Menu
Menu
Javno o javnim konkursima: Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u 2022. godini
BIRN i Građanske inicijative već četvrtu godinu za redom prate potrošnju državnog novca kroz projektno finansiranje, odnosno konkurse za realizaciju projekata u javnom interesu. Samo u 2022. godini, kroz ovaj mehanizam potrošeno je preko 6,8 milijardi dinara, u sektorima medija i javnog informisanja, civilnog društva, kulture i omladine.
Izveštaj je nastao na osnovu informacija iz baze podataka koja u ovom momentu pruža uvid u preko 22 milijarde dinara potrošenog javnog novca na svim nivoima vlasti u periodu 2019 – 2022. godine, i trenutno je najveća baza otvorenih podataka ovog tipa.
U realizaciji istraživanja je, osim BIRN-a i Građanskih inicijativa učestvovalo i 16 istraživača/ica iz lokalnih organizacija civilnog društva.
0
ukupan broj institucija
0
ukupno potrošenih para 2019-2022
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019-2022
0
ukupan broj projekata 2019-2022
0
ukupan broj realizovanih konkursa 2019-2022
Kroz javne konkurse, država bi trebalo da pomaže i podržava rad sektora koji se bave zaštitom javnog interesa. Za mnoge organizacije i medije, koji rade na ograničenom tržištu i u malim lokalnim zajednicama, ova vrsta finansijske pomoći jedan je od najvažnijih potencijalnih izvora novca.
Upravo zato je od ključne važnosti da se ovaj novac troši na transparentan i odgovoran način. Međutim, naše istraživanje i podaci koje smo prikupili, pokazuju da se u realnosti dešava suprotno – i ove, kao i prethodnih godina, zabeležene su proceduralne i administrativne greške, zloupotrebe i nenamensko trošenje novca.
Reforma javnih konkursa izostaje, iako su u nekim sektorima započete izmene zakona kojima se reguliše ova oblast. Izbori, a kasnije i kašnjenja u formiranju vlade, efektivno su zakočili sve započete inicijative.
Stagnacija i gomilanje nasleđenih problema ključna su odlika konkursa u 2022.
Glavni nalazi do kojih smo došli su:
- Pristup informacijama u otvorenom formatu je unapređen u odnosu na prethodnu godinu istraživanja. Istraživači su više od polovine dokumenata koje nam je adminsitracija dostavila dobili u word ili excel formatu na osnovu zahteva za ponovnu upotrebu podataka.
- Iako je strateški cilj Vlade ubrzana digitalizacija javne uprave, tek mali broj setova podataka o javnim konkursima može se naći na portalu otvorenih podataka (data.gov.rs).
- Ćutanje administracije ostaje i dalje veliki problem, jedna četvrtina institucija uopšte nije odgovorila na naš zahtev da nam dostave podatke.
- Raspodela novca kroz javne konkurse ne prati prioritete u javnim politikama. Na primer, uprkos proklamovanoj borbi za natalitet i prava žena, istraživanje pokazuje da su se upravo u ovoj oblasti desile neke od najkrupnijih zloupotreba novca.
- U odnosu na prethodne godine koje su obuhvaćene istraživanjem, u 2022. beleži se rast ukupne potrošnje kroz javne konkurse. U 2021. potrošeno je oko 5,1 milijardu dinara, u 2022. godini ova suma iznosila je 6,8 milijardi.
- Na sektor civilnog društva u totalu se troši najviše novca (preko 3 milijarde u 2022. godini, odnosno 44 odsto ukupno izdvojenog novca), i gotovo sve institucije imaju razvijene modele saradnje sa udruženjima.
- Pojedinačni projekti u sektoru medija, međutim, su najizdašnije finansirani – prosečna vrednost ovih projekata je duplo veća nego u ostalim sektorima.
- Veliki broj organizacija i medija redovno dobija novac, pa se tako njih 2.814 ponavlja iz godine u godinu.
- Osim prethodnog nalaza, o praksi da se projektnim finansiranjem zapravo pokrivaju redovne aktivnosti, govori i podatak da postoji najmanje 308 projekata u kojima je u samim naslovima projekata eksplicitno naznačeno da se radi o finansiranju redovnih, godinšnjih aktivnosti organizacija. Postoji i 5.777 projekata (ili 12 % od ukupnog broja) bez naziva, za koje takođe pretpostavljamo da su redovne aktivnosti, a ne projektne celine. Ista pretpostavka stoji i za 4.843 nosilaca projekata koji su dobili 100 hiljada dinara i manje, što je nedovoljno za sprovođenje projektnih aktivnosti.
- Najskuplji projekat u 2022. godini dobila je firma Japi com iz Novog Sada, gotovo 48 miliona dinara za projekat digitalizacije arhivske građe u APV. Među top dobitnicima po ukupnoj količini novca u 2022. su i organizacije koje se na ovoj listi nalaze već godinama – OPENS, Exit festival i 4 regionalne TV stanice, po uređivačkoj politici bliske aktuelnoj vlasti (TV Novi Pazar, TV Belle Amie iz Niša, VTV Subotica i TV Zona Niš).
- U proceduralnom smislu, najveći problem i dalje ostaje nedostatak evaluacije postignutog, objavljivanje nestadardizovanih i neusaglašenih rešenja o dodeli sredstava, neadekvatan žalbeni mehanizam koji ne može da spreči zloupotrebe i netransparentnost rada konkursnih komisija jer su dokumenta o njihovom imenovanju i radu gotovo nepostojeća.
BIRN, Građanske inicijative i istraživači iz lokalnih partnerskih organizacija četvrtu godinu za redom prate sprovođenje javnih konkursa i potrošnju javnog novca u četiri sektora – javno informisanje i mediji, civilno društvo, kultura i omladina.
Stalni monitoring i analiza potrošnje preko 22 milijarde dinara, informacije o gotovo 50 hiljada projekata, kao i obilje drugih podataka koje smo sakupili u periodu od 2019 – 2022. godine, daje osnovu za procenu efikasnosti ovog modela državnog finansiranja, ali i procedura po kojima su sprovedeni.
U odsustvu sistematskog, institucionalnog nadzora i evaluacije postignutog, prikupljeni podaci trenutno funkcionišu kao jedinstven alat za praćenje konkursa, dostupan i javnosti i institucijama.
Velika suma potrošenog novca ne znači nužno i unapređenje prava i javnog interesa. Kako pokazuju podaci, postoji raskorak između proklamovanih prioriteta u javnim politikama i novca koji se troši putem konkursa; zloupotrebe novca i finansiranje tzv. GONGO organizacija; tabloidi koji krše etičke i profesionalne standarde redovno su finansirani javnim novcem; ni jedna od zakonodavnih inicijativa koja bi unapredila transparentnost i odgovornost u sprovođenju konkursa nije okončana; konkursi su mahom pokriće za redovan rad, nagrada za medije i organizacije bliske vlasti, a u nekim slučajevima i mehanizam za izvlačenje državnog novca.
Javni konkursi u 2022. godini
U prethodnoj godini beleži se rast potrošnje u iznosu od oko miljardu dinara u odnosu na prethodne godine. Neka od objašnjanja mogu biti prestanak vanrednog stanja izazvanog koronom i stabilizacija zdravstvene situacije, ali i parlamentarni i predsednički izbori koji su uvek okidač za povećanu potrošnju.
U 2022. najveći deo ukupne sume od 6,8 milijardi dinara odlazi na sektor civilnog društva – gotovo polovina. Oko jedne trećine novca ide na sektore medija i kulture (po 1,8 milijardi dinara za svaki sektor), dok sektor omladine ostaje nedovoljno finansiran.
Blagi trend rasta u 2022. godini uočljiv je ne samo u sumi koju je država izdvojila za finansiranje konkursa, već i i u ukupnim statistikama – od 2.387 javnih konkursa koji su sprovedeni u četiri prethodne godine, 666 konkursa je sprovedeno u prethodnoj, 2022. godini. Od gotovo 50 hiljada podržanih projekata, u 2022. ih je bilo oko trećine, 15.066.
Rekorder po broju dobijenih projekata je Novosadska TV, a prate je druge TV stanice i medijske produkcije po pravilu, po uređivačkoj politici bliske vlasti. Ovaj trend uočljiv je tokom sve četiri godine, a dobitnici su manje više isti.
Najveća suma novca potrošena je na lokalnom nivou, opštine i gradovi su u prethodnoj godini potrošili 3.7 milijardi dinara (3.788.340.090 dinara) za konkurse u četiri posmatrana sektora. Slede republička ministarstva sa nešto više od 2.4 milijarde dinara (2.473.239.122 dinara), a zatim i pokrajinski sekretarijati sa manje od milijardu dinara.
| 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Ministarstva | 1.732.041.568 dinara/2.274 projekta | 1.571.344.594 dinara/1.980 projekata | 1.661.027.736 dinara/1.656 projekata | 2.473.239.122 dinara/3.266 projekata |
| Sekretarijati APV | 324.513.803 dinara/ 1.550 projekata | 260.866.000 dinara/ 1.325 projekta | 322.506.297 dinara/ 1.640 projekata | 560.452.946 dinara/ 1.908 projekata |
| Lokalne samouprave | 3.393.245.276 / 8.935 projekata | 3.084.696.414 dinara/7.339 projekata | 3.205.398.751 dinara/8.131 projekata | 3.788.334.090 dinara/9.892 projekata |
Ovim izveštajem je obuhvaćeno 8.445 dobitnika konkursa u 2022. godini. Od tog broja, 2.814, odnosno četvrtina se ponavlja sve četiri godine, što govori o korpusu organizacija i medija koji su redovno finansirani. Razlog za redovnu podršku može biti sam kvalitet projekata, ili pak, povezanost sa institucijama.
Na uzorku 2022. godine među najvećim dobitnicima nalaze se novosadske organizacije Exit i OPENS, koji su tradicionalno u vrhu po ukupnoj sumi novca dobijenog na konkursima (svaka od organizacija je dobila više od 70 miliona dinara). Među najvećim dobitnicima je i firma Japi com, koja je u 2022. prvi put korisnik konkursa, sa oko 48 miliona dinara. Četiri regionalne TV stanice (Novi Pazar, Belle Amie iz Niša, VTV is Subotice i Novosadska TV) prihodovale su svaka između 30 i 40 miliona dinara. Otvoreni univerzitet u Subotici je većinu novca dobio iz budžeta Ministarstva kulture za održavanje Evropskog filmskog festivala na Paliću. Savez udruženja za pomoć mentalno nerazvijenim osobama je preko 26 miliona dinara dobio od Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja za redovne aktivnosti i pomoć svojim korisnicima.
U uzorku prikupljenih podataka za 2022. godinu, postoji 1.286 projekata koji vrede milion i više dinara, što se smatra finansijski “velikim” projektom. Ipak, podacima dominiraju oni “mali”, tj. projekti koji vrede ispod 100 hiljada dinara za koje se postavlja pitanje da li su uopšte dovolji za realizaciju svrsishodnih aktivnosti. Takvih je čak jedna trećina u našim podacima.
Javni konkursi pokriće su za podršku redovnom radu medija i organizacija. U podacima postoji više stotina projekata koji imaju kao naziv projekta eksplicitno navedenu podršku redovnom radu ili “ostvarivanju plana i programa”. Zaključci ovog i sličnih istraživanja govore i da je veliki deo podržane medijske produkcije, naročito informativnog programa, zapravo redovan rad medija.
Stagnacija u reformi javnih konkursa može da se dovede u vezu i sa ovim zaključkom – javni konkursi ne služe ispunjenju specifičnih ciljeva i prioriteta u javnim politikama, već su mehanizam održivosti na siromašnom tržištu.
0
Broj poslatih zahteva
0
Odgovora u otvorenom formatu
0
Odgovora u skeniranom formatu
0
Nije odgovorilo
U 2022. godini istraživački tim je promenio metodologiju prikupljanja podataka i umesto zahteva za pristup informacijama, institucijama u uzorku poslati su zahtevi za ponovnu upotrebu podataka, odnosno za dostavljanje podataka u mašinski čitljivom formatu. U okviru našeg istraživanja, poslali smo preko 200 takvih zahteva na adrese gradova, opština, pokrajinskih sekretarijata i resornih ministarstava.
Od toga, dobili smo 129 dokumenata u otvorenom formatu, što je zadovoljavajući rezultat u odnosu na opšti trend zatvaranja institucija.
Stiglo nam je i 20 odgovora koji nisu bili u traženom obliku, a 55 institucija se u potpunosti oglušilo na naš zahtev iako smo u više navrata, mejlom i telefonskim pozivima pokušali da stupimo u kontakt sa nadležnima, kako bismo dobili pristup podacima.
Ovo je je bila prva velika inicijativa civilnog sektora za testiranje mehanizma Zahteva za ponovnu upotrebu podataka, i prikupljanje velikog broja podataka u otvorenom formatu. Dobijanje podataka u otvorenom formatu relativno je novo pravo. Deo je šireg trenda digitalizacije javne uprave, a regulisano Zakonom o elektronskoj upravi u nadležnosti resornog Ministarstva državne uprave.
U pojedinim slučajevima, naišli smo na nepoznavanje i nerazumevanje termina otvorenih podataka. Odgovore i podatke u otvorenom formatu smo dobili tek nakon pojašnjavanja termina i slanja primera formata u kom očekujemo da nam se dostave podaci.
Neke od prepreka odnose se i na postojeće prakse rukovanja podacima – npr. jedan broj administracija, nakon objavljivanja rezultata konkursa na sajtu i u predviđenom dnevnom listu, više ne čuva rezultate u otvorenom formatu.
Zaključak do kog su istraživači došli je da kada postoji spremnost administracije da uopšte dostavi podatke, oni u najvećem broju slučajeva mogu da se dobiju u otvorenom formatu. Potrebno je dodatno raditi na edukaciji javnih službenika, a uloga civilnog društva i medija mogla bi da bude ključna u promociji prava na ponovnu upotrebu podataka i stvaranju tražnje za otvaranjem podataka.
Takođe, da bi podaci mogli da budu dostavljenji u otvorenom formatu, i efikasno obrađeni, potrebno je standardizovati prakse upravljanja podacima – njihov format, sadržaj, arhiviranje itd. Konkretno, u slučaju javnih konkursa, najveći problem sa kojim su se istraživači sreli bilo je to što Rešenja/Odluka o dodeli sredstava nisu standardizovani na način da uključuju matični broj organizacija koje su dobile novac, pa se dešavalo da je teško ili nemoguće utvrditi identitet nekih organizacija čija imena nisu tačno napisana, ili su slična. Postoji i problem sa žalbenim mehanizmom, jer ne postoji institucija koja bi odgovorila na žalbu korisnika i osigurala sprovođenje zahteva za ponovnu upotrebu podataka.
Šta su otvoreni podaci?
Otvorenim podacima smatraju se oni podaci koji su slobodno dostupni svima da ih koriste, na bilo koji način, za bilo koje svrhe, bez autorskih ograničenja i mehanizama kontrole. U slučaju daljih korišćenja podatka, dovoljno je da se navede izvor. Najčešće, odnosi se na podatke u posedu državnih institucija, ali terminom su obuhvaćeni svi podaci osim podataka o ličnosti i građanima.
Najveći skupovi otvorenih podataka nalaze se na zvaničnom sajtu data.gov.rs.
Otvoreni podaci su oni podaci koji su pogodni su za računarsku obradu. Mogu da se koriste u komercijalne i nekomercijalne svrhe.
Osim toga, otvoreni podaci su dostupni za ponovnu upotrebu. Ovako formatirani podaci mogu da se umnožavaju, distribuiraju, prilagođavaju, povezuju sa drugim podacima, što je upravo i bila svrha njihovog prikupljanja u slučaju našeg istraživanja.
Prema Programu razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2023. do 2025. godine, ideja je da se nastavi sa digitizacijom i digitalizacijom svih segmenata javne uprave. Opšti cilj je razvoj efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju. Otvaranje podataka neophodan je preduslov za ostvarenje tog cilja.
MEDIJI: Kupovina uticaja ili javno informisanje
0
ukupan broj konkursa za 2022. godinu
0
ukupan broj projekata u 2022. godini
0
dinara za medije u 2022. godini
0
ukupan broj nosilaca projekata u 2022. godini
0
korisnika koji se ponavlja od 2019-2022 godine
Medijske slobode u Srbiji prošle godine su zabeležile pad, a javni konkursi deo su mehanizama za neprimereni uticaj i održavanje klijentelističkog odnosa između medija i nosilaca vlasti. U 2022. raspisano je 149 javnih konkursa za proizvodnju medijskog sadržaja od javnog interesa ili za unapređenje profesionalnih standarda u informisanju.
U našoj bazi je dostupan podatak o gotovo deset hiljada medijskih projekata, i gotovo hiljadu i po (1.432) dobitnika. Dobitnici najskupljih projekata u 2022. godini su mediji koji su po svojoj uređivačkoj politici bliski aktuelnoj vlasti, i to je trend koji se godinama ponavlja.
Medijske reforme i izmene zakonodavstva više puta su započete pa prekinute u toku 2022. U trenutku objavljivanja ovog izveštaja, još uvek zaseda druga radna grupa koja treba da predloži izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, koji je glavni dokument kojim se uređuje konkursna procedura. Rad prethodne radne grupe osporavan je od strane medijskih udruženja jer je deo članova radne grupe delegiran iz redova tzv. GONGO organizacija, a najveće tačke sporenja ticale su se upravo kriterijuma za finansiranje putem javnih konkursa.
Sporne tačke su uvođenje analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima kao i obavezujući kriterijum poštovanja nadležnosti Saveta za štampu, kao uslova za učešće na konkursima za štampane i onlajn medije, što bi efektivno ograničila učešće tabloidnim medijima.
Osim toga, novi zakonodavni okvir predlaže i novinu u vidu uvođenja jedinstvene informacione platforme putem koje bi se sprovodila celokupna konkursna procedura i povećala transparentnost.
U očekivanju javne rasprave i predloženih izmena zakona, postojeći zakonodavni okvir predviđa standardizaciju konkursne dokumentacije, što je napredak u odnosu na ostale sektore obuhvaćene istraživanjem. Nedostaci ipak ostaju – rad konkursnih komisija i dalje je netransparentan, nema evaluacije konkursa, a žalbeni mehanizam je nefunkcionalan što za posledicu ima činjenicu da većina nezavisnih medija ne učestvuje na državnim konkursima.
Naša baza podataka o javnim konkursima to i pokazuje. Među najvećim dobitnicima u 2022. su mediji bliski vlasti, i oni su redovno i najizdašnije finansirani. Najveće sume novca date su regionalnim i lokalnim elektronskim medijima, a pojedinačno najmanje vrede projekti onlajn medija i pojedinih produkcija. Redovno se finansira i 522 medija koji se ponavljaju u sve četiri godine istraživanja.
Tabloidni mediji, koji svakodnevno krše profesionalne i etičke standarde, i prethodne godine dobijaju novac kroz javne konkurse. Tako je, na primer, list Alo! dobio 132 miliona dinara u 10 gradova za gotovo identični projekat (Evropski Beograd, Evropski Niš, Evropski Bor, Evropsko Kladovo, Evropski Novi Sad, Evropsko Pančevo, Evropsko Kraljevo, Evropski Vršac, Evropska Sremska Mitrovica, Evropski Čačak). Informer je dobio 4 miliona dinara za dva projekta, a Srpski telegraf 900 hiljada dinara.
Poput Alo!-a i portal 24 sedam je dobio 15 projekata gotovo istog naziva (24 sedam: Bačka Topola, 24sedam: Valjevo, 24 sedam: Mali Zvornik, 24 sedam: Čoka, 24 sedam: Šabac, 24 sedam: Ruma, 24sedam: Vladimirci, 24sedam: Zrenjanin, 24 sedam: Negotin, 24sedam: Zaječar, 24 sedam: Kraljevo, 24sedam: StaraPazova, 24 sedam: Irig, 24 sedam: Pančevo, 24sedam: Čačak).
Među dobitnicima je i Adria media, izdavač Kurira, sa 6,8 miliona dinara za 15 projekata, ali iz podataka koje smo dobili od organa javne vlasti nije jasno da li je i koliko tog novca otišlo listu Kurir, koji se kao i prethodno navedeni tabloidi, redovno nalazi na listi najvećih kršilaca Etičkog kodeksa Saveta za štampu.
Podaci medijskog sektora koji su u bazi preuzeti su sa aplikacije Centra za održive zajednice, jer su ovi podaci u otvorenom formatu i pogodni za preuzimanje. Analiza koja prati bazu Centra pokazuje da se najviše novca troši na informativni program – ali dubinska analiza pokazuje da među njima ima projekata koji su uobičajena aktivnost medija, ili pak prikrivena saradnja sa organima vlasti. Nakon informativnog programa, po brojnosti slede teme iz kulture, ugroženih grupa i ekonomije.
Medijske i novinarske organizacije od samog početka aktivno prate implementaciju javnih konkursa i imaju uspostavljen sistem nadzora i reagovanja na primere zloupotreba. Osim toga, one aktivno učestvuju i u radnim grupama za izmene zakonodavstva i na taj način dodatno utiču na procedure i politike konkursa. Upravo zato, u sektoru medija postoji najveći broj podataka i dostupnih informacija u odnosu na ostale sektore koje smo pratili.
CIVILNO DRUŠTVO: Puno projekata, ograničen uticaj
0
ukupan broj konkursa za 2022. godinu
0
ukupan broj projekata u 2022. godini
0
dinara za civilno društvo u 2022. godini
0
ukupan broj nosilaca projekata u 2022. godini
0
korisnika koji se ponavlja od 2019-2022 godine
Na sektor civilnog društva potrošeno je nešto više od polovine novca, ali je podržan i veliki broj projekata. Ovo za posledicu ima relativno nisku prosečnu vrednost pojedinačnog projekta – oko 377 hiljada dinara. Najveći broj nisko budžetnih projekata nalazi se upravo u ovom sektoru, njih 2.830 u 2022. godini što čini trećinu ukupnog broja projekata u ovom sektoru. Veliki broj organizacija, njih 1.496 se ponavlja iz godine u godinu.
Među najskuplje finansiranim projektima nalaze se, i u 2022. godini, projekti fondacije Exit i nekoliko organizacija i saveza koji pomažu ugroženim grupama.
Podaci iz našeg istraživanja za 2022. godinu pokazuju da su projekti kojima se pruža podrška ugroženim grupama brojni (najmanje 260 takvih projekata) i finansirani sumom od preko 270 miliona dinara. Pored toga, u bazi postoje podaci o najmanje 190 projekata koji se bave unapređenjima prava žena, čija je ukupna vrednost nešto više od 112 miliona dinara.
Naše istraživanje, međutim, pokazuje da se upravo u ovom segmentu dešavaju i najveće zloupotrebe.
Na primer, prosečna vrednost projekta za osnaživanje žena je oko 600 hiljada dinara, što je višestruko manje u odnosu na projekte podržane milionima dinara na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Ovi projekti dodeljeni su “fantomskim” organizacijama, a o njihovoj realizaciji nema nikakvog traga u javnosti, kako pokazuje istraživanje o mreži povezanih organizacija i konsultantskih firmi koje godinama unazad dobijaju milione na konkursima.
Jedan od najdrastičniji prošlogodišnjih primera prakse uskraćivanja finansiranja legitimnim organizacijama civilnog društva, a za račun podobnih organizacija, je dodela sredstava za rad SOS telefona u Leskovcu Udruženju samohranih roditelja “Mame i Tate”, čiji je zastupnik Miodrag Stamenković pravosnažno osuđen za nasilje u porodici.
Ovakvo raspolaganje novcem predstavlja nastavak prakse finansiranja GONGO kroz javne konkurse. Time se ugrožava održivost organizacija civilnog društva koje pružaju stvarne usluge korisnicima, a i onako nedovoljna sredstva za socijalno ugrožene građane ne dolaze do onih kojima su namenjena.
Osim tendencije finansiranja “nepostojećih” projekata i “prijateljskih” organizacija, uočeno je još nekoliko trendova u potrošnji novca.
Iako postoje posebni zakoni kojima se finansiraju crkve i verske zajednice, kao i sportska udruženja, jedan broj njih se finansira i putem konkursa za udruženja građana. U našoj bazi nalaze se podaci o 126 projekata crkava, vrednosti preko 73 miliona dinara, kao i preko 200 projekata u oblasti sporta koji vrede nešto više od 97 miliona dinara koji su potrošeni u 2022. godini.
Vatrogasna društva su takođe redovno finansirana putem javnih konkursa. Najveći deo novca dolazi od Ministarstva unutrašnjih poslova, na ovom konkursu u 2022. godini svaki od projekata vredeo je 850 hiljada dinara i imao identičan opis, a odnosio se na redovno funkcionisanje vatrogasnih društava. U toj godini je potrošeno preko 71 milion dinara za finansiranje ovih društava.
Pojedini segmenti kulture i kulturnih manifestacija se finansiraju po osnovu Zakona o kulturi, ali i kroz konkurse udruženja. Ovo je najčešća praksa manjih opština koje nemaju veliku i dobro razvijenu kulturnu scenu. Istraživanje pokazuje da je u 2022. godini finansirano preko 250 projekata kulturno umetničkih društava sa preko 72 miliona dinara, kao i preko 900 projekata kulturnih manifestacija i festivala sa preko 455 miliona dinara (od ove sume samo Exit festival je prihodovao 70 miliona dinara).
Omladinski sektor se takođe finansira dvostruko – i po osnovu Zakona o mladima i kroz konkurse udruženja. Preko 480 takvih konkursa je obuhvaćeno ovih istraživanjem u 2022. godini, vrednosti preko 334 miliona dinara.
Opšti trend stagnacije u reformi pravnog okvira za sprovođenje konkursa važi i za udruženja. Ministarstvo za društveni dijalog i ljudska i manjinska prava preuzelo je nadležnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, i tokom 2022. iniciralo kreiranje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. I Strategija i Savet treba da odgovore na neka od ključnih pitanja finansiranja civilnog društva. Kako se navodi u dokumentu strategije postoji “potreba unapređenja i unifikovanja prakse organa javne uprave, prvenstveno u smislu unapređenja prioriteta kriterijuma i procedura dodele finansijske i nefinansijske podrške”.
O raskoraku javnih politika i realnih potreba društva i novca koji se troše na konkursima najilustrativnije govore podaci o ekološkim projektima. Najveća društvena debata koja je tokom prošle godine inicirala i velike proteste građana, odnosila se upravo na zagađenje vazduha, iskopavanje litijuma i očuvanje reka. Kako pokazuju podaci našeg istraživanja, u 2022. godini podržano je preko 200 projekata u vrednosti oko 71 milion dinara koji su u fokusu imali temu ekologije. Većina tih projekata bila je po svojoj prirodi promotivna, i usmerena na “podizanje ekološke svesti”, dok zagovaračke aktivnsti koje bi vodile rešavanju problema, izostaju.
KULTURA: Pare za izabrane
0
ukupan broj konkursa za 2022. godinu
0
ukupan broj projekata u 2022. godini
0
dinara za kulturu u 2022. godini
0
ukupan broj nosilaca projekata u 2022. godini
0
korisnika ponavlja od 2019-2022 godine
U oblasti kulture u 2022. godini finansirano je preko pet hiljada projekata sa 1,8 milijardi dinara. Polovina svih projekata finansirana je iz dve institucije, Ministarsva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Međutim, ovaj broj ne treba uzeti kao konačan, jer se određeni broj projekata iz kulture finansira i preko konkursa civilnog društva.
Po ukupnoj sumi novca, najveći dobitnici su firme, udruženja i ustanove koje se bave kulturnom produkcijom (filmska produkcija dominira među najizdašnije finansiranim projektima), ali je značajna količina novca potrošena i na usluge digitalizacije arhivske građe.
Oblast kulture i umetnosti je najdiverzifikovanija u uzorku koji je praćen, i po procedurama koje se razlikuju od institucije do institucije, ali i po temama i nameni konkursa koje prate oblasti kulturne i umetničke proizvodnje.
Ovaj sektor je specifičan po tome što dozvoljava finansiranje projekata čiji su nosioci ustanove kulture i fizička lica, uz organizacije i preduzeća koje takođe mogu da učestvuju na konkursima.
Fondacija Exit je već tradicionalno jedan od nosilaca najskupljih projekata u dva sektora – u oblasti civilnog društva i u oblasti kulture. U oblasti kulture, Fondaciji Exit je ukupno dodeljeno 60.000.000 dinara za 2 projekata preko javnih konkursa u 2022. godini.
Japi com je pojedinačni dobitnik najskupljeg projekta u 2022. godini, iznosu od 48 miliona dinara. Na javnom konkursu za finansiranje projekata digitalizacije i arhiviranja arhivskog materijala od značaja za AP Vojvodinu u 2022. godini bio jedini dobitnik sredstava. Osim njih, među najvećim dobitnicima u 2022. godini su i tri dugometražna filma (Djeca Kozare, Heroji Hilijarda, Megdan), kao i nekoliko poznatih muzičkih i filmskih festivala.
Uprkos velikom broju podržanih projekata, njih svega 322 (ili manje od 10 odsto) vredi million dinara i više. Oblast kulture tako deli sličan problem kao i oblast civilnog društva – politiku finansiranja velikog broja projekata, male vrednosti.
Po broju odobrenih projekata, na prvom mestu je Arheološki institut u Beogradu sa ukupno 53 projekta, i 15 projekata u 2022. godini. Ukupan broj nosilaca projekata je 4.707, a broj korisnika koji se ponavljaju iz godine u godinu je 456. Ukupno projekata iz oblasti kulture 13.231 za sve četiri godine istraživanja, od čega 5.242 u 2022. godini.
Ne raspisuju svi gradovi i opštine konkurse za proizvodnju kulturnog i umetničkog sadržaja, od ukupno 169, njih 68 je dodelilo novac na konkursima kulture u 2022. godini. Glavni izvori finansiranja i ujedno najskuplji projekti dolaze iz Ministarstva kulture koje je tokom 2022. godine odobrilo više od 1.800 projekata, grada Novog Sada koji je odobrio više od 800 projekata i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama koji je odobrio 482 projekta.
Nije bilo izmena zakonodavnog okvira u prethodnoj godini. Asocijacija Nezavisna kulturna scena (NKSS) nekoliko puta se u toku 2022. oglašavala javnim saopštenjima, tražeći od Ministarstva za kulturu ispunjenje ciljeva Strategije razvoja kulture 2020 – 2029., ali i unapređenje javnih konkursa. U saopštenju NKSS navodi da je praćenjem konkursa u kulturi prepoznato više problema, a najkrupniji među njima su rast broja „sumnjivih“ projekata (onih koje su prijavile „fantomske“ organizacije bez prethodnih aktivnosti) i postojanje povlašćenih organizacija čiji projekti već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući samo mali deo novca ostalim učesnicima.
OMLADINA: Dominacija OPENSa, najskuplji projekat iz najsiromašnijeg sektora
0
ukupan broj konkursa za 2022. godinu
0
broj projekata u 2022. godini
0
dinara za omladinu u 2022. godini
0
ukupan broj nosilaca projekata u 2022. godini
0
korisnika koji se ponavlja od 2019-2022 godine
U poređenju sa ostalim sektorima, omladina je podržana sa najmanje novca i u 2022. godini. U ovoj oblasti izdvojeno je 171.644.423 dinara za 404 projekta. Međutim, ovaj broj je nepotpun, jer se jedan deo projekata koji se odnose na mlade finansira preko konkursa za udruženja.
Najveći dobitnik za 2022. godinu u svim sektorima i po količini novca i po broju projekata je novosadsko udruženje OPENS koje je dobilo malo manje od polovine ukupnog novca izdvojenog za sektor omladine u ovoj godini.ž
Najviše novca preko javnih konkursa u 2022. godini u svim sektorima, dobio je novosadski Omladinski savez udruženja OPENS – 78.600.000 dinara za šest projekata. OPENS je dobio malo manje od polovine, odnosno 45% ukupnog novca koji je namenjen sektoru omladine i omladinske politike.
Grad Novi Sad je pojedinačno potrošio najviše novca za sektor omladine u 2022. godini. Ne samo da je finansiran rad OPENS-a, već je Grad dao značajna sredstva za izradu i promociju akcionog plana za mlade (4 miliona dinara) kao i za projekat monitorniga i evaluacije programa “Novi Sad- grad mladih, Srbija- zemlja mladih” (3 miliona dinara). Nosilac sva tri navedena projekta je Evropski omladinski centar Vojvodine. Ovo je, ujedno, i jedini primer raspisanog javnog konkursa za potrebe evaluacije programa ili projekta. Rezultati ovih evaluacija su javni, i kao takvi, trebalo bi da pomognu u planiranju novih programa.
Mladi istraživači Srbije su tradicionalno osvojili oko 22 miliona dinara, kao i svake prethodne godine, na konkursu Ministarstva omladine i sporta. U poslednje četiri godine, Mladi istraživači sprovode redovno projekat pod istim nazivom „Nacionalni program volontiranja mladih – Mladi su zakon“.
Značajna je razlika u finansiranju između korisnika koji godinama dobijaju najveće sume novca i ostalih koirsnika. Mali broj korisnika dobija veći deo novca, dok se preostali novac deli na mnogo malih grantova, velikom broju udruženja.
Ukupan broj korisnika je 788 za sve godine, a broj korisnika koji se ponavljaju iz godine u godinu je 54, a među njima su i top dobitnici ovog sektira. Ukupno projekata iz oblasti omladine 1.471, od čega 400 u 2022. godini. Broj konkursa u 2022. godini je 26, što je isto kao i prethodne godine i u tome nije bilo većih izmena.
Inicijativa za izmenu Zakona o mladima postoji od 2015. godine. Jedno od najvećih pitanja je izmena Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora. Aktuelni Pravilnik ne uvažava žalbeni postupak, jer nije predviđen Zakonom. Osim toga, Pravilnikom nije definisano objavljivanje rezultata, gde i kada će biti objavljeni, a određeni kriterijumi za ostvarivanje prava na konkurs nisu jasno definisani. Paket zakona koji se odnosi na mlade bi mogao da bude usvojen krajem godine, a formirana je radna grupa koja radi na izmenama ovog zakona.
O potrebi unapređenja zakona i konkursnih praksi, govori i analiza Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o projektima podržanim od strane Ministarstva za omladinu u sport u 2022. Rezultati ove analize potvrđuju potrebu da proces izbora projekata bude transparentniji, čemu u prilog govori i to da među podržanim organizacijama 21% njih nema nikakav kanal komunikacije sa mladima (veb sajt ili profile na društvenim mrežama), dok je 39% organizacija dobilo veća sredstva po konkursu nego što im je bio godišnji prihod u prethodnoj godini.
Preporuke
Otvaranje podataka
Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.
Standardizacija procesa
Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.
Informisanje zajednice
Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model javne prezentacije.
Proaktivnost
Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.
Dokumentacija
Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj, naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne očekivane rezultate.
Sistematizacija
Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.
Baze podataka
Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.
Participativnost
Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.
Analiza
Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.
METODOLOGIJA
Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.
Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:
- Nacionalni nivo vlasti – 21 ministarstvo u Vladi Republike Srbije
- Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
- Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova
u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).
Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za ponovnu upotrebu podataka svim institucijama iz uzorka, tražeći Rešenja i/ili Odluke o dodeli novca u mašinski čitljivom formatu (word ili excel). Ova vrsta Zahteva propisana je Zakonom o elektronskoj upravi koji u članu 25. propisuje da “Svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe”.
Zahtevi su poslati kao prva kontrole informacija koje su dostupne na zvaničnim sajtovima institucija, a zatim, i da bi se ubrzao i olakšao unos podataka, i unapredila njihova tačnost i kasnija obrada.
Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:
- da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
- da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
- raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).
O PROJEKTU
Zašto ovo radimo?
Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.
Koje probleme želimo da rešimo?
Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.
Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.
Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.
Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.
Ko smo mi?
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.
Članovi našeg istraživačkog tima su:
- 16 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
- Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
- Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
- Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
- Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
- Duško Medić, Centar za održive zajednice
- Elena Čavlin,
- Goran Đukić, Forca Požega
- Marija Milošević Tanasijević, Res Publica Kragujevac
- Miroslav Tamburić, Forca Požega
- Nikola Perišić,
- Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
- Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
- Silvija Vukašinović,
- Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
- Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš
- Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
- Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
- Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata i atomatizaciju procesa unosa podataka.
- Ivana Teofilović, Građanske inicijative, na poziciji koordinatorke rada koalicije i glavne istraživačice javnih politika, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
- Tara Petrović, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.
Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.