Nadzor bez kontrole: Javne nabavke tehnologija za digitalni nadzor u Srbiji
14.3.2025 | 12:38
Dokazi iz istraživanja BIRN-a i Amnesty International-a ukazuju na nelegalni nadzor građanskih aktivista i novinara od strane BIA-e, što su dokazi o najdrastičnijim kršenjima prava građana u prethodnoj, 2024. godini, usled nekontrolisane upotrebe tehnologija.
Moćni nadzorni sistemi, sada dodatno osnaženi veštačkom inteligencijom, u mnogim slučajevima imaju legitimnu primenu. Međutim, javnost izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe, što potvrđuju i pomenuta, ali i brojna druga istraživanja BIRN-a. Dodatni problem predstavljaju institucije sa nedovoljnim kapacitetima za adekvatan nadzor i reagovanje na zloupotrebe, kao i neadekvatan zakonodavni okvir, koji i dalje ne reguliše upotrebu biometrijskog nadzora.
Kako nabavka nadzornih tehnologija zahteva značajna finansijska sredstva, ovaj izveštaj donosi rezultate istraživanja javnih nabavki i trošenja javnog novca za njihovu kupovinu. Ovo je drugi izveštaj BIRN-a posvećen nadzoru, koji predstavlja odgovor civilnog društva na brojne uočene probleme.
Istraživanje je zasnovano na analizi otvorenih podataka dostupnih na Portalu javnih nabavki, koji su detaljno obrađeni pomoću aplikacije Tenderspy, posebno razvijene za potrebe ovog istraživanja. Podaci obuhvataju javne nabavke sprovedene tokom 2024. godine. Analiza uzorka pokazuje da je samo u prethodnoj godini na opremu sa nadzornim funkcijama potrošeno više od milijardu dinara.
Ostali ključni nalazi, detaljnije obrađeni u nastavku izveštaja, pokazuju da:
- Institucije ulažu veliki novac u tehnologije za digitalni nadzor (projekte, opremu i odgovarajući softver), bez jasnih pravila o njihovoj upotrebi i bez nezavisne institucionalne kontrole nad korišćenjem ovih sistema.
- Tokom protekle godine primećena je značajna ekspanzija nabavki opreme zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Kancelarija za elektronsku upravu izdvojila je 650 miliona dinara za „Proširenje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije“, što ukazuje na nameru države da integriše ove tehnologije u različite sektore uprave.
- Najveći broj ugovora – više od 100 – odnosi se na nabavku različitih sistema video-nadzora, što je ujedno i najzastupljenija tehnologija u okviru javnih nabavki. Najproblematičnije nabavke opreme u ovom segmentu su one koje imaju mogućnost prepoznavanja lica, jer ova vrsta obrade ličnih podataka nije uređena zakonom.
- Sve veći broj osnovnih i srednjih škola, studentskih domova i drugih obrazovnih ustanova nabavlja i postavlja sisteme video-nadzora, često sa funkcijom prepoznavanja lica. Ovaj trend je posebno pojačan nakon masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada su vlasti ubrzale implementaciju nadzornih tehnologija u obrazovne ustanove.
- Pored klasičnih sistema video-nadzora, institucije u Srbiji sve češće nabavljaju i dronove, prvenstveno za edukativne svrhe, ali i za primenu u poljoprivredi, povećanje bezbednosti poslovnih i drugih objekata i slično.
- Tokom prethodne godine zabeležen je i rast korišćenja tehnologija u okviru koncepta „pametnih gradova“, unapređenja elektronskih usluga i e-uprave, kao i u oblasti sajber bezbednosti i zaštite podataka.
Pad demokratije, rast tehnilogija nadzora
U poslednjoj deceniji, Srbija beleži kontinuirani pad demokratije, što potvrđuju domaći i međunarodni izveštaji o stanju vladavine prava, slobode medija i institucionalne kontrole vlasti. Na primer, godišnji izveštaj međunarodne organizacije Freedom House za 2024. godinu označava Srbiju kao „delimično slobodnu“ zemlju, dok Indeks slobode medija organizacije Reporteri bez granica za istu godinu beleži pogoršanje medijskih sloboda.
Konsolidacija moći u rukama izvršne vlasti i vrha vladajuće Srpske napredne stranke, politički pritisci na nezavisne institucije i sužavanje prostora za kritičku javnu debatu doprinose slabljenju mehanizama kontrole nad državnim politikama, uključujući nabavku i upotrebu tehnologija za digitalni nadzor. U takvom kontekstu, ove tehnologije ne služe samo borbi protiv kriminala i očuvanju javne bezbednosti, već postaju i sredstvo političke kontrole, praćenja opozicionih aktera i zastrašivanja građana, što su istraživanja BIRN-a i Amnesty International-a i dokazala. Nedostatak transparentnosti u ovim procesima dodatno pojačava sumnje javnosti u vezi sa zloupotrebom ovakve opreme u autokratski nastrojenom političkom okruženju.
U kontekstu ovog izveštaja, tehnologije nadzora obuhvataju tehnološka rešenja namenjena prikupljanju, analizi i obradi podataka o aktivnostima pojedinaca u digitalnom i fizičkom prostoru. Hardver uključuje uređaje poput nadzornih kamera sa funkcijom prepoznavanja lica, IMSI „hvatača“ za presretanje mobilnih komunikacija, uređaja za forenzičku analizu podataka i senzora za praćenje kretanja. Softver za digitalni nadzor obuhvata aplikacije i algoritme za analizu prikupljenih podataka, uključujući sisteme za biometrijsku identifikaciju, programe za presretanje i dešifrovanje komunikacija, alate za masovno prikupljanje i obradu podataka sa društvenih mreža, kao i veštačku inteligenciju za prediktivnu analitiku i praćenje ponašanja korisnika.
Ove tehnologije mogu imati legitimnu primenu u oblastima javne bezbednosti i borbe protiv kriminala. Međutim, ako se koriste nekontrolisano i netransparentno, predstavljaju ozbiljan rizik za kršenje prava na privatnost, uključujući masovno prikupljanje i obradu ličnih podataka bez adekvatnog pravnog okvira. Takođe, omogućavaju praćenje opozicionih političara, novinara, aktivista i građana, čime se ugrožava sloboda izražavanja i političkog delovanja. Nedostatak transparentnosti i institucionalne kontrole, neopravdano profilisanje, diskriminacija i donošenje pogrešnih pravnih odluka dodatno pojačavaju zabrinutost u vezi sa zloupotrebom ovih tehnologija.
U proteklih godinu dana, između dva BIRN-ova izveštaja, svedočimo ekspanziji novih tehnologija i proliferaciji alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Očekuje se da će ova tehnologija imati transformativni uticaj na nadzorne sisteme, jer značajno unapređuje mogućnosti poput automatizovane analize ogromnih količina podataka u realnom vremenu, razvoja sofisticiranih algoritama za prepoznavanje lica, analize ponašanja, prediktivne policije i praćenja aktivnosti na društvenim mrežama. Veštačka inteligencija dodatno omogućava identifikaciju obrazaca u kretanju i komunikaciji pojedinaca, pružajući vlastima moćan alat za nadzor i kontrolu.
Nadzor bez nadzora: nedostatak institucionalne kontrole
Srpske institucije već godinama nabavljaju sofisticiranu opremu za digitalni nadzor putem nedovoljno transparentnih javnih nabavki ili direktnih sporazuma sa domaćim i stranim kompanijama i državama. Prethodni BIRN-ov izveštaj mapirao je nabavku potencijalno intruzivne opreme vredne više milijardi dinara. Pored toga, brojni slučajevi ukazuju na to da su tenderi za nabavku ove opreme često prilagođeni unapred određenim ponuđačima ili da je broj učesnika na tenderima relativno mali, što dovodi u pitanje legitimitet celog postupka.
Osim toga, istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a iz decembra 2024. godine po prvi put pružaju dokaze o nelegalnom nadzoru građanskih aktivista i novinara. Nalazi pokazuju da je BIA (Bezbednosno-informativna agencija), koristeći naprednu tehnologiju kompanije Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski softver NoviSpy. Kao posledica ove istraživačke priče, reakcija civilnog društva i stručne javnosti, kompanija Cellebrite je otkazala ugovore sa pojedinim korisnicima u Srbiji.
Dodatno, tokom protekle decenije, Srbija je uvezla više od 20 IMSI kečera, uređaja koji omogućavaju prikupljanje podataka sa svih mobilnih telefona u određenom području, pokazuje jedno od BIRN-ovih istraživanja.
Osim neovlašćenog praćenja i nadzora pojedinaca, postoji i ozbiljan rizik od diskriminacije i zloupotrebe najranjivijih grupa stanovništva. Oprema za nadzor sa funkcijama prepoznavanja lica nabavlja se za vrtiće, osnovne i srednje škole, studentske domove, bolnice i staračke domove.
Nabavka ovako intruzivne opreme često se sprovodi bez jasnih pravila o njenoj upotrebi, bez valjanog pravnog okvira i bez adekvatnog nadzora nezavisnih regulatornih tela.
Na primer, Srbija nema poseban zakon koji reguliše upotrebu biometrijskog nadzora, što ostavlja pravnu prazninu u vezi s načinom prikupljanja, obrade i čuvanja biometrijskih podataka građana. Pokušaji da se kroz izmene Zakona o policiji uvede pravni osnov za masovni biometrijski nadzor naišli su na snažan otpor civilnog društva, zbog čega je predlog zakona dva puta povučen iz procedure. Predložene izmene uključivale su mogućnost automatskog prepoznavanja lica u realnom vremenu, što bi omogućilo široko praćenje građana bez jasnih garancija protiv zloupotrebe.
Iako ne postoji poseban zakon o biometrijskom nadzoru, određene pravne obaveze mogu se pronaći u postojećim zakonima. Zakon o privatnom obezbeđenju propisuje da nadzorne kamere koje koriste privatne kompanije ne smeju vršiti biometrijsku obradu podataka, osim u posebnim slučajevima uz izričit zakonski osnov. S druge strane, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je usklađen sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka (GDPR), zahteva da obrada biometrijskih podataka bude srazmerna, nužna i zasnovana na jasnom pravnom osnovu.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti više puta se javno oglašavao povodom upotrebe biometrijskih i drugih nadzornih tehnologija, upozoravajući na potrebu uspostavljanja ravnoteže između bezbednosnih ciljeva i zaštite privatnosti građana. On ističe da je neophodno „napraviti balans između potrebe da se pronađu i uhvate učinioci teških krivičnih dela ili nestale osobe, naročito deca za koje se sumnja da su žrtve krivičnih dela, s jedne strane, i potrebe da se zaštiti privatnost i podaci o ličnosti svih drugih lica obuhvaćenih takvim video-nadzorom, s druge strane.“ Jedno od mogućih rešenja, predlaže Poverenik, jeste da se nakon prepoznavanja lica za kojima se traga, unapred ugrađenim tehničkim merama u softveru, likovi ostalih građana automatski učine neprepoznatljivim.
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA: Praćenje javnih nabavki i tokova novca
Nabavka tehnologija za nadzor zahteva značajne finansijske resurse, koji se mere milionima dinara javnog novca. Zbog toga je BIRN ovim istraživanjem fokus stavio na javne nabavke, s ciljem da identifikuje nabavku opreme koja može služiti za nadzor građana, sa manje ili više intruzivnim karakteristikama.
Istraživanje se fokusiralo na nabavku računarske opreme i izradu softvera koje naručuju javni entiteti – institucije i organi na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou, kao i druga javna preduzeća ili preduzeća koja se pretežno finansiraju iz budžeta. S druge strane, nabavke opreme i tehnologija koje naručuju organi iz sistema nacionalne bezbednosti (vojska, policija, obaveštajne i bezbednosne službe) nisu deo ovog istraživanja jer nisu dostupne u javnom domenu.
Za razliku od nabavki koje sprovode službe bezbednosti, javne nabavke koje sprovode drugi javni entiteti podležu načelima propisanim Zakonom o javnim nabavkama, koji zahteva transparentnost, ekonomičnost i efikasnost postupka.
Za potrebe ovog istraživanja, formiran je uzorak koji obuhvata javne nabavke usluga i opreme za nadzor, računarske i srodne opreme, kao i softvera u 2024. godini. Uzorak je kreiran na isti način kao u istraživanjima sprovedenim 2022. i 2023. godine, čime je omogućeno praćenje trendova i komparativna analiza podataka.
Podaci korišćeni u istraživanju preuzeti su u otvorenom formatu sa Portala javnih nabavki i dodatno provereni semantičkom analizom putem aplikacije Tenderspy, razvijene specijalno za potrebe ovog izveštaja. Ključne reči korišćene u analizi obuhvatale su termine poput „video nadzor“, „veštačka inteligencija“, „prepoznavanje lica“, „kontrola zaposlenih“, „kriptografija“, „pametni gradovi“, „fizičko-tehničko obezbeđenje“ i slične. Uzorkom su obuhvaćene samo one nabavke za koje su postojali zaključeni ugovori, dostupni na Portalu javnih nabavki.
Novina na Portalu javnih nabavki je da su od 2024. godine dostupni i ugovori čija vrednost ne prelazi „prag“ za javne nabavke od milion dinara. To znači da je obim dostupnih podataka sada veći nego prethodnih godina, što predstavlja značajan iskorak ka većoj transparentnosti i dostupnosti informacija.
Naše istraživanje potvrđuje trend zabeležen prethodnih godina, koji pokazuje da je nabavka opreme za nadzor deo šireg procesa digitalizacije javne uprave. Nabavka računara, softvera i druge tehnološke opreme za potrebe javnih entiteta meri se milijardama dinara godišnje.
Javne nabavke video-nadzora: transparentnost i rizici po privatnost
U 2024. godini, prateći već uočen trend prethodnih godina, pokazuje da je video-nadzor jedna od najpopularnijih, manje ili više intruzivnih, nadzornih tehnologija koje nabavljaju različiti entiteti javne uprave. U prethodnoj godini mapirano je najmanje 116 takvih ugovora, ukupne vrednosti gotovo 806 miliona dinara (kao što je prikazano u tabeli).
Od 116 analiziranih ugovora, najskuplje ugovore za poslove postavljanja, unapređenja i održavanja video-nadzora sklopile su javne ustanove poput zavoda ili instituta, ukupne vrednosti 278 miliona dinara. Slede javna i javno-komunalna preduzeća (35 ugovora, 151 milion dinara vrednosti), a zatim i republičke, pokrajinske i lokalne institucije državne uprave sa 15 ugovora, vrednosti nešto manje od 265 miliona dinara. Školske ustanove (osnovne, srednje i visoke škole) sklopile su 26 ugovora za nabavku video-nadzora vrednosti 53 miliona dinara. Zdravstvene ustanove su sklopile 7 ugovora vrednosti 6,8 miliona dinara.
Podaci sa Portala javnih nabavki pokazuju da su neki od najskupljih ugovora sklopili gradska uprava Bora (vrednost pojedinačne nabavke za „Postavljanje video-nadzora na teritoriji grada Bora“ iznosi nešto više od 176 miliona dinara) i Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa ugovorom vrednim nešto više od 144 miliona dinara za „Kamere za video-nadzor sa pripadajućom opremom“.
Iako vrede nekoliko puta manje od gore navedenih, ostali finansijski značajni ugovori su, na primer, oni koje je sklopila opština Priboj za potrebe „Nadogradnje sistema video-nadzora uz povećanje bezbednosti grada“ za 33 miliona dinara, JP Pošta Srbije (dva ugovora za „Protivprovalne sisteme i sisteme video-nadzora“ ukupne vrednosti preko 22,6 miliona dinara), SMATSA sa ugovorom vrednosti nešto više od 25 miliona dinara, Elektroprivreda Srbije sa ugovorom za „Održavanje i unapređenje sistema video-nadzora“ vrednim nešto više od 17 miliona dinara, kao i Direkcija za građevinsko zemljište i puteve opštine Svilajnac, koja je „Nabavku i ugradnju sistema video-nadzora, semaforske signalizacije i sistema bezbednosti“ naruila za 15,5 miliona dinara.
Nasuprot tome, u obrađenim podacima postoji i 67 ugovora vrednih manje od dva miliona dinara (od tog broja, njih 35 vrede manje od milion).
Opremu za video-nadzor javni entiteti su nabavljali preko 60-ak, mahom domaćih, dobavljača. Među njima se, kao i prethodnih godina, ističe beogradska kompanija Macchina Security, sa 58 ugovora dobijenih samo u 2024. godini, vrednih oko 870 miliona dinara. Ova kompanija je najvrednije ugovore sklopila sa gradom Borom, za ukupnu sumu od 179 miliona dinara. Kompanija u prethodnoj godini nije menjala vlasnika, a finansijski podaci pokazuju rast prihoda i neto dobitak za 2023. (poslednji dostupan podatak) od skoro tri miliona evra.
Po visini ugovorenih poslova ističe se još i konzorcijum T&M GROUP SOLUTIONS doo, ANTENALL DOO BEOGRAD, ARP GROUP DOO BEOGRAD i Smart Security Solutions doo Mionica, koji su dobili ugovor vredan preko 143 miliona dinara od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Osim video-nadzora koji podrazumeva postavljanje kamera po objektima u javnom prostoru, raste popularnost još jednog vida nadzora – putem tzv. dronova. Dronovi su bespilotne letelice opremljene kamerama, senzorima i drugim tehnologijama za daljinsko upravljanje i autonomno letenje. Koriste se u različite svrhe, uključujući nadzor i bezbednost, vojne operacije, istraživanje terena, poljoprivredu, dostavu robe i snimanje iz vazduha.
U obrađenom uzorku detektovano je 15 nabavki različitih vrsta dronova, ukupne vrednosti od oko 119 miliona dinara. Upotreba dronova za nadzor donosi dodatne izazove u pogledu regulative, transparentnosti i potencijalne zloupotrebe snimljenih podataka.
Najveći broj nabavki odnosio se na korišćenje dronova u edukativne svrhe (naručioci su Tehnički fakultet u Čačku, Elektrotehnički fakultet u Nišu, Poljoprivredna škola Futog, Arheološki institut, Institut za biološka istraživanja), poljoprivredne svrhe (Institut za kukuruz Zemun Polje, opština Bač) i svrhe kontrole i snimanja (Vojvodinašume, Srbijašume, Elektromreža Srbije AD). Vrednost ugovora se kreće u rasponu od dva do četiri miliona dinara, međutim, dva najskuplja ugovora u ovom segmentu platila je Elektromreža Srbije, u ukupnoj vrednosti od preko 72 miliona dinara, kako je prikazano u tabeli.
Oprema sa potencijalno intruzivnim karakteristikama
Za razliku od prethodnih godina, kada su lokalne samouprave mahom nabavljale veliku količinu opreme za nadzor javnih površina, trend uočen u prethodnoj godini ukazuje na značajan porast nabavki video-nadzora u osnovnim i srednjim školama. Ova praksa je problematična iz više razloga, bez obzira na tehničke mogućnosti prepoznavanja lica. Postavljanje video-nadzora u školama narušava privatnost maloletnika, koji su posebno zaštićena kategorija prema zakonima o zaštiti podataka o ličnosti. Osim toga, ova praksa može dovesti do diskriminacije, bezbednosnih rizika i curenja podataka, a otvara i ozbiljna društvena pitanja u vezi sa transparentnošću, adekvatnim obaveštavanjem roditelja, nastavnog osoblja i učenika o upotrebi ove tehnologije. Masovna nabavka video-nadzora u školama verovatno je podstaknuta masovnim ubistvima u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a početkom 2025. dodatno je aktuelizovana projektom grada Beograda o postavljanju više hiljada kamera u svim gradskim školama i vrtićima. Kamere imaju mogućnost prepoznavanja lica i predmeta i njima se upravlja iz jedinstvenog monitoring centra. Prve vesti o učinku ovog sistema govore da veći incidenti nisu zabeleženi.
Zanimljivo je da je gore pomenuta firma Macchina Security sklopila čak 16 ugovora sa srednjim i osnovnim školama širom Vojvodine. To su: gimnazija i tehnička škola u Bečeju, gimnazija u Kikindi, osnovna škola „Vera Miščević“ Belegiš, Srednja stručna škola „Stevan Petrović-Brile“ u Rumi, tehnička škola „Ivan Sarić“ iz Subotice, srednja tehnička škola „Mihajlo Pupin“ iz Inđije, Ekonomsko-trgovinska škola Kula, srednja stručna škola Crvenka, Ekonomsko-trgovinska škola Kikinda, srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ Kikinda, gimnazija i stručna škola „Nikola Tesla“ Apatin, gimnazija „Stevan Puzić“ Ruma, srednja stručna škola „Branko Radičević“, srednja tehnička škola „Milenko Brzak-Uča“ i gimnazija i ekonomska škola „Jovan Jovanović-Zmaj“ Odžaci.
Sve navedene nabavke vrede gotovo istovetno – nešto manje od dva miliona dinara – i imaju gotovo identičan opis: „nabavka i ugradnja opreme za video-nadzor“. Osim vojvođanskih škola, Studentski centar u Kragujevcu potrošio je nešto više od 2 miliona dinara na video-nadzor, kao deo šire nabavke opreme za fizičko-tehničku zaštitu i računarsku opremu studentskog centra.
U Beogradu su video-nadzor nabavile škole „Filip Kljajić-Fića“ i „Sveti Sava“ iz Vrčina, kao i Prva beogradska gimnazija. Za razliku od opreme koju su nabavljale vojvođanske škole, beogradske škole platile su sisteme video-nadzora nekoliko puta više – preko pet miliona dinara svaka. Sve tri nabavke dobila je firma TANE TEL doo.
Osim školskih ustanova, i Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, u kojem borave osuđeni maloletnici, sklopio je 2024. godine sedam ugovora sa različitim firmama za projektovanje i ugradnju video-nadzora. Ukupna vrednost ugovora iznosi nešto više od dva miliona dinara.
Sa stanovišta zaštite privatnosti, ali legalnosti ovakvih nabavki, najproblematičnije su one nabavke u kojima se ekplicitno navodi tehnologija koja ima mogućnost prepoznavanja lica. U uzorku je nekoliko ovakvih nabavki.
Na primer, Beogradske pijace ugovaraju usluge tehničkog obezbeđenja sa firmom Macchina Security, u vrednosti od oko 72 miliona dinara. Tehnička specifikacija na Portalu javnih nabavki pokazuje da je ponuđač dužan, između ostalog, da „vrši tehničko obezbeđenje imovine i lica sa praćenjem iz monitoring centra 24 sata neprekidno, 365 dana u godini; na navedenim objektima instalira sistem video-nadzora i kontrole pristupa i da iste lokacije umreži sa monitoring centrom; oformi monitoring centar u svojim prostorijama po datoj specifikaciji pijaca; omogući integracijski softver koji će da integriše sisteme video-nadzora sa sistemima dojave požara i alarmnim sistemima na lokacijama, kako bi se svi događaji prikazivali i evidentirali u istom softveru“ i slično.
Na sličnom tragu je i novosadska Informatika, koja za oko 6,5 miliona dinara nabavlja „kamere sa pripadajućom opremom“. U tehničkoj specifikaciji ove nabavke navodi se, između ostalog: „Kamere moraju posedovati otvorenu platformu koja omogućava instalaciju/integraciju softvera drugih proizvođača koji mogu unaprediti upotrebljivost kamere. Ova platforma mora omogućiti korisniku da instalira/integriše različite analitičke aplikacije koje se pokreću/rade direktno na kameri (npr. brojač ljudi, prepoznavanje tablica, detekcija dima i sl.), i na taj način omogući veću fleksibilnost celog sistema, bolju prilagođenost potrebama korisnika, kao i omogući korišćenje dosta većeg broja video-analitičkih kamera po serveru.“
JKP Pogrebne usluge nabavljaju opremu za video nadzor, a kako pokazuje tehnička specifikacija ove nabavke, to uključuje veliki broj kamera i druge tehničke opreme koja uključuje “Rad sa funkcijama tehnologije detekcije lica, može otkriti lice na slici. Uz algoritam dubokog učenja, tehnologija podržava otkrivanje, praćenje, snimanje i odabir najbolje slike lica, a zatim daje snimak lica. Zaštita perimetra Sa algoritmom dubokog učenja, tehnologija zaštite može precizno prepoznati ljude i vozila”. Dodatno, navaljena oprema ima i sledeće specifikacije “Brzina horizontalne rotacije 240°/s maks Brzina vertikalne rotacije 200°/s maks 3D pozicioniranje Pan 0°~360° (endless) Tilt: -15°~+90° SMD 4.0 Analitika – detekcija prelaska definisane linije i ulaska/izlaska u definisani region (uz detekciju ljudi i vozila), detekcija objekata koji se brzo kreću, detekcija “muvanja”, detekcija ilegalnog parkiranja i okupljanja Detekcija lica i prepoznavanje atributa i izraza – do 6 atributa i 8 izraza”. Vrednost ove nabavke je oko 10 miliona dinara.
I javno preduzeće Transportgas doo Novi Sad u okviru “sistema za tehničko obezbeđenje gasovodnih objekata” nabavlja opremu za kontrolni centar i video nadzor za oko 24 miliona dinara. Ova oprema, kako pokazuje tehnička specifikacija nabavke, između ostalog, ima mogućnost prepoznavanja lica, ali i “Čuvanje snapshoot snimaka u memoriji: 2 miliona snimaka za prepoznavanje lica i 2 miliona snimaka za detekciju ostalih pametnih funkcija”.
Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je javnu nabavku za postavljanje opreme za video – nadzor na lokacijama ,,divljih deponija“. Međutim, tehnička specifikacija pokazuje da oprema sadrži mnogo intruzivnije karakteristike od detekcije deponija. Kako se navodi “Sva oprema sistema video nadzora, video alarma, kamera za prepoznavanje registarskih tablica vozila, dojave požara, kontrole pristupa, video alarmnih sistema mora da bude integrisana u postojeći integracijski softver platforma DSS proizvođača DAHUA, koji naručilac već poseduje”. Upravo ova kamera ima parametre za prepoznavanje lica.
Ustanova Studentski centar Beograd u okviru sistema kontrole pristupa u blok 3 Studentskog doma „Patris Lumumba” nabavlja “Terminal za prepoznavanje lica, otiska prsta i čitač kartica Mifare”. Tehnička specifikacija ove nabavke pokazuje da, između ostalog, ovaj sistem ima mogućnost prepoznavanja lica, otiska prsta, kartice (tag) i QR koda, kao i da ima kapacitet očitavanja 10.000 otisaka prstiju.
Veštačka inteligencija: tehnologija koja dolazi
U svetlu munjevitog globalnog razvoja tehnologija veštačke inteligencije, primetna je i ekspanzija nabavki ove vrste usluga i tehnologija među domaćim institucijama. Među ovim ugovorima, posebno se ističe nabavka Kancelarije za elektronsku upravu, koja je za potrebe „Proširenja Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije“ potrošila nešto više od 650 miliona dinara. Ovo je ujedno i najskuplja pojedinačna javna nabavka obrađena u uzorku.
Razvoj ove platforme predviđen je nacionalnom Strategijom za razvoj veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine. Prema do sada javno dostupnim podacima, Nacionalna platforma zamišljena je kao superkompjuter, smešten u data centru u Kragujevcu, koji će obavljati različite zadatke, od analitike do predikcije.
Očekivano, Institut za veštačku inteligenciju Srbije je 2024. godine sproveo tri nabavke za usluge istraživanja i nabavku opreme. Osim instituta, najmanje sedam državnih institucija nabavilo je softvere bazirane na ovoj tehnologiji – neke za potrebe unapređenja poslovnih procesa i modela predikcije, a druge za povećanje zaštite.
Na primer, Elektromreža Srbije je potrošila nešto više od 57 miliona dinara za „Primenu algoritama veštačke inteligencije u procesima proizvodnje i planiranja proizvodnje“, Agencija za osiguranje izvoza za „Izradu projekta primene veštačke inteligencije u osiguranju“, a Republički fond za zdravstveno osiguranje 83 miliona dinara za „Uslugu održavanja sistema za skladištenje podataka RFZO (data warehouse), biznis inteligencije (business intelligence) i naprednih analitičkih alata (data analytics)“.
S druge strane, RATEL, Uprava za trezor i Uprava za igre na sreću nabavile su u prethodnoj godini sisteme bazirane na veštačkoj inteligenciji kako bi sprečile zloupotrebe (na primer, falsifikovanje potpisa ili pranje novca) ili otkrile rizike po bezbednost (na primer, monitoring sajber napada).
U očekivanju da se veštačka inteligencija u narednom periodu sve više integriše u sisteme javnih usluga, jedna od zanimljivijih nabavki u ovom uzorku je i ona koju je raspisalo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, koja je za oko 50 miliona dinara ugovorila nabavku rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji za verifikaciju tačnosti potpisa.
Kako se navodi u tehničkoj specifikaciji nabavke: „Kako bi se dodatno unapredila sigurnost i efikasnost, treba razviti napredna tehnološka rešenja, poput automatizovanih AI sistema za validaciju potpisa, koja će omogućiti preciznu verifikaciju u skladu sa Registrom deponovanih potpisa, uz smanjenje rizika od grešaka i zloupotreba.“
Uzorkom ovog istraživanja obuhvaćene su i različite nabavke tehničkih rešenja, opreme i softvera koji unapređuju funkcionalnosti elektronske uprave. Elektronska uprava (e-uprava) predstavlja koncept digitalizacije javne administracije koji omogućava građanima i privredi da putem interneta brzo i efikasno pristupe državnim uslugama, poput registracije dokumenata, plaćanja taksi ili podnošenja zahteva. Trend ulaganja u ova rešenja prisutan je već nekoliko godina unazad, a nastavlja se i u 2024. godini.
U uzorku su i dve javne nabavke povezane sa infrastrukturom tzv. „pametnih gradova“. Pametni gradovi koriste digitalne tehnologije, senzore i analitiku podataka kako bi poboljšali javne usluge, infrastrukturu i kvalitet života građana. Iako omogućavaju efikasnije upravljanje saobraćajem, energetikom i bezbednošću, njihova primena postavlja izazove u vezi sa privatnošću i etičkim korišćenjem prikupljenih podataka.
U 2024. godini, grad Novi Pazar ugovorio je posao vredan gotovo 73 miliona dinara za „izgradnju Smart City Centra“, dok je grad Kikinda izdvojio oko 2,4 miliona dinara za održavanje ovog sistema, prevashodno softvera i kamera.
U uzorku su i najmanje dve lokalne samouprave, Čoka i Bački Petrovac, koje se pridružuju projektu „jedinstvenog upravnog mesta“, pokrenutom 2023. godine. Koncept „jedinstvenog upravnog mesta“ u lokalnim samoupravama zamišljen je kao centralizovani servis gde građani mogu na jednom mestu brzo i efikasno obaviti različite administrativne postupke, poput izdavanja dokumenata, prijava i zahteva. Ovaj model smanjuje birokratiju, ubrzava procese i poboljšava transparentnost rada lokalne uprave, ali takođe zahteva napredna tehnička rešenja kako bi se sistem zaista primenio u praksi. Navedene opštine ova tehnička rešenja platile su oko sedam miliona dinara svaka, a oba ugovora dodeljena su firmi Prosmart doo Beograd.
Dodatno, u dva grada tehnologije se integrišu u sisteme unapređenja saobraćaja. Gradska uprava Pančeva nabavlja „rešenje koje će detektovati pešake i prilikom toga aktivirati sistem inteligentnog osvetljenja promenom intenziteta rada osvetljenja pešačkog prelaza i upozoriti vozače o nailasku pešaka“ za oko sedam miliona dinara. Istovremeno, gradska uprava Subotice naručuje „izradu plana i projekta sa implementacijom mera unapređenja saobraćajne infrastrukture u cilju poboljšanja bezbednosti saobraćaja na mestu gde je povećan rizik stradanja ranjivih učesnika u saobraćaju“, takođe za oko sedam miliona dinara.
Pojedine institucije, poput JKP Infostan Beograd, nabavljaju “sisteme za evidenciju radnog vremena, alarmnih i protivpožarnih sistema”, u okviru kojih ugrađuju napredna rešenja za kontrolu radnog vremena zaposlenih, ali i rešenja koja omogućavaju “Identifikacija zaposlenih u odnosu na izabranu opremu: pin, kartica, tag, biometrija i mobilni telefon”. Ona nabavka košta gotovo 30 miliona dinara. Sličnu nabavku sprovela je i Apotekarska ustanova Požarevac, kao “Elektronsku evidenciju radnog vremena zaposlenih”, koji će omogućiti i različite vrste izveštaja o zaposlenima i njihovom prisistvu na poslu.
Značajna sredstva institucije ulažu i u sisteme unapređenja bezbednosti. U nastavku, dajemo nekoliko ilustrativnih primera.
Ministarstvo pravde je za nešto više od 71 milion dinara od firme Comtrade naručilo „Bezbednosni alat za nadzor i zaštitu baza podataka od spoljnih i unutrašnjih napada“. Sa istom firmom, Elektroprivreda Srbije sklopila je ugovor o „Sistemu za konsolidaciju i praćenje pristupa internih i eksternih korisnika IKT infrastrukture“ u vrednosti većoj od 155 miliona dinara. Ugovore za softverska rešenja za enkripciju sklopili su Klinički centar Vojvodine (dva ugovora), Srbija Kargo, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Transnafta Pančevo. Ovi ugovori zajedno vrede oko 27 miliona dinara. Softver za enkripciju koristi algoritme za šifrovanje podataka kako bi zaštitio informacije od neovlašćenog pristupa, čineći ih čitljivim samo za ovlašćene korisnike sa odgovarajućim ključem za dešifrovanje. Ova tehnologija koristi se za bezbednu komunikaciju, zaštitu ličnih i poslovnih podataka, kao i u digitalnim transakcijama i sajber bezbednosti.
Zaključak i preporuke
Iako se javne nabavke opreme za nadzor i digitalne tehnologije odvijaju u velikom obimu, kako pokazuju podaci istraživanja, često nedostaje adekvatna regulacija i transparentnost u postupcima nabavke i korišćenja ovih tehnologija. Srbija još uvek nema jasan pravni okvir koji bi regulisao upotrebu biometrijskog nadzora, a postojeći zakoni, poput Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, često nisu adekvatno primenjeni u praksi. Javne nabavke često prolaze bez dovoljne kontrole javnosti, dok se tenderi prilagođavaju određenim ponuđačima. Pored toga, nadzorni organi, poput Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, ističu potrebu za balansiranjem bezbednosnih potreba i zaštite privatnosti, ali se njihove preporuke često ignorišu u praksi.
Na osnovu istraživanja, nadležnim institucijama upućujemo sledeće preporuke:
- Dosledno primenjivati odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, posebno u vezi sa obradom biometrijskih podataka. Takođe, svaka obrada podataka o ličnosti, uključujući snimke video-nadzora ili dronova, mora imati jasan pravni osnov, usklađen sa zakonom.
- Kako se tehnologije nadzora konstantno menjaju i usavršavaju, potrebno je paralelno unapređivati postojeću regulativu, kroz inkluzivan i participation proces i konsultacije sa građanima. Osim toga, ključno je osnažiti institucije nadležne za njihovu kontrolu kako bi se obezbedio efikasan nadzor i kontrola.
- Propisati jasne kriterijume za upotrebu veštačke inteligencije u javnoj upravi, uključujući obaveznu procenu uticaja na ljudska prava pre svake nabavke.
- Pre postavljanja ili proširivanja sistema video-nadzora u obrazovnim institucijama, bolnicama i drugim ustanovama gde postoji opravdan rizik od diskriminacije, neophodno je sprovesti procenu uticaja i potencijalnih rizika po privatnost.
- Institucije koje koriste sisteme nadzora treba da budu u obavezi da podnose godišnje izveštaje o njihovoj primeni, svrsi i rezultatima, kako bi se smanjio prostor za zloupotrebe.
- Uvesti strože ugovorne obaveze za kompanije koje isporučuju nadzornu opremu, uključujući zaštitu podataka građana i zabranu prodaje opreme za nelegalni nadzor.
- Podsticati konkurenciju među ponuđačima i raznovrsnost u izboru tehnoloških rešenja, uz redovno praćenje implementacije nabavljenih tehnologija kako bi se osiguralo da zadovoljavaju postavljene standarde i očekivanja.
- Unaprediti sistem javnih nabavki kroz propisivanje detaljnijih kriterijuma, adekvatnijih tehničkih specifikacija, uniformnu primenu Rečnika javnih nabavki i slično.
