Publikacije

"Čovek čita da bi postavljao pitanja." Franc Kafka

BIRN Srbija u saradnji sa projektnim partnerima i ekspertima iz mnogih oblasti učestvuje u izradi velikog broja publikacija. One su zasnovane na višemesečnim istraživanjima BIRN tima, predstavljene su javnosti širom Srbije i regiona, a koriste se kao izvor i smernica za istraživanja drugih NVO i javnih institucija. Publikacije su dostupne u ovom odeljku.

Molimo Vas da prilikom korišćenja podataka iz naših publikacija navedete izvor.

„Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova“

Analiza ima za predmet izvore finansiranja zdravstvenih ustanova, ali iz ugla prava, te se rezultat ne može dobiti jednostavnim sabiranjem i oduzimanjem. Zbog toga je veoma bitno ukazati na neophodnost usklađivanja normi i zdravstvenog sistema, kontrole tumačenja zakona i unapređivanja zdravstvenog sistema tako da se prate potrebe stanovništva. Cilj analize je da ukaže na glavne probleme u vezi sa izvorima, realizacijom i upravljanjem finansiranja zdravstenih ustanova koji postoje u zakonskoj regulativi, ali i da ponudi rešenja za izmenu spornih normi i primenu propisa.

Sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja – studija

„Iako je donošenjem novog Zakona o javnom informisanju i medijima bitno unapređen pravni okvir za sufinansiranje medijskih programa iz budžeta na raznim nivoima vlasti, problemi koji su bili prisutni u prethodnom periodu samo su umanjeni ali ne i otklonjeni“ – ovo je jedan od glavnih zaključaka studije koju je BIRN Srbija uz stručnu pomoć predstavnika organizacije Transparentnost Srbija izradio u okviru programa Jačanje medijske slobode.

„Jednake šanse za sve medije u Crnoj Gori“

Tanja Maksić, koordinator projekta (BIRN) i tim BIRN-a, učestvovali su u izradi publikacije „Jednake šanse za sve medije u Crnoj Gori“ koja je deo projekta koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje uz podršku Ministastva spoljnih poslova Nemačke. BIRN je dao doprinos u delu „Uporedna iskustva“, gde su prikazani ekonomski odnosi medija i države, analiza medijskog tržišta, osvrt na proces privatizacije i nove modele finansiranja medija, pravni i institucionalni okvir, državne tokove novca, diskrecione troškove za medije i atmosferu u lokalnim medijima.

Stručna studija „Modeli optimizacije mreže osnovnih škola u Srbiji“

Srbija ne zaostaje značajno u odnosu na prosek Evropske unije i susedstvo u ulaganju u osnovno i srednje obrazovanje kada se ono posmatra kao procenat bruto domaćeg proizvoda u periodu pre početka krize (3,11 % u Srbiji 2007. naspram EU proseka od 3,37% u 2007. godini). Ova činjenica zabrinjava, jer i pored značajnih javnih ulaganja u obrazovanje, minimum kvaliteta obrazovanja meren postignućima većine učenika izostaje, što dovodi u pitanje opravdanost izdvajanja sredstava poreskih obveznika u obrazovanje. Pogledajte neka od rešenja koja predlaže Mihajlo Babin.

Konkursno finansiranje medija

Usvajanje nove medijske regulative treba da pokrene novi talas reformi u medijskom sektoru. Osnovna novina je promena ekonomskih odnosa države i medija – promena vlasništva, tačnije izlazak države iz vlasništva nad medijima, i raspodela budžetskog novca isključivo na osnovu projektnog finansiranja i javnih konkursa. Javni konkursi, kojima se podstiče proizvodnja sadržaja, smatraju se najpoželjnijim modelom finansiranja javnih glasila. Fer i transparentni uslovi učešća na konkursu, jasno određena suma novca koja se stavlja na raspolaganje uz napomene o njenoj distribuciji (npr. minimalnoj i maksimalnoj količini novca po projektu za koju se može konkurisati), podsticanja zdrave konkurencije na osnovu jasno definisanih kriterijuma za ocenjivanje projekata, podsticanje proizvodnje originalnog, što kvalitetnijeg sadržaja – samo su neke od prednosti ovakvog modela finansiranja. Istraživanje koje je sproveo BIRN, a koje možete čitati u Izveštaju, detaljno objašnjava i opisuje model konkursnog finansiranja, te mapira dosadašnje prakse. Glavni zaključak istraživanja je da je konkursno finansiranje je zapravo predstavljalo vrstu državne pomoći, koji olakšava opstanak medija na nerazvijenom i siromašnom medijskom tržištu, a ne sredstvo boljeg informisanja građana ili podsticaj proizvodnji kvalitetnijeg medijskog sadržaja.