Nedelja privatnosti: Nadzor i cenzura na Zapadnom Balkanu

Službe bezbednosti u Srbiji koriste invazivne metode nadzora nad građanima, a pravni okvir nije uspostavio adekvatnu zaštitu, zaključak je panela „Nadzor i cenzura na Zapadnom Balkanu“, koji je BIRN Srbija organizovala u okviru Nedelje privatnosti.

Slaviši Milanovu, novinaru iz Dimitrovgrada, instaliran je softver NoviSpy, nakon što ga je u februaru prošle godine saobraćajna policija privela rekavši da mora da uradi test na psihoaktivne supstance.

„Ponašanje policije je bilo korektno ali sve se odužilo. Primetio sam da ni o čemu konkretnom ne pričamo, već se širi priča samo da bi prošlo vreme. Kad su mi vratili telefon, primetio sam da je mobilni internet isključen, a ja ga nikad ne isključujem zbog prirode posla. U tom momentu sam shvatio da je neko nešto čačkao po telefonu, ali nisam bio svestan šta je sve urađeno. Prvo sam pozvao NUNS i OEBS, posle sam kontaktirao Amnesty i utvrdili smo da zaista jeste desilo ono što sam posumnjao“, ispričao je Milanov na panelu.

On kaže da je u instaliranju softvera u njegov telefon učestvovala i srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA), ne samo lokalna policija. Slučaj je prijavio nadležnim institucijama, ali se za sada niko nije odgovarao.

„NUNS je vrlo brzo reagovao, prikupili smo podatke, podneli smo tužbu VTK i Sektoru unutrašnje kontrole, ali – ništa se nije desilo“, rekao je Milanov.

BIRN i Amnesty International objavili su u decembru da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, najpre otključavala telefone aktivista i zaposlenih u nevladinim organizacijama koji su pozivani ili odvođeni na razgovore u policiju i BIA, a potom im instalirala domaći špijunski program NoviSpy koji je mogao da prati sve što se dešava na njihovim telefonima.

Moderatorka panela i novinarka BIRN-a Jelena Zorić podsetila da su spajveri instalirani članovima klana Veljka Belivuka tek pošto je otkrivena i probijena aplikacija Skaj, i u prepiskama otkriven zločinački sadržaj, iako je grupa okupljena oko Belivuka godinama predstavljala bezbednosnu pretnju.

Belivuku i njegovim saradnicima se se trenutno sudi za sedam ubistava i više drugih teških krivičnih dela.

Zorić je dodala da su samo tokom prošle godine u Srbiji izvedena tri teroristička napada i da niko od terorista nije imao spajver.

„Videli smo da je napad ispred izraelske ambasade bukvalno najavljivan putem video-poziva, terorista je to najavljivao svojoj porodici i niko na to nije reagovao, jer su očigledno sredstva bila uložena u nezavisne novinare, političke aktiviste i civilno društvo“, rekla je Zorić.

Jelena Sesar, istraživačica za Balkan i Evropsku uniju iz organizacije Amnesty International, rekla je da su upravo na telefonu novinara Slaviše Milanova otkrili špijunski softver koji nikada ranije nisu videli – NoviSpy.

Ona je dodala da se takođe nikada ranije nije desilo da se program kompanije Celebrite koristi da se instalira špijunski softver.

Sesar je objasnila da se sve manje koriste softveri poput Pegasusa i Predatora.

„Oni su jako skupi i vlasti u mnogim zemljama sve više koriste ovu vrstu špijunskog softvera koji je dosta jeftiniji i koji iziskuje fizički pristup telefonu“, rekla je Sesar.

Milica Tošić, advokatica i pravna savetnica iz organizacije Partneri Srbija, koja organizuje Nedelju privatnosti, rekla je da, u trenutku kada je pisana većina zakona relevantnih za ovu oblast, „teško da smo mogli da pretpostavimo da će danas tehnologija nadzora biti korišćena u ovoj meri“.

„Niko ne sme samovoljno da nadzire komunikacije građana i da pristupa sadržaju njihovih uređaja, pa ni bezbednosne službe“, rekla je Tošić.

One je objasnila da su krivičnim zakonodavstvom Srbije propisane „posebne dokazne radnje“, među kojima su i tajno praćenje komunikacije i tajno praćenje i snimanje, ali da one mogu biti korišćene samo prema osumnjičenima za najteža krivična dela i to samo na osnovu obrazložene naredbe suda, donete na osnovu predloga javnog tužioca.

„Sa druge strane, upotreba špijunskog softvera našim zakonom nije regulisana. Veliki problem kod nas jeste da tužilaštvo i sudovi često nemaju nikakav uvid u to kakve tehnologije koristi BIA i samim tim jako je teško utvrditi da se ove radnje obavljaju na zakonit način“, objasnila je Tošić.

Profesorka Finula Ni Ejlan sa Univerziteta u Minesoti rekla je da se umnožava broj privatnih kompanija koje su uključene i koriste ove alate, ali i broj država koje koriste ovakve softvere.

Ona kaže da postoji pritisak na proizvođače softvera koji su korišćeni za praćenje novinara ili aktivista, jer investitori ne žele da investiraju u takve kompanije, ali dodaje da smo još uvek „veoma daleko“ od globalne ili regionalne regulacije ove oblasti.

„To košta te kompanije, ali postoji mnogo manjih igrača koji iskaču i popunjavaju upražnjena mesta. Još uvek nismo našli način kako da ih regulišemo“, rekla je Ni Ejlan.

Novinar BIRN-a Aleksa Tešić rekao je da je Srbija kupovala dosta opreme za nadzor u poslednjih 10 godina – dronove, softvere za prepoznavanje lica, spajvere, IMSI-kečere…

„Ugrožavanje privatnosti i dolazak do nekih informacija je cilj, samo je pitanje sredstva – kako oni dolaze do njih, i šta je predmet nadzora. Često je taj predmet telefon, jer telefoni sadrže najviše informacija. Ono što oni mogu da saznaju tokom informativnog razgovora nije ništa u odnosu na ono što mogu da saznaju forenzikom telefona, ili čak spajverom“, rekao je Tešić.

Kada je reč o mogućnosti da se isprati brzina promene tehnologije, Tešić je rekao da pravne nauke i tužilaštvo to teško mogu da prate.

„Međutim, novinarstvo je možda i jedino koje može to da isprati – da dođe pre svih na lice mesta, pre policije, pre tužilaštva, da istraži taj kriminal, prevare, da ukaže javnosti, pa da se onda uključe tužilaštvo i policija zbog velike pažnje javnosti. Veoma je važna uloga novinara u domenu digitalnih prava“, zaključio je Tešić.

Nedelju privatnosti po peti put organizuju Partneri Srbija povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara. Cilj konferencije je da unapredi razumevanje javnosti o izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost, pruži pregled dostignutih standarda u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, problema u primeni postojećeg pravnog okvira, kao i da predloži rešenja koja mogu pomoći da se unapredi trenutno stanje u ovoj oblasti.