INVAZIJA NA PRIVATNOST

Drugi BIRN-ov monitoring medija bavi se pitanjima kršenja prava na privatnost u medijskom izveštavanju. Nastao je kao odgovor na gruba kršenja novinarske etike, naročito u slučajevima koja svojom dramatičnošću izazivaju emotivne reakcije publike (poput ubistva dvogodišnje devojčice iz Bora, tokom masovnih građanskih protesta, slučajevima femicida, porodičnog nasilja i sl.).

Iako je tokom 2024. izmenjen krovni medijski zakon i usvojen novi Kodeks novinara i novinarki Srbije, BIRN-ov monitoring ne beleži značajne promene u novinarskoj praksi. Turbulentna situacija masovnih protesta u drugoj polovini godine, dodatno je stvorila društveni okvir za gruba kršenja prava na privatnost.

Rezultate istraživanja kao i preporuke stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici u okviru debate o neophodnosti unapređenja postojećih medijskih praksi i usaglašavanju za regulatornim i samoregulatornim okvirom.

Pitanja prava na privatnost i izveštavanje medija regulisana su i zakonima (Zakon o javnom informisanju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) i Etičkim kodeksom novinara (kao i pratećim smernicama za primenu kodeksa u onlajn okruženju). Ovi dokumenti ne samo da ističu obavezu istinitosti u izveštavanju, načela odgovornosti i novinarske pažnje, već i poštovanje privatnosti i dostojanstvo ličnosti kao temeljne vrednosti koje se štite.

Ipak, kako naše istraživanje pokazuje, povrede privatnosti su česte, a izveštavanje bazirano na ličnim podacima je veoma intenzivno.

Izveštaj ima dve celine – jednu koja prati povrede privatnosti u redovnom izveštavanju medija i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim protestima protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja litijuma kao i povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Izveštaj je nastao na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja na uzorku od sedam onlajn medija (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo). Datumi koji su uzeti u obzir uključuju dve konstruisane nedelje u aprilu i septembru 2024. godine, a studija slučaja obuhvatila je proteste protiv rudarenja litijuma (jul i avgust 2024. godine) i proteste nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu (1-15. novembar 2024. godine), kao i nešto proširen i izmenjen uzorak medija.

Uzorak je formiran na osnovu baze onlajn tekstova koje je za potrebe istraživanja pripremila agencija Picasa AI na osnovu zadatih ključnih reči. Inicijalna baza tekstova koju je BIRN dobio za analizu od agencije Picasa AI pokazuje da se više hiljada tekstova bazira na nekoj vrsti ličnih podataka ili da tretiraju podatke o ličnosti.

Zloupotreba ličnih podataka podstaknuta je društvenim i tehnološkim okvirom rada medija. Porast političkih i društvenih tenzija, polarizovana medijska scena i algoritamski ekosistem, podstiču senzacionalizam, dezinformacije i zloupotrebu privatnih podataka.

Ključni zaključci:

• Tokom analiziranih perioda (april, septembar, jul-avgust, novembar 2024.), zabeleženo je ukupno 230 slučajeva kršenja privatnosti u okviru medijskog monitoringa i 933 slučaja kroz studiju slučaja. Najčešći prekršioci su tabloidni mediji (Informer, Alo, Novosti), koji prednjače u broju kršenja etičkih standarda i prava na privatnost.
• Privatnost maloletnih žrtava najviše je ugrožena (169 tekstova od 230, oko 73%), za njima slede osumnjičeni u 128 tekstova, oko 55%.
• Tabloidni mediji se oslanjaju na senzacionalistički pristup u obradi tema, a jedna od najčešćih je korišćenje „pojačivača“ koji su prisutni u 50% tekstova kako bi povećali klikabilnost sadržaja.
• U velikom broju slučajeva mediji koriste spekulativni metod izveštavanja, pa su tako nagađanja o motivima ili toku istrage zabeležena u 66 tekstova (28%). Čak 85 tekstova sadrži nepotvrđene informacije ili dezinformacije.
• U velikom broju izveštaja (trećina uzorka) izostaje jasno identifikovan ili verifikovan izvor, dok su najčešće imenovani izvori, komšije, rodbina, prijatelji (76 puta), za njima slede stručnjaci za bezbednost (50 puta) i policija (21).  Neimenovani izvori često služe kao alat za širenje spekulacija i manipulativnih narativa. Autor tekstova nije naveden u 33% tekstova.
• Institucije, uključujući kontrolne institucije i sudstvo, ne uspevaju da adekvatno reaguju na masovna kršenja privatnosti. Kazne su blage i nemaju odvraćajući efekat, što omogućava nastavak loše prakse u medijima.
• Studija slučaja ukazuje na sistematsko targetiranje građanskih aktivista u provladinim medijima, kroz: obelodanjivanje privatnih podataka, povezivanje sa političkim narativima (“rušitelji države”, “ekstremisti”), manipulativne tehnike zastrašivanja, uključujući praćenje i privođenja.
• Provladini mediji (Alo, Blic, Kurir) minimizirali u značaj protesta sa obimom produkcije od 379 teksta, dok su nezavisni mediji (Danas, N1, Nova) imali 1.704 teksta tokom protesta (jul-avgust 2024.), 375 tekstova u novembru, pokazala je studija slučaja. Nezavisni mediji imaju veći angažman publike zato što su imali već obim izveštavanja o protestima, pokazala je studija slučaja.

Kompletan izveštaj pročitajte na linku.