Medijsko izveštavanje o odnosima Srbije i Kosova: konflikt ili saradnja

Izveštaji koji su pred vama imaju za cilj da rasvetle trendove i glavne narative u medijskom izveštavanju o odnosima Srbije i Kosova. S obzirom na istorijsko nasleđe i nedavnu eskalaciju višemesečnih tenzija, sukoba i oružanih sukoba, ove izveštaji pružaju uvid o tome kako vodeći mediji predstavljaju složene odnose između ove dve zemlje, ali i na koji način se njihovo izveštavanje menja u vreme krize.

Jedna od značajnih karakteristika medijskog izveštavanja o međusobnim odnosima je polarizacija. Ovaj jaz je primetno vidljiv u oba medijska sistema. U Srbiji, izveštavanje o ovoj temi često se usklađuje sa jednim od dva različita pola: pro-vladinim ili anti-vladinim.
Slična situacija može se primetiti i na Kosovu, gde su mediji podeljeni po etničkim linijama.

Istraživanjem smo obuhvatili slučajni uzorak pojedinačnih datuma u periodu od septembra 2022. do februara 2023. Istraživanje se zasnivalo na metodi analize sadržaja. Dodatno, urađena je i prateća studija slučaja koja je obuhvatila tri dodatna dana, ona u kojima su sukobi bili na vrhuncu. Analizirali smo ukupno 942 teksta u 13 vodećih TV i onlajn medija, različitih uređivačkih politika – odabrali smo 7 medija u Srbiji i 6 na Kosovu.

Prema rezultatima dobijenim kroz ovo istraživanje, možemo uočiti određene obrasce, strategije i izgradnju glavnih narativa u medijskom izveštavanju, a neki od ključnih zaključaka su:

• Izveštavanje medija o odnosima između Srbije i Kosova je izuzetno intenzivno – u izabrani mediji u proseku svakodnevno objavljuju 50 vesti. Većina ovih sadržaja su kratke vesti zasnovane na činjenicama.
• U našem uzorku, datumi sa najvećim brojem vesti su 29. decembar 2022. i 17. februar 2023. godine. Prilike koje su podstakle povećano izveštavanje su uklanjanje barikada i blokada na severu Kosova i potpisivanje Ohridskog sporazuma, stavljajući u fokus deeskalacione napore.
• Izveštavanje je uglavnom usmereno na napetosti, krizne situacije na terenu i dijalog na visokom nivou, dok su izveštaji o ekonomskim, kulturnim odnosima ili bilo kojoj vrsti saradnje između Kosova i Srbije retki. Priče se uglavnom predstavljaju kroz prizmu politike, dok životna svakodnevnica ostaje neprimećena.
• Javno mnjenje u Srbiji oblikuje se na osnovu ograničenog broja izvora i bez zadovoljavajuće raznolikosti glasova u debati. Predsednik Srbije je najčešće korišćeni izvor informacija. Gotovo nikada se u srpskim medijskim izvorima ne citiraju zvaničnici sa Kosova kao izvor informacija, čak ni u situacijama kada postoje zajednički sastanci na visokom međunarodnom nivou ili zajednički napori za normalizaciju. Zvaničnici Kosova će se verovatnije citirati u srpskim medijima kada se njihove izjave doživljavaju kao kontroverzne ili provokativne.
• Javnost na Kosovu se informiše na različite načine, obuhvatajući stavove i mišljenja svih strana. Medijski izvori na Kosovu izveštavaju o izjavama vlade, srpske strane, opozicije, kao i EU i drugih međunarodnih aktera. Predstavljanje zvaničnika vlade je uravnoteženije, a kosovski premijer često biva kritikovan jer njegove akcije nisu u skladu sa onim što je obećao tokom izborne kampanje.
• Načini izveštavanja takođe variraju između tabloida i profesionalnih medija koji se pridržavaju standarda i ovo je posebno vidljivo u slučaju Srbije. Suprotno pro-vladinim tabloidima, važno je istaći izveštavanje lista Danas i televizije N1, koje se može smatrati primerom dobre prakse.
• Utvrđeno je da nije bilo ozbiljnih povreda etičkog kodeksa novinara, a najveći problem je kontekst u kojem se informacije plasiraju, koji se uglavnom zasniva na ukupnoj uredničkoj politici medija i generalnom stavu prema etičkim standardima. Povrede kodeksa uglavnom nastaju kada se izveštava o kriznim situacijama, što ostavlja malo prostora za proveru činjenica, kao i iz onlajn okoline koja podstiče senzacionalističko novinarstvo i viralnost sadržaja umesto profesionalnog izveštavanja.
• Nedostatak perspektive lokalnih zajednica u izveštavanju takođe je vidljiv i u vizuelnoj prezentaciji. Naime, u više od polovine tekstova, prateće vizuelno medijsko izveštavanje je pretežno usmereno na političare i državne zvaničnike, dok su životi običnih ljudi izostavljeni.

Ceo izveštaj Medijsko izveštavanje o odnosima između Srbije i Kosova: konflikt ili saradnja preuzmite OVDE.

Izveštavanje u vreme krize

Dok se glavni izveštaj fokusira na opšte trendove i izveštavanje glavnih medija o odnosima između Kosova i Srbije, ova studija slučaja je usmerena na promene u medijskim narativima u kriznim situacijama.

Kao dodatak originalnom istraživanju, ova studija slučaja uključila je dodatna tri datuma – 29. maj, 28. jun i 5. jul 2023. godine. Ovi datumi bili su izrazito tenzični.

Tenzije su počele kada su Srbi na severu Kosova bojkotovali lokalne izbore, a potom se sukobili sa kosovskom policijom i KFOR-om kada su novi albanski gradonačelnici preuzeli osvojene pozicije. Kriza je trajala do kraja leta i dodatno se zaoštrila u septembru, kada su se sukobili naoružani pripadnici lokalnih Srba i kosovske policije u manastiru Banjska. Ovaj događaj sam po sebi nije bio predmet našeg istraživanja koje je završeno pre incidenta, ali svi zaključci iz izveštaja mogu se primeniti i na taj slučaj.

U studiji slučaja smo analizirali ukupno 247 vesti, koristeći metod analize sadržaja. Pratili smo izvore koje mediji koriste i na koga se mediji oslanjaju kada dođe do krizne situacije. Takođe smo pratili na koje teme mediji stavljaju fokus, kakav je ton teksta, odnosno da
li mediji zadržavaju neutralan stav ili kritikuju/podržavaju, te koje događaji su direktno podstakli izveštavanje.

Najvažnija razlika u poređenju s celokupnim periodom istraživanja je da se tokom perioda krize i intenzivnog izveštavanja teme i ton izveštaja značajno menjaju. Kada dođe do kriznih situacija, razlike među medijima postaju dublje, a narativi dve propagande se sukobljavaju.

Ključni nalazi su:

• Mediji su nosioci i ponekad pojačavači zapaljivih poruka koje prenose politički lideri koji optužuju „drugu stranu”.
• U međusobnoj igri okrivljavanja, teško je potpuno razumeti stvarnost na terenu, jer politički lideri nude potpuno suprotne interpretacije kako su se incidenti odigrali (dok Vučić tvrdi da je u majskim događajima Kurti sam organizovao napade na Srbe, Kurti optužuje srpske ekstremiste upućene od strane zvaničnog Beograda).
• Nejasne interpretacije takođe se odnose i na ulogu međunarodne zajednice (pre svega EU i SAD), koja je slala jasne poruke usmerene na deeskalaciju krize. Iako obe strane pozdravljaju diplomatske napore, uključivanje međunarodne zajednice se često opisuje kao zakasnelo ili podržavajuće prema „drugoj strani”.
• U Srbiji, ključne krizne poruke su homogenizovanije nego inače. Politički lideri postavljaju dnevnu agendu, ali njih prate drugi zvaničnici Vlade, pa se čak i poruke opozicionih stranaka usklađuju sa zvaničnom politikom.
• Situacija na Kosovu je nešto drugačija. Opozicione stranke ipak donekle kritikuju Vladu kada su u pitanju incidenti na severu. Međutim, iako je u poslednjih nekoliko godina premijer Albin Kurti bio je kritikovan od strane opozicije i mnogih medija, primetno je da su poslednji incidenti u Banjskoj krajem septembra kreirali neku vrstu homogenizacije u političkom okruženju kao i među pripadnicima civilnog sektora. Opozicione partije deluju kao da trenutno nisu u poziciji da se otvoreno izjašnjavaju protiv Vlade Kosova.

Celokupnu studiju slučaja: Razotkrivanje medijskih narativa u izveštavanju o krizama preuzmite OVDE.