Javno o javnim konkursima: Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u 2023. godini

Ovo je peta godina u kojoj BIRN i Građanske inicijative, zajedno sa timom od 16 istraživača/ica iz lokalnih organizacija civilnog društva, prate potrošnju državnog novca kroz mehanizam javnih konkursa.

Umesto da bude podrška ostvarivanju javnog interesa, ovaj mehanizam postao je efikasna poluga neprimerenog uticaja države na civilni sektor i medije.

U prethodnoj, 2023. godini, kroz njega je potrošeno preko 6.49 milijardi dinara (povećanje u odnosu na 2022. godinu za gotovo 300 miliona dinara), u sektorima medija i javnog informisanja, civilnog društva, kulture i omladine i podržano ukupno 13.407 projekata.

ukupan broj institucija (ceo uzorak)

ukupno potrošenih para 2019-2023

ukupan broj nosilaca projekata 2019-2023

ukupan broj projekata 2019-2023

ukupan broj realizovanih konkursa 2019-2023

U istoj godini, istraživači su prikupili do sada najozbiljnije dokaze o zloupotrebi, nenamenskoj potrošnji novca i hroničnom nedostatku evaluacije i kontrole od strane institucija. Pokazalo se da ovakva, nekontrolisana potrošnja javnog novca pogoduje postojanju tzv. GONGO (otvoreno bliskih vlasti) i „fantomskih“ (za javnost nevidljivih) organizacija čije delovanje sužava polje rada i uticaja autentičnog civilnog društva.

Finansiranje “nepostojećih” projekata i “prijateljskih” organizacija, trend koji pratimo godinama unazad, sve više ugrožava finansijsku održivost organizacija koje su aktivne u svojim lokalnim zajednicama ili pružaju stvarne usluge korisnicima, a to su, vrlo često, najugroženije ili najranjivije grupe u našem društvu.

Analiza koja sledi nastala je na osnovu baze podataka koja u ovom momentu pruža uvid u potrošnju javnog novca na svim nivoima vlasti u odabranim sektorima, prateći period 2019 – 2023. godine, i trenutno je najveća baza otvorenih podataka ovog tipa.

Civilno društvo i mediji imaju ključnu ulogu u demokratskim društvima kao glas građana i čuvari demokratskih vrednosti koji promovišu participaciju građana, zagovaraju zaštitu ljudskih prava, pružaju podršku ranjivim grupama, nadgledaju vlast i podstiču odgovornost institucija.

U teoriji, država bi trebalo da pomaže njihov rad, novcem koji se dodeljuje kroz konkurse za najbolje projekte u javnom interesu. U praksi međutim, monitoring sprovođenja javnih konkursa pokazao je niz propusta, krupne zloupotrebe i nenamensko trošenje novca.

Za razliku od 2022. godine, kada je konstatovan zastoj u reformi zakonodavstva koje reguliše ovu oblast, u 2023. institucije su pokrenule niz zakonodavnih inicijativa čiji efekti, za sada, izostaju. Najnoviji nalazi istraživanja u vezi sa potrošnjom novca kroz javne konkurse u velikoj meri se poklapaju sa onima iz prethodnih godina i svedoče o ustaljenim trendovima i „prepisivanju“ loših praksi.

Osim toga, istraživanjem smo utvrdili i sledeće:

U 2023. godini potrošena je ukupno 6,49 miljardi dinara, podržano je 13.407 projekata, i 7.788 nosilaca koji su dobili finansijsku podršku za njihovo sprovođenje.
Našim istraživanjem beležimo stabilni nivo potrošnje – u 2022. potrošeno je 6,5 milijardi, a 2021. oko 5 milijardi dinara.
Najveći deo novca potrošen je u sektoru civilnog društva 2,7 milijardi dinara (tačnije 2.742.633.724 dinara), a zatim u sektorima medija 1,9 milijardi (1.928.939.956 dinara), i kulture 1,4 milijardi (1.477.109.289 dinara). Najmanje novca je potrošeno na omladinske projekte 344.785.156 dinara.
Deset najskupljih projekata u 2023. godini vredi više od 267 miliona dinara. Nasuprot njima, u bazi se nalazi i preko 4.260 projekata čija je vrednost manja od 100 hiljada dinara.
Dodatnim istraživanjem, uočene su krupne zloupotrebe u sektoru civilnog društva. Otkrivena je mreža fantomskih organizacija koja je izvlačila novac iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, na osnovu lažnih izveštaja i nepostojećih aktivnosti.
Fenomen fantomskih organizacija mnogo je širi i prevazilazi jedno ministarstvo. Na uzorku od 396 organizacija koje su dobile milion i više dinara od republičkih ministarstava, trećina (138) nema nikakav kanal komunikacije sa javnošću ili javno dostupan trag o aktivnostima koje sprovode (veb sajt, profile na društvenim mrežama, ne pojavljuju se u Google pretrazi). Projekti ovih organizacija vrede više od 600 miliona dinara.
Dodatna terenska provera gore navedenih organizacija obuhvatila je organizacije formalno registrovane u Beogradu i Novom Sadu, i to one o čijem delovanju desk-top istraživanjem nismo pronašli nikakav trag, niti smo uspeli da ih kontaktiramo na zvanično navedene brojeve telefona. Od 58 takvih organizacija, njih 47 nismo pronašli na adresi na kojoj su zvanično prijavljeni.
Istim istraživanjem detektovano je i 27 organizacija ispunjavaju jedan ili više kriterijuma koji ih kvalifikuje kao „vladine nevladine organizacije“ GONGO organizacije. Ove organizacije su ukupno dobile nešto više od 135 miliona dinara za 46 projekata. Njihovi predstavnici imaju poznate veze sa vrhom vlasti ili svojim delovanjem podržavaju njihovu agendu.
U odnosu na 2022. godinu beležimo porast broja odgovora na zahtev u otvorenom formatu. U 2023. godini, poslali smo ukupno 206 zahteva, a dobili 139 odgovora u otvorenom formatu.
Finansiranje redovnog rada ostaje jedan od najsleđenih problema – preko 5.360 organizacija (ili jedna trećina) se ponavlja u odnosu na 2022. godinu, u 1.201 rešenju o finansiranju nije naveden naziv projekta, a nazivi većine medijskih projekata upućuju na redovnu produkciju.
U proceduralnom smislu, najveći problem i dalje ostaje nedostatak evaluacije postignutog i kontrole narativnih i finansijskih izveštaja, objavljivanje nestadardizovanih i neusaglašenih rešenja o dodeli sredstava, neadekvatan žalbeni mehanizam koji ne može da spreči zloupotrebe i netransparentnost rada konkursnih komisija.

🠗 PROČITAJ JOŠ

BIRN, Građanske inicijative i istraživači iz lokalnih partnerskih organizacija petu godinu za redom prate sprovođenje javnih konkursa i potrošnju javnog novca u četiri sektora – javno informisanje i mediji, civilno društvo, kultura i omladina.

Baza podataka govori o potrošnji od pribllizu 30 milijardi dinara, informacije o gotovo 65 hiljada projekata, kao i obilje drugih podataka koje smo sakupili u periodu od 2019 – 2023. godine, daje osnovu za procenu efikasnosti ovog modela državnog finansiranja, ali i procedura po kojima su sprovedeni.

Ova baza trenutno je jedinstven alat za praćenje konkursa, dostupan i javnosti i institucijama, a napravljena je sa ciljem povećane transparentnosti i lakšeG pristupA podacima, u odsustvu sistematskog, institucionalnog nadzora i centralizovane ecidencije ovakvog vida javne potrošnje.

Podaci govore o trendovima koji se iz godine u godinu ponavljaju, a obuhvataju sistemske nedostatke poput finansiranja tablioda, redovnog rada organizacija i medija, olakšan pristup novcu podobnim i “prijateljskim”, kao i hroničan nedostatak evaluacije.

Javni konkursi u 2023.

U prethodnoj, 2023. godini, ukupna potrošena suma novca ostaje gotovo ista kao i u 2022., oko 6,5 milijardi dinara. Gotovo polovina je namenjena sektoru civilnog društva, nešta manje sektoru medija, sledi sektor kulture, a sa najmanjom količinom novca podržan je sektor omladine.

Samo u ovoj godini podržano je preko 13 hiljda projekata, što govori o tendenciji finansiranja velikog broja projekata malom sumom novca. Prosečan projekat vredi oko 400 hiljda dinara.

Među najskupljim pojektima našli su se, kao i prethodnih godina, projekti organizacije OPENS, koja dominira u sektoru omladine, fondacije Exit koja je najveća dobitnica i sektora civilnog društva i kulture, kao i projekti nekoliko regionalnih TV stanica, koje su po svojoj uređivačkoj politici bliske aktuelnoj vlasti. Najveći broj projekata ima, kao i godinama unazad, Novosadska TV.

Ovim izveštajem je obuhvaćeno je preko 7 hiljada korisnika, gotovo hiljadu manje nego dobitnika konkursa u 2022. godini. Spisak najvećih dobitnika, ipak, gotovo da se nije promenio u odnosu na 2022. godinu.

U uzorku prikupljenih podataka za 2023. godinu, postoji 1.314 projekata koji vrede milion i više dinara, što se smatra finansijski “velikim” projektom. Ipak, podacima dominiraju oni “mali”, tj. projekti koji vrede ispod 100 hiljada dinara za koje se postavlja pitanje da li su uopšte dovolji za realizaciju svrsishodnih aktivnosti. Takvih je čak jedna trećina u našim podacima.

Javni konkursi pokriće su za podršku redovnom radu medija i organizacija, što se vidi iz samih naziva projekata. Javni konkursi tako ne služe ispunjenju specifičnih ciljeva i prioriteta u javnim politikama, već su mehanizam održivosti na siromašnom tržištu.

Osim toga, oni su i mehanizam nedozvoljenog uticaja, kao što je pokazalo naše dopunsko istraživanje, koje je dokazalo postojanje “fantomskih” i GOGNO organizacija, koje su redovno finansirane budžetsjkim novcem, a svojim delovanjem ugrožavaju rad legitimnih organizacija.

UTIŠAVANJE DEMOKRATIJE: NOVAC ZA PODOBNE I “NEVIDLJIVE”

Tokom prethodne godine BIRN i Građanske inicijative su analizom konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju detektovale 74 fantomske organizacije. Za ove organizacije urađena je temeljna provera koja je podrazumevala pregled projektne dokumentacije i isplate novca, što nam je dalo uvid u način delovanja “fantomskih” organizacija. Istraživanje pokazuje da je čak 5 miliona evra otišlo ovoj mreži povezanih organizacija koje su nenamenski trošile novac, lažirale aktivnosti i vršile isplatu novca na račune fiktivnih agencija. Ovaj novac nije otišao na projekte pomoći ženama, mladima i prevenciji vršnjačkog nasilja, što je bila njegova prvobitna namena.

Navedeno istraživanje govori u prilog oceni da se trend sužavanja prostora za delovanje legitimnih i autentičnih organizacija civilnog društva produbljuje nekontrolisanim i netransparentnim delovanjem GONGO i “fantomskih” organizacija.

Da je problem mnogo širi od jednog ministartsva govori i dopunsko istraživanje BIRN-a sprovedeno na osnovu podataka iz baze javnih konkursa, koje je obuhvatilo proveru organizacija koje su od ministarstava dobile više od milion dinara. Čak trećina uzorkovanih organizacija nema prisustvo u javnosti niti dokumentovanog traga o sprovedenim projektnim aktivnostima.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Na uzorku od 396 organizacija koje su dobile najmanje milion dinara od republičkih ministarstava, za nešto više od trećine, 138, nema javno dostupnih informacija o njihovom radu, načinu funkcionisanja ili sprovedenim projektima. Osim njih, istraživanjem je mapirano još 27 organizacija koje imaju neku od identifikovanih karakteristika GONGO, tj. da su partijski povezane ili da javno podržavaju vlast.

Ukupnim uzorkom su obuhvaćeni projekti u vrednosti gotovo 3 milijarde dinara u dve prethodne godine (2022. i 2023.), a na projekte netransparentnih i “prijateljskih” organizacija je potrošeno najmanje 819 miliona dinara.

Najviše novca takve organizacije su dobile od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – 840.826.495 dinara, potom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju – 544.150.751 dinara ali i od Ministarstva kulture i informisanja – 339.051.617 dinara.

Od 396 organizacija obuhvaćenih uzorkom, više od polovine organizacija su one koje smo okarakterisali kao legitimne (207). Ovo su organizacije za koje je u procesu istraživanja utvrđeno da su usmerene ka unapređenju prava i zaštiti građana, da su njihove aktivnosti vidljive u javnosti i da postoje konkretni rezultati projekata. Kod ovih organizacija je bilo moguće pratiti izvore finansiranja, pronaći ih na internetu i pratiti njihove aktivnosti.

Ove organizacije su tokom prethodne dve godine dobile 1,1 milijardu dinara (1.145.161.231 dinara) za 323 projekta, što govori o tome da je prosečna vrednost projekta ovih organizacija oko 3,5 miliona dinara.

Za 138 utvrđeno je da su nevidljive, odnosno “fantomske” organizacije, bez referenci o sprovedenim aktivnostima ili javnosti vidljivih rezultata. Republička ministarstva su na ove organizacije potrošile ukupno preko 683 miliona dinara (tačnije 683.628.197 dinara) na 181 projekat. Prosečna vrednost projekata ovih organizacija je 3,7 miliona dinara, što je veća suma nego kod legitimnih organizacija.

Istraživanjem je detektovano i 27 organizacija koje ispunjavaju jedan ili više kriterijuma koji ih kvalifikuje kao „vladine nevladine organizacije“, odnosno GONGO organizacije. Najizraženije karakteristike ovih organizacija su povezanost zastupnika sa političkim strukturama u državi i podrška agendi vlasti. One su ukupno dobile preko 135 miliona dinara za 46 projekata, što govori da je prosečna vrednost projekta gotovo 3 miliona dinara.

Primer takvih organizacija je studentska organizacija CEROB, u čijim se prostorijama nalazio call centar vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), odakle se tokom predizborne kampanje i na sam dan izbora 17. decembra 2023., daleko od očiju javnosti, hiljade ljudi pozivalo da glasa za SNS. Ova organizacija se takođe našla i u našem istraživanju, baza pokazuje da je samo u 2023. dobila 60,5 miliona dinara od tri republička ministrarstva (prosvete, spoljnih poslova i turizma i omladine)

Daleko od očiju javnosti

Istraživanjem je utvrđen zabrinjavajući nivo netransparentnosti – u ukupnom uzorku od 396 organizacija, njih 160 nema svoj institucionalni sajt, 150 nema profile na najpopularnijim društvenim mrežama, od čega 114 organizacija nema ni vebsajt a ni društvene mreže. Za 161 organizaciju nismo mogli da nađemo nikakav trag na osnovu Google pretrage.

Od 182 organizacije koje smo kontaktirali telefonom, za 120 se ispostavilo da je broj neodgovarajući, a od 55 predstavnika koje smo uspeli da kontaktiramo, njih 17 nije htelo da razgovara sa istraživačima BIRN-a o projektima koje sprovode i za koje su dobili javni novac.

Ukrštanjem gore navedenih podataka identifikovali smo 58 organizacija iz Beograda i Novog Sada o kojima nismo uspeli da pronađemo nikakve informacije, niti da ih telefonski kontaktiramo. Tokom terenske provere njih 47 nismo ni pronašli na adresama na kojim su registrovane.

Ove organizacije su registrovane u gradskim i prigradskim naseljima, u privatnim stanovima ili kućama. Međutim, na stambenim objektima nije bilo naznaka da se tu nalaze organizacije, niti je bilo prezimena zastupnika. Pored toga, neke organizacije su registrovane u trošnim kućama, u kojima ne izgleda kao da neko boravi ili radi. U razgovoru sa komšijama, saznali smo da te kuće niko i ne posećuje, niti im je bilo poznato da se u njima nalaze organizacije civilnog društva.

PRISTUP PODACIMA - POVEĆAN BROJ ODGOVORA INSTITUCIJA

Broj poslatih zahteva

Nije odgovorilo

Odgovora u otvorenom formatu

Odgovora u skeniranom formatu

Odgovorili ali nemaju potrošnju

Ovo je druga godina kako istraživački tim prikuplja neophodne podatke koristeći mehanizam ponovne upotrebe podataka, tj. dobijanje podataka od institucija u mašinski čitljivom, otvorenom formatu. Ovakav metodološki pristup inspirisan je praktičnim razlozima lakše, tačnije i brže obrade podataka, ali i mogućnostima obrade velikih setova podataka, što javni konkursi svakako jesu. Takođe, ovo je pionirski poduhvat testiranja relativno novog instrumenta za dostupnost podataka, i u velikom broju slučajeva upravo su naši istraživači bili prvi koji su sa njim upoznali zaposlene u administraciji.

Uočavamo napredak u odnosu na prethodne godine, procentualno, broj odgovora u otvorenom formatu raste. U 2023. godini, poslali smo ukupno 206 zahteva, a dobili 139 odgovora u otvorenom formatu. Najobimnije setove podataka dobili smo od Ministarstva kulture, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i grada Novog Sada.

Ovaj otvoren format i dalje treba shvatiti uslovno – od institucija najčešće dobijamo odgovore u word formatu, koji nije u potpunosti mašinski čitljiv. Format excela, koji bi bio poželjniji, instutucije retko koriste.

Obradu podataka i dalje otežava i činjenica da konkursni obrasci nisu standardizovani, naročito za konkurse civilnog društva koji su potpuno decentralizovani i gde svaka lokalna samouprava sama razvija svoje konkursne obrasce. Osim toga, u rešenjima ne postoje matični brojevi koji bi omogućili tačnu identifikaciju organizacije koja je dobila novac, a u slučaju 1.170 projekata ne postoje nazivi projekata, što znači da su rešenja o dodeli novca nepotpuna.

U 19 slučajeva nismo dobili podatke u otvorenom formatu, već su nas predstavnici institucija uputili da pregledamo zvanične sajtove ili su nam dostavili skeniranu dokumentaciju, a u 29 slučajeva nije bilo nikakvog odgovora i sreli smo se sa ćutanjem administracije.

Zvanični veb sajtovi nisu uvek pouzdan izvor informacija, istraživači su konstatovali da na nekoliko zvaničnih prezentacija lokalnih samouprava ima manje dostupnih podataka o javnim konkursima nego u 2022. godini, podaci su rasuti na više sekcija pa je njihovo praćenje otežano, na primer, odluke o dodeli novca se objavljuju u sekciji „vesti“, a javni pozivi kojima počinje konkurs u odeljku „javni pozivi“ i sl. Pojedini sajtovi deluju zastarelo i neažurirano, dok su neki sajtovi modernizovani ali na njima se ne nalaze pređašnje informacije i postoji diskontinuitet sa prethodno objavljenim podacima.

I otvoreni podaci i zvanične veb prezentacije deo su šire inicijative modernizacije uprave, koja je istaknuta kao jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Praksa, ipak, upućuje na potrebu dodatne promocije ovih alata, kao dopunskih mehanizama transparentnosti u trošenju javnog novca. Osim toga, istraživanjem je konstatovana i potreba podizanja kapaciteta uprave da adekvatno odgovori na zahteve za otvorenim podacima.

MEDIJI - VELIKA OČEKIVANJA OD NOVIH ZAKONA

ukupan broj konkursa za 2023. godinu

ukupan broj projekata u 2023. godini

dinara za medije u 2023. godini

ukupan broj nosilaca projekata u 2023. godini

korisnika koji se ponavlja od 2019-2023 godine

U toku 2023. godine izmenjen je Zakon o javnom informisanju i medijima, krovni propis koji uređuje proceduru konkursa za javno informisanje. Novine, između ostalog, uključuju proširivanje pojma javnog interesa, sa više detalja uređena je procedura imenovanja i rad komisije, utvrđena je obavezna analiza potreba lokalne zajednice i na osnovu nje određivanje tema koje će biti finansirane konkursom, kao i evaluacija sprovedenih projekata.

Novo zakonodavstvo integrisalo je gotovo sve predloge medijske zajednice i zagovaračke inicijative na koje je godinama ranije ukazivano. Puni efekti primene novog zakonodavstva se tek očekuju, ali na potencijalne probleme ukazuje saopštenje UNS-a koje pokazuje drastično smanjenje budžeta za informisanje u pojedinim lokalnim samoupravama (neke su umanjile iznose desetostruko), kao i činjenica da je šest medija iz Novog Pazara vratilo novac sa upravo završenog konkursa jer Regionalna RTV iz ovog grada ostaje najizdašnije finansirana medijska kuća bez obzira na nova pravila.

Osim Regionalne, među top 10 projekata nalaze se i projekti gotovo istih medija koji su najizdašnije finansirani i u 2022. godini.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Medijski biznis se već dugo ne smatra isplativim, i tek mali broj medijskih kuća može da posluje po tržišnim principima i beleži profit. Većina od 2.100 zvanično registrovanih medija se zato oslanja na državnu pomoć, posebno konkurse za sufinansiranje, reklame javnih preduzeća ili druge oblike državnog davanja.

Pristup ovom novcu olakšan je medijima koji su po svojoj uređivačkoj politici bliski vlasti, a to potvrđuje i ovo istraživanje. Pregled regionalnih TV stanica koje su najveći dobitnici se ne menja u odnosu na prethodu godinu.

Na spisku dobitnika u 2023. godini nalaze se i provladini tabloidi, a njhovo finansiranje naročito je izraženo u gradu Beogradu. Alo! je, na primer, dobio preko 160 miliona dinara u 15 lokalnih samouprava i to za identični projekat “Novi Sad grad budućnosti”, “Kikinda grad budućnosti”, “Vrnjačka opština banja budućnosti” i sl. Informer je dobio 5,7 miliona dinara (od toga čak 5 miliona u gradu Beogradu) za tri projekta, Srpski telegraf nešto više od 9 miliona dinara za 10 projekata, a polovinu od te sume u gradu Beogradu. Večernje novosti su dobile preko 14 miliona dinara za 22 projekta, od toga su 4 projekta finansirana u gradu Beogradu.

U 2024. godini očekuje se završetak prakse finansiranja medija koji učestalo krše etičke i profesionalne norme, jer je novi zakon uvrstio nekoliko zaštitinih mehanizama.

Finansiranje redovnog rada medija, a ne zaokruženih projektnih i tematskhi celina koje bi unapredile raznovrsnost sadržaja, ostaje i dalje problem. Na primer, u našem uzorku za 2023. godinu, postoje 83 projekta koji u nazivu imaju “aktuelnosti”, 106 koji imaju generički naziv “javno informisanje građana…” i 39 koji imaju u nazivu “u fokusu” i ime lokalne zajednice što, po dosadašnjem iskustvu, ukazuje na redovnu produkciju.

U narednom periodu očekuje se i povećanje transparentnosti u sprovođenju i praćenju medijskih konkursa, jer je Zakon o javnom informisanju i medijima prvi put predvideo Jedinstvenu informacionu platformu kao otvorenu bazu podataka i centralno mesto za pristup informacijama. Osim toga, u proceduru su uvedena nova pravila i novi obrasci koji se tiču rada konkursne komisije, što je u prethodnim godinama bila jedna od najmanje transparentnih tačaka celog procesa.

Evaluaciju projekata je do ove godine sprovodilo samo Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, a od naredne ona će biti obavezna za sve institucije.

CIVILNO DRUŠTVO - OTEŽANA FINANSIJSKA ODRŽIVOST

ukupan broj konkursa za 2023. godinu

ukupan broj projekata u 2023. godini

dinara za civilno društvo u 2023. godini

ukupan broj nosilaca projekata u 2023. godini

korisnika koji se ponavlja od 2019-2023 godine

Baza javnih konkursa pokazuje da je na sektor civilnog društva u 2023. godini potrošeno 2,7 milijardi dinara, na javnim konkursima koji se raspisuju na svim nivoima vlasti (republičkom, pokrajinskom i lokalnom). Ovo je efektivno smanjenje budžeta za civilno društvo u odnosu na 2022. godinu za oko 300 miliona dinara. Broj podržanih projekata je takođe manji u odnosu na 2022., za gotovo hiljadu.

I pored ovog smanjenja nastavlja se praksa finansiranja velikog broja projekata relativno malim novcem, o čemu svedoči i prosečna vrednost projekata koja iznosi oko 450 hiljada dinara. Postoji čak 2.184 projekta (gotovo trećina) koji vrede manje od 100 hiljada dinara.

🠗 PROČITAJ JOŠ

U trenutku objavljivanja ove analize (mart 2024.), podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je zvanično registrovano 37.647 udruženja građana. Ove organizacije trebalo bi da deluju u javnom interesu, bave se različitim pitanjima kao što su ljudska prava, zaštita životne sredine, socijalna pravda, obrazovanje, kultura, zdravstvo i mnoga druga.

Uprkos tome što istraživanja poput Indeksa održivosti OCD organizacije Nacionalna koalicija za decentralizaciju, i Matrice za praćenje podsticajnog okruženje za razvoj civilnog društva Građanskih inicijativa upozoravaju na otežanu finansijsku održivost organizacija civilnog društva, njihov broj raste svake godine. Tom trendu doprinose javni konkursi, a naročito nedostatak kontrole u potrošnji.

Isti problem konstatuje i sama Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022–2030. godine „U prethodne dve decenije OCD su u više navrata prijavljivale nepravilnosti prilikom vrednovanja konkursnih prijava i raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije putem javnih konkursa. Međutim, takvi navodi nisu u prethodnom periodu dobili adekvatan pravni odgovor“.

U očekivanju nove regulative koja bi trebalo da podstakne dalje reforme, naša analiza ukazuje na još neke od prepoznatih, sistemskih problema.

Ovi konkursi odlukuju se velikim diverzitetom, kako tema koje su podržane projektima, tako i njihovim nosiocima. Diverzitet se odnosi i na same konkursne procedure, jer je finansiranje civilnog društva suštinski decentralizovano pa se tako procedure, obrasci, količina dostupnih informacija o ovim konkursima razlikuje od uprave do uprave. U ovom sektoru se, na primer, nalazi najveći broj projekata koji nemaju naziv.

Osim toga, postoji veliki broj organizacija koje bi suštinski trebalo da budu finansirani kroz sektore kulture, omladine ili verskih zajednica, takvnih je najmanje 263 u uzorku za 2023. godinu.

Građevinski radovi i nabavka opreme neki su od najizdašnije finansiranih projekata civilnog sektora (na primer, takvi su svi projekti Vatrogasnog društva), koji takođe ne bi trebalo da budu finansirani kroz ovaj mehanizam. Ova praksa je već ranije uočena. U analizi finansiranja crkava kroz javne konkurse u periodu 2019-2022 pronašli smo da je skoro polovina ukupnog budzeta od 135 miliona dinara bila dodeljena za građevinske radove.

Godinama se među najizdašnije finansiranim projektima i organizacijama nalazi Exit fondacija, kao i veliki broj organizacija koje pružaju podršku osobama sa invaliditetom. Svi oni dobijaju godišnju podršku za redovan rad, ne nužno za projektne celine, što nije u skladu sa prirodom i namerom projektnog finansiranja.

Kao što je konstatovano u prethodnim delovima ove analize, “fantomske” i GONGO organizacije zauzimaju sve veći prostor u oblasti delovanja civilnog društva, što umanjuje finansijsku održivost i zagovaračke pozicije legitimnih organizacija. I sami nazivi projekata, zapravo, upućuju na veoma mali broj onih koji su u centar delovanja stavili demokratske vrednosti, ljudska prava ili pravnu državu.

KULTURA - VELIKI BROJ PROJEKATA, MALO NOVCA

ukupan broj konkursa za 2023. godinu

ukupan broj projekata u 2023. godini

dinara za kulturu u 2023. godini

ukupan broj nosilaca projekata u 2023. godini

korisnika ponavlja od 2019-2023 godine

Javne konkurse u oblasti kulture ne raspisuju svi gradovi i opštine u Srbiji, njih nešto manje od polovine (ukupno 81) organizuje ovu vrstu konkursa. Njihova vrednost je nešto viša od 794 miliona dinara. Ostatak novca dolazi iz republičkog Ministarstva kulture, ukupno 370 miliona dinara i dva pokrajinska sekretarijata koji su ovaj sektor finansirali sa 312 miliona.

Najskuplji pojedinačni projekat je, kao i u 2022. godini, projekat restauracije filmske građe AP Vojvodine, koji je dobila firma Japi com. Od 10 najskupljih projekata, 5 je usmereno na različite vrste festivala, koji se, osim javnim novcem, finansiraju i komercijalnim prihodima.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Ostali najskuplji projekti, koji zbog metodoloških ograničenja nisu ušli u uzorak, ali su detektovani istraživanjem, su zapravo projekti podržani kroz pokrajinski sekretarijat za kulturu i to su građevinski radovi usmereni na rekonstrukciju objekata kulture. Kao takvi trebalo bi da budu predmet javnih nabavki, a ne javnih konkursa (Rekonstrukcija Doma kulture u Titelu – 179.500.000 dinara, Rekonstrukcija pozorišta “Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici – 130.000.000 dinara, Rekonstrukcija Doma kulture u Sirigu – 49.900.000 dinara, Projekat restauracije filmske građe AP Vojvodine – 47.999.990 dinara, Rekonstrukcija Doma kulture u Srbobranu 42.900.000 dinara i sl.).

Za razliku od njih, prosečna vrednost projekata u kulturi je relativno niska, oko 325 hiljada dinara, s tim što u našem uzorku postoji više od hiljadu projekata (jedna četvrtina iz ovog sektora) koji vrede manje od 100 hiljada dinara.

Sektor kulture deli problem sektora civilnog društva, a to je prodiranje “fantomskih” i nelegitimnih organizacija koje redovno dobijaju novac na javnim konkursima. Na ove organizacije upozorava organizacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja od 2015. godine prati konkurse u kulturi. Analiza konkursa iz 2023. godine koju je sprovela ova organizacija upozorava da je “samo na konkursima 2022. i 2023. godine podržano 214 projekata “sumnjivih” organizacija sa 229,5 milona dinara, kao i na podršku „predatorskim“ organizacijama čiji projekti već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući za ostale samo mrvice”.

NKSS takođe upozorava na niz sistemskih problema, finansiranje velikog broja projekata malim novcem, mali budžet za kulturu u Republici Srbiji, umanjena sredstva koja se izdvajaju za konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva i kulturne baštine, te izuzetno mala sredstva za međunarodnu kulturnu saradnju.

OMLADINA - JOŠ UVEK BEZ ODGOVARAJUĆEG ZAKONA

ukupan broj konkursa za 2023. godinu

broj projekata u 2023. godini

dinara za omladinu u 2023. godini

ukupan broj nosilaca projekata u 2022. godini

korisnika koji se ponavlja od 2019-2023 godine

Sektor omladine ostaje i dalje najskromnije finansiran u uzorku ovog istraživanja, iako je budžet gotovo dupliran u odnosu na 2022. godinu. Broj podržanih projekata ostaje na sličnom nivou kao i u 2022. godini, nešto više od 450.

Najveći deo novca i najveći broj projekata, nešto manje od četvrtine (129 od ukupno 498), dodeljen je kroz konkurs republičkog Ministarstva omladine i turizma. Osim njih, projekti omladinske politike su podržani u 23 grada/opštine. Najviše je, kao i godinama unazad, dao grad Novi Sad u kom je podržano 64 projekta ili 15% celokupnog uzorka.

OPENS sa projektima “Mladi u Centru održive zajednice II faza” i “Mladi u Centru održive zajednice III faza”, podržani sa 31,5 miliona dinara, uz projekat Ministarstva turizma i omladine vrednosti 1,9 miliona dinara, ostaje najizdašnije finansirana omladinska organizacija. Savez udruženja novosadski omladinski forum, organizacija povezana sa OPENS-om, je dobitnica dva projekta u vrednosti od 8,5 miliona dinara.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Grad Novi Sad, osim što je finansijer najskupljih omladinskih projekata, u 2023. godini je sa 2,78 miliona dinara podržao i 4 projekta monitoringa i evaluacije programa “Novi Sad – grad mladih, Srbija – Zemlja mladih”. Evropski omladinski centar Vojvodine je dobitnik sva 4 navedena projekta, identično kao i u 2022. godini.

Podaci pokazuju i da je podržana 31 studentska organizacija, da je najmanje 9 projekata bilo posvećeno digitalnom okruženju i obrazovanju mladih za nove tehnologije, 21 projekat je bio posvećen karijeri i preduzetništvu, 12 temama u vezi sa ekologijom, a 16 projekata je namenjeno podršci mentalnom zdravlju mladih.

Proces izmena Zakona o mladima više puta je započinjan, ali do 2023. godine nije uspešno završen. Nadležno ministarstvo je u aprilu 2023. godine objavilo Izveštaj o sprovedenoj e-konsultaciji o početku rada na pripremi Nacrta zakona o mladima, navodeći da je u predviđenom roku 12 organizacija i institucija dostavilo svoje predloge i komentare. Pitanje unapređenje sistema finansiranja i sufinansiranja programa u oblasti omladinskog sektora ostaje jedno od centralnih u izmenama zakonodavstva.

Preporuke

Otvaranje podataka

Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.

Standardizacija procesa

Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.

Informisanje zajednice

Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model javne prezentacije.

Proaktivnost

Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.

Dokumentacija

Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj, naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne očekivane rezultate.

Sistematizacija

Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.

Baze podataka

Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.

Participativnost

Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.

Analiza

Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.

METODOLOGIJA

Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.

Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:

Nacionalni nivo vlasti – 25 ministarstava u Vladi Republike Srbije
Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova

u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).

Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za ponovnu upotrebu podataka svim institucijama iz uzorka, tražeći Rešenja i/ili Odluke o dodeli novca u mašinski čitljivom formatu (word ili excel). Ova vrsta Zahteva propisana je Zakonom o elektronskoj upravi koji u članu 25. propisuje da “Svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe”.

Zahtevi su poslati kao prva kontrole informacija koje su dostupne na zvaničnim sajtovima institucija, a zatim, i da bi se ubrzao i olakšao unos podataka, i unapredila njihova tačnost i kasnija obrada.

Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:

da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).

O PROJEKTU

Zašto ovo radimo?

Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.

Koje probleme želimo da rešimo?

Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.

Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.

Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.

Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.

Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.

Ko smo mi?

Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.

Članovi našeg istraživačkog tima u 2023. su:

16 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:

Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
Duško Medić, Centar za održive zajednice Novi Sad
Sanja Živanović, Beograd
Goran Đukić, Forca Požega
Marija Milošević Tanasijević, Res Publica Kragujevac
Miroslav Tamburić, Forca Požega
Nikola Perišić, Beograd
Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
Silvija Vukašinović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš

Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata, automatizaciju procesa unosa i obrade podataka. Kreator i administrator baze podataka.
Tijana Uzelac, BIRN Srbija na poziciji istraživačice javnih politika.

Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “Otvoreno o konkursima, OKO”:

Dejana Stevkovski, Građanske inicijative, na poziciji koordinatorke rada koalicije i glavne istraživačice javnih politika, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
Marija Drndić, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice, zadužena za podršku u istraživanju.
Alma Mustajbašić, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.

Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.