Izveštaj o nabavkama tehnologija nadzora u Srbiji

Rezime

U poslednjih pet godina (2021–2025) javne institucije u Srbiji potrošile su najmanje 2,7 milijardi dinara kroz 126 ugovora za nabavku tehnologija nadzora, a oprema je instalirana na minimum 640 lokacija širom zemlje. Treći izveštaj BIRN-a donosi pregled nabavki i omogućava praćenje trendova, sa fokusom na intruzivne tehnologije koje imaju potencijal da ozbiljno ugroze pravo na privatnost i druga ljudska prava.

Izveštaj je nastao na osnovu kvantitativne analize podataka dostupnih na Portalu javnih nabavki, na osnovu pretrage podataka po ključnim rečima.

Porast nabavki i implementacije nadzornih tehnologija povezan je sa pojačanom represijom u suzbijanju građanskih protesta, ali i sa ubrzanom digitalizacijom javne uprave i razvojem veštačke inteligencije.

Nalazi:

• Najveća budžetska opterećenja nose tehnologije sa biometrijskim i drugim intruzivnim karaketristikama, kao i najvišim potencijalnim uticajem na privatnost.
• Nadzor se ne širi samo na javne površine, već i na zatvorene administrativne i institucionalne prostore u kojima građani ostvaruju prava i usluge, čime se postepeno normalizuje u svakodnevnim interakcijama sa državom.
• U Beogradu su, pored škola, kamerama pokrivene više od 100 saobraćajnica i najmanje 96 drugih lokacija (aerodrom, pijace, parkovi, parkirališta, groblja i komunalna infrastruktura).
• Najviše novca potrošile su lokalne samouprave (38 naručilaca; više od 1,1 milijardu dinara – gotovo polovina ukupnog iznosa), zatim javna preduzeća (oko 487 miliona), Narodna banka Srbije (preko 400 miliona) i javno-komunalna preduzeća (oko 283 miliona).
• Među naručiocima su i institucije iz sektora obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i kazneno-popravnog sistema, gde primena intruzivnih tehnologija može imati nesrazmerne posledice po osetljive grupe.
• Tržište dobavljača je koncentrisano: 76 preduzeća i konzorcijuma učestvovalo je u realizaciji ugovora, ali tri najveća dobavljača/konzorcijuma čine 54% ukupne vrednosti nabavki.
• Proizvođači opreme su pretežno međunarodni brendovi (Dahua, Hikvision, Milestone, Genetec, NEC, Axis, DJI), uz izraženo prisustvo kineskih proizvođača u segmentima kamera i dronova, što ukazuje na zavisnost od ograničenog kruga dobavljača i proizvođača.
• Sveprisutnost nadzora može proizvesti „chilling efekat“ – osećaj stalnog posmatranja koji utiče na slobodu izražavanja i ponašanje građana, uz povećane rizike od curenja, neovlašćenog pristupa i zloupotrebe podataka, u uslovima fragmentisane i netransparentne kontrole.

Na osnovu nalaza, ovim izveštajem se upučuju i sledeće preporuke. Neophodno je uspostaviti jasniji i stroži regulatorni okvir za primenu nadzornih tehnologija kroz uvođenje obaveznih procena uticaja na privatnost i ljudska prava pre njihove nabavke, kao i precizno normiranje principa nužnosti i proporcionalnosti. Posebna ograničenja treba primeniti u osetljivim sektorima poput obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Dodatno, potrebno je ojačati kapacitete nadzornih tela za proaktivnu kontrolu zakonitosti, uvesti strože standarde upravljanja podacima o ličnosti i uspostaviti redovne mehanizme javnih konsultacija pre uvođenja novih nadzornih tehnologija.

Uvod

Treći izveštaj BIRN-a donosi pregled javnih nabavki i potrošnje više od 2 milijarde dinara javnog novca za  nabavku nadzornih tehnologija u poslednjih 5 godina (2021-2025. godine). Oprema je raspoređena na preko 600 lokacija u zemlji. Ovaj izveštaj, za razliku od prethodna dva koja su bila godišnji preseci (dostupni ovde i ovde), daje istorijski pregled i omogućava praćenje trendova, a posebno se fokusira na tehnologije koje su intruzivne i imaju potencijal da ozbiljno ugroze pravo na privatnost i druga prava građana.

Pod intruzivnim tehnologijama podrzumevaju se tehnološki sistemi (hardver i softver) koji se koriste za nadzor i kontrolu pojedinaca, a koje mogu da prate kretanje, komunikaciju i digitalne tragove, često bez njihovog znanja ili jasnog pristanka. Upotreba ovakvih tehnologija je posebno problematična za nezavisne novinare i aktiviste za ljudska prava u zemljama slabe demokratske i institucionalne kontrole, jer mogu ugroziti njihove izvore, privatnost i bezbednost rada.

Tehnologije za nadzor sve češće postaju predmet javnih debata u Srbiji zbog njihove nekontrolisane i nelegalne upotrebe, u uslovima duboke političke polarizacije, porasta građanskog nezadovoljstva, zatvorenog medijskog prostora i pada demokratskih kapaciteta društva.

Kao najintruzivniji oblik digitalnog nadzora, spyware je u poslednje dve godine postao predmet najozbiljnijih i forenzički potkrepljenih dokaza o njegovoj upotrebi u Srbiji, posebno u slučajevima koji se odnose na kritiku vlasti ili građanski otpor.

Spyware, međutim, nije jedini mehanizam kršenja prava. BIRN-ov monitoring za 20205. godinu registrovao je 195 slučajeva kršenja digitalnih prava u Srbiji, a više od 60 odsto slučajeva povezano je sa studentskim protestima koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Ovaj podatak pokazuje da su politička kriza i društvene tenzije pratile i pojačane pritiske i u fizičkom i u digitalnom prostoru u poslednjih 5 godina. Studentski protesti 2025. godine bili su do sada najmasovniji protesti u Srbiji. Oni su kulminacija građanskog nezadovoljstva koje se u prethodnih 5 godina iskazivalo protestima poput “1 od 5 miliona”, protestima zbog mera u vreme korona pandemije, ekološkim protestima protiv izgradnje mini-hidroelektrana ili projekta Rio Tinto. Odgovor vlasti bio je pojačan nadzor, represija, prekomerna upotreba sile i kršenja prava na okupljanje i izražavanje.

Vlasti su pooštrile bezbednosne i nadzorne mere u školskim ustanovama, najverovatnije zbog tragedije u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. U praksi, to je značilo uvođenje naprednijih tehnoloških sistema nadzora, poput bezbednosnog projekta grada Beograda u okviru kog je postavljen sistem nadzora u 261 osnovnoj školi. Osim toga, BIRN je objavio istraživanje koje pokazuje da su sistemi video-nadzora sa mogućnošću prepoznavanja lica nabavljeni za najmanje 28 osnovnih i sedam srednjih škola širom Srbije.

Porast u nabavkama tehnologija nadzora posledica je i ubrzane digitalizacije javne uprave, kao i sve ozbiljnijih resursa koje se ulažu u razvoj veštačke inteligencije (AI). Srbija je još 2019. donela prvu Strategiju razvoja veštačke inteligencije, a nova strategija za period 2025–2030 dodatno naglašava ulaganja u infrastrukturu, istraživanje i primenu AI rešenja u javnom sektoru. Razvoj eUprave, digitalnih identiteta i elektronskih servisa, kao i izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu sa superračunarskim kapacitetima, pokazuju da država sistematski ulaže u obradu velikih količina podataka i tehnološko jačanje administracije.

Istovremeno, Srbija je tokom 2021. godine započela razvoj projekta „Bezbedan grad“ u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei, koji uključuje sisteme biometrijskog prepoznavanja lica i naprednu analitiku podataka.

Metodologija

Ovaj izveštaj ima za cilj da sistematizuje podatke o nabavkama opreme za nadzor u Srbiji, identifikuje ključne trendove i obrasce, analizira institucionalne prakse te proceni njihove implikacije po digitalna, ljudska prava i privatnost.

Primarni izvor podataka predstavlja Portal javnih nabavki, s kog su preuzeti podaci u otvorenom formatu, uključujući informacije o institucijama-naručiocima, vrsti postupaka, predmetu nabavke, vrsti opreme i usluga, zaključenim ugovorima, dobavljačima i finansijskim iznosima. Dublja semantička analiza dokumenata je, prema ključnim rečima, sprovedena uz pomoć aplikacije Tenderspy koju za interne potrebe razvija BIRN.

Kvantitativna obrada podataka spovedena je uz pomoć AI alata ChatGPT i excel tabela. Desktop i kvalitativna analiza je obuhvatila analizu regulatornog i pravnog okvira koji uređuje oblast javnih nabavki, zaštite podataka o ličnosti i primene nadzornih tehnologija, radi procene usklađenosti institucionalnih praksi sa važećim zakonodavstvom i standardima zaštite ljudskih prava.

Istraživanje obuhvata period od 2021. do 2025. godine i fokusira se na nabavke nadzorne opreme koje su sprovodile javne institucije i organi na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou, kao i javna preduzeća i subjekti koji se pretežno finansiraju iz budžeta. Nabavke organa iz sistema nacionalne bezbednosti (vojska, policija, obaveštajne i bezbednosne službe) nisu uključene, budući da podaci o tim postupcima nisu dostupni u javnom domenu i da se sprovode po posebnom režimi javnih nabavki.

Za potrebe analize formiran je uzorak javnih nabavki koji obuhvata isključivo postupke sa zaključenim ugovorima dostupnim na Portalu javnih nabavki, a sadrži ključne reči, poput „video nadzor“, „kamere s mikrofonom“, „dronovi“, „prepoznavanje lica“, „brojanje ljudi“ i srodne pojmove, koji su usklađeni sa Rečnikom Javnih nabavki.

Klasifikacija opreme izvršena je na osnovu funkcionalne namene i potencijalnog stepena intruzivnosti tehnologije. U kategoriju video nadzora svrstani su sistemi kamera, prateća infrastruktura i softverska rešenja za obradu i analizu snimaka, uključujući funkcije kao što su prepoznavanje lica, biometrijska identifikacija i brojanje ljudi. Kategorija digitalnog nadzora i softvera obuhvata alate za praćenje komunikacija i audio snimanje, kontrolu saobraćaja i prepoznavanje tablica i brojanje ljudi.

Pregled pravnog i institucionalnog okvira

Srbija i dalje nema poseban zakon koji jasno i sistemski uređuje upotrebu biometrijskog nadzora u javnom prostoru. Obrada biometrijskih podataka trenutno se delimično reguliše kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u velikoj meri usklađen sa ključnim evropskim zakonom GDPR-om. Taj zakon biometriju svrstava u posebnu kategoriju podataka, što znači da se takvi podaci mogu obrađivati samo ako postoji jasan pravni osnov i ako je mera nužna i srazmerna cilju koji se želi postići.

Zakon o policiji daje bezbednosnim organima određena ovlašćenja za prikupljanje i obradu podataka radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela, ali ne propisuje detaljna pravila za primenu sistema masovnog biometrijskog nadzora u javnom prostoru. S druge strane, Zakon o javnim nabavkama reguliše način na koji se tehnologija kupuje kroz načela transparentnosti i konkurencije, ali ne procenjuje sam po sebi da li je konkretna oprema u skladu sa standardima zaštite ljudskih prava.

Upravo zbog toga je uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti važna kao mehanizam kontrole zakonitosti obrade podataka. Njegova nadležnost obuhvata i kontrolu obrade podataka putem sistema digitalnog nadzora, uključujući sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji, sa ciljem zaštite prava na privatnost i sprečavanja nezakonite obrade podataka. Takođe, Poverenik ima ovlašćenje da zabrani nezakonitu obradu podataka i naloži brisanje nezakonito prikupljenih baza podataka.

Pored nadzorne funkcije, Poverenik ima značajnu ulogu u preventivnoj zaštiti prava građana kroz obaveznu procenu uticaja na zaštitu podataka u slučajevima visokog rizika, kao što su masovni nadzor javnih površina, obrada osetljivih podataka ili upotreba novih tehnologija za profilisanje i analizu ponašanja. U takvim slučajevima rukovalac podataka mora zatražiti mišljenje Poverenika pre započinjanja obrade. Ipak, efikasnost ove uloge zavisi od toga da li se rukovaoci podataka blagovremeno obraćaju Povereniku, dok građanima ostaje na raspolaganju i sudska zaštita u slučaju povrede prava.

Analiza Partnera Srbija dodatno pokazuje da “iskustva u primeni postojećih propisa ukazuju na fragmentiranost nadležnosti, izostanak institucionalne reakcije i nedovoljno korišćenje postojećih ovlašćenja”. Celokupnu analizu o problemima institucionalnog nadzora pročitajte u izveštaju Digitalni nadzor u javnim ustanovama: postoje li mehanizmi za odgovornost i zas titu prava?

Zakon o elektronskim komunikacijama reguliše digitalni nadzor pre svega kroz odredbe koje se odnose na zakonito presretanje komunikacija i obaveze operatora da omoguće pristup podacima nadležnim organima, isključivo na osnovu sudskog naloga i u skladu sa posebnim zakonima. Međutim, zakon se uglavnom fokusira na telekomunikacioni nadzor i ne pruža detaljan okvir za savremene oblike digitalnog nadzora, poput biometrijskih sistema, masovne video-analitike i automatizovane obrade podataka.

Na nivou Evropske unije u međuvremenu su uvedena stroža pravila. Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act) u principu zabranjuje upotrebu sistema daljinske biometrijske identifikacije u realnom vremenu u javnim prostorima za potrebe sprovođenja zakona, osim u usko definisanim izuzecima i uz stroge garancije. Ovi sistemi se u pravilu smatraju visokorizičnim, što podrazumeva dodatne obaveze procene i nadzora. Kako je Srbija kandidat za članstvo u EU, usklađivanje sa ovim standardima biće ključno i za domaću regulaciju nadzornih tehnologija.

Trendovi javnih nabavki nadzorne opreme (2021–2025)

Ukupna vrednost i dinamika nabavki

U ranijim analizama je utvrđeno da država kontinuirano ulaže u “sve sofisticiranije tehnologije za nadzor”, često bez adekvatne javne debate i procene uticaja na prava građana.

Podaci za poslednjih 5 godina pokazuju ulaganja koja se mere milijardama dinara, tačnije, 2,7 milijardi dinara za 126 ugovora. Tokom 2023. i 2025. godine zabeležen je nagli skok u potrošnji, one zajedno čine gotovo 60 odsto obrađenog uzorka i to su godine u kojima su sklopljena dva najskuplja ugovora – preko 500 miliona dinara opština Nova Pazova sklopila je za građevinske radove i video nadzor za osnovnu školu, a Narodna banka Srbije je uložila preko 450 miliona dinara za sistem “za upravljanje bezbednošću i sistema za automatsku signalizaciju, detekciju i dojavu požara sa izradom projektne dokumentacije”.

Dominantni sektori po potrošnji novca su lokalne samouprave (njih 38 ili jedna četvrtina svih ugovora) koje su po potrošile više od 1,1 milijardu dinara u prethodnih 5 godina, ili gotovo polovinu novca obrađenog uzorkom. Slede ih javna preduzeća (sa potrošnjom od oko 487 miliona dinara za 26 ugovora), projekat Narodne banke Srbije sa nešto više od 400 miliona dinara i javno-komunalna preduzeća sa 16 ugovora vrednosti oko 283 miliona dinara.

Posebno problematičan nalaz je što se na spisku ustanova nalaze one iz sistema školstva, zdravstva, ustanova socijalne zaštite ili kazneno-popravnih domova gde je upotreba intruzivnih tehnologija problematična zbog specifičnih kategorija stanovništva sa kojima ove ustanove rade.

Na spisku naručilaca nalazi se 11 škola (Dom za decu i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumenković”, Prva beogradska gimnazija, “Memorijalni centar “Staro sajmište” – tehnički sistemi zaštite za objekat kožarske škole, Gimnazija “Branko Radičević”, Tehnička škola “Ivan Sarić” Subotica, Zrenjaninska gimnazija, Ekonomsko trgovinska škola “Jovan Trajković”, Medicinska škola Zrenjanin, Elektrotehnička i građevinska škola “Nikola Tesla”, Predškolska ustanova “Moje detinjstvo” i Gimnazija “Sveti Kirilo i Metodije”) koje su ugovorile nabavke vredne više od 25 miliona dinara isključivo za sisteme video nadzora, kamere i prepoznavanje lica.

Tokom 2021. godine gradski centar za socijalni u Beogradu nabavio je opremu za prpoznavanje lica vrednosti većoj od 25 miliona dinara, a kamere su naručene, između ostalog i za dečje prihvatilište.

Kazneno popravni zavodi u Beogradu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici, kao i vaspitno-popravni dom u Kruševcu potrošili su 8,8 miliona dinara za nabavku kamera, opremu za prepoznavanje lica, dronove i sisteme za brojanje ljudi.

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i Univerzitetski klinički centar Srbije su tokom 2024. i 2025. godine nabavili sisteme za prepoznavanje lica u vrednosti od oko 1,3 miliona dinara.

Među ostalim naručiocima ističu se nabavke Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koji je za 84 miliona dinara nabavio dronove; Nacionalna služba za zapošljavanje koja je nabavila sisteme za brojanje ljudi i prepoznavanje tablica za više od 18 miliona dinara; Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda su nabavile sisteme za brojanje ljudi za više od 9 miliona dinara; ukupno 3 republička ministarstva su sklopila ugovore za nabavke vredne oko 25 miliona dinara, a najskuplja nabavka je bila Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za tehnološke inovacije koji je uložio preko 13 miliona dinara u opremanje šest regionalnih inovacionih startap i smart siti centara; Narodna Skupština uložila je gotovo 18 miliona dinara u nabavku sistema “za monitoring i kontrolu pristupa”; sportski centar Milan Gale Muškatirović preko 33 miliona dinara za dve nabavke “sistema kontrole pristupa i multimedijalnih sistema za potrebe sportskog centra” i sl.

Vrste nabavljene tehnologije

Najveća suma javnog novca, preko 1,5 milijardi dinara ili nešto više od polovine cele sume, potrošena je na sisteme kamera i video nadzora koje imaju ugrađene funkcije ili prepoznavanja lica ili audio snimanja. Za potrebe nabavke opreme koja prepoznaje tablice uloženo je preko 388 miliona dinara, a za nabavku dronova preko 521 milion dinara.

Kako pokazuju dotupni podaci iz tehničkih specifikacija dostupnih na Portalu javnih nabavki, najveća suma je uložena u nabavku opreme. Na osnovu podele nabavki na hardver (HW) i softver (SW) može se zaključiti da struktura potrošnje pokazuje dominaciju hardverske komponente, kako po broju ugovora, tako i po ukupnoj vrednosti potrošnje, dok je čisto softverskih nabavki (SW) znatno manje i finansijski skromnije zastupljeno. Kategorije koje kombinuju hardver i softver (HW+SW, kao i HW/SW + usluge) potvrđuju da se nabavke često realizuju kao integrisana rešenja, gde softver funkcioniše kao podrška ili upravljački sloj postojećoj infrastrukturi. Ovakva struktura potrošnje ukazuje da je fokus javnih nabavki primarno na izgradnji i proširenju tehničke infrastrukture nadzora, dok su softverske nadogradnje i licence sekundarne u odnosu na fizičku implementaciju sistema.

Na osnovu istih tehničkih specifikacije i raspodele po skali intruzivnosti (od 2 do 5, gde je 2 najmanje intruzivno) može se zaključiti da je najveći broj ugovora (44) zaključen za tehnologije srednjeg nivoa intruzivnosti (nivo 3 – analitika/brojanje i dronovi), dok je finansijski najznačajnija kategorija nivoa 5 (biometrija i presretanje/mrežni nadzor) sa više od 874 miliona dinara. Ovaj nalaz pokazuje da, iako su u pogledu učestalosti dominantne tehnologije nadzora prostora i kretanja, najveća budžetska opterećenja nose najintruzivnije tehnologije koje omogućavaju identifikaciju lica i/ili pristup komunikacionim podacima. Struktura potrošnje pokazuje da se značajan deo javnog novca usmerava ka sistemima sa višim potencijalnim uticajem na privatnost, što ima posebnu težinu u kontekstu javnog interesa i potrebe za kontrolom njihove primene.

Kako pokazuje pravna analiza Partnera Srbija, “video nadzor u javnim prostorima se u praksi često opravdava bezbednošću ljudi i imovine, kontrolom pristupa i prevencijom incidenata. Međutim, kada sistem uključuje mikrofon, znatno se širi obim obrade podataka – prelazi se iz „posmatranja“ u prikupljanje sadržaja govora”. Celokupnu analizu o potrebi strožijeg pravnog režima za ovu vrstu tehnologije pročitajte u izveštaju Upotreba kamera sa mikrofonom u javnim prostorima od strane javnih institucija u Srbiji – pravni okvir i efekti na pravo na privatnost.

Prethodni nalaz o intruzivnosti opreme posebno je važan u kontekstu lokacija i rasprostranjenosti ove vrste tehnologije. Kako je pokazala tehnička specifikacija obrađenih nabavki, broj lokacija na kojima se nadzorna oprema instalira višestruko prevazilazi broj samih naručilaca i dostiže broj od minimum 640 lokacija širom Srbije. Mapa lokacija pokazuje da se oprema instalira pre svega u objektima u okviru javnih institucija – zgradama opština i gradskih uprava, javno-komunalnim i javnim preduzećima, ustanovama socijalne zaštite, školama kao i drugim objektima od javnog značaja.

Nadzor ne tako ne ograničava samo na spoljne i javne površine, već obuhvata i zatvorene administrativne i institucionalne prostore. Široka mreža nadzora raspoređena je u različitim gradovima i opštinama, u objektima u kojima se građani direktno obraćaju javnoj upravi ili koriste javne usluge. Ovaj obrazac ukazuje na sistemsku i infrastrukturnu prirodu ulaganja, gde se nadzorna tehnologija integriše u svakodnevno funkcionisanje institucija, a ne samo u izuzetne ili bezbednosno kritične lokacije.

Ključni akteri i tržište nadzorne tehnologije

Pregled dobavljača ove vrste tehnologije govori o relativno koncentrisanom tržištu dobaljača. Za realizaciju 126 ugovora u prethodnih 5 godina angažovano je ukupno 76 preduzeća ili konzorcijuma. Top tri dobavljača (i konzorcijuma) za distribuciju nadzorne opreme i softvera zajedno čine čak 54% ukupne vrednosti uzorkovanih nabavki, dok su ostali dobavljači dobili seriju ugovora višestruko manje vrednosti.

Podaci pokazuju da postoji razlika između „frekventnih“ i „vrednosno dominantnih“ dobavljača. Na primer, Macchina Security DOO ima najveći broj ugovora (24), ali po vrednosti je drugi, dok pojedini dobavljači imaju samo jedan ugovor, ali sa većom vrednošću.

U trci za javne nabavke učestvuje i desetak konzorcijuma sa zajedničkim ponudama, što može ukazivati na tehnički složene projekte koji zahtevaju udruživanje, ili pak udruživanje tako da se ista mreža firmi pojavljuje u različitim kombinacijama.

Podaci dalje pokazuju da je tržište specijalizovano – isti dobavljači se ponavljaju u više projekata, što može značiti visok nivo tehničke ekspertize, ali i potencijalnu zavisnost naručilaca od ograničenog kruga ponuđača.

I dok su dobavljači mahom domaće firme, proizvođači opreme su, prema podacima tehničkih specifikacija opreme, međunarodne firme koje su globalno poznati proizvođači video i sigurnosne opreme i sofverskih rešenja. Eksplicitno su navedeni su sledeći brendovi: Dahua (14 puta), Hikvision (6 puta), Milestone (6 puta), Genetec (6 puta), NEC (4 puta), Axis (3 puta), IDS (3 puta), Avigilon (2 puta) i DJI (1 put). Velika oslonjenost na međunarodne proizvođače dodatno govori o odsustvu domaćih ili specijalizovanih (custom) rešenja.

Prisustvo kineskih proizvođača (Dahua, Hikvision, DJI) je izraženo, posebno u segmentu kamera i dronova, što je u skladu i sa globalnim trendovima gde ovi proizvođači imaju dominantan udeo kao i sa pojedinim strateškim projektima koje naša zemlja ima sa ovim kompanijama.

Milestone i Genetec su profesionalne softverske platforme za upravljanje video-nadzorom (VMS), što znači da deo nabavki podrazumeva napredne, centralizovane sisteme, a ne samo pojedinačne kamere.

Vrlo detaljne tehničke specifikacije u kojima se navode vrlo precizne tehničke karakteristike i imena proizvođača opreme indirektno upućuju na to da se nabavlja ili “standardna” oprema ili pak da se favorizuje određeni proizvođač (što bi zahtevalo detaljniji pregled konkursne dokumentacije).

Ključni nalazi i preporuke

Ovim izveštajem mapirano je nekoliko ključnih rizika u nabavkama nadzorne tehnologije. Nalazi ukazuju na trend sistemskog, kontinuiranog i visokog ulaganja javnog novca u nabavku nadzornih tehnologija i opreme, često bez jasnog obrazloženja zasnovanog na realnim bezbednosnim potrebama ili kriznim situacijama.

Lokacije ovih tehnologija pokazuju da se one ne primenjuju samo u otvorenom javnom prostoru, već su sve prisutnije i unutar institucija u koje građani dolaze radi ostvarivanja svojih prava i usluga, čime se nadzor normalizuje u svakodnevnim interakcijama između države i građana.

Posebno zabrinjava činjenica da se visoko intruzivni sistemi koriste u okruženjima koja uključuju osetljive društvene grupe, poput škola, zdravstvenih ustanova i centara za socijalni rad, gde takve prakse mogu imati nesrazmerne i dugoročne posledice po privatnost, dostojanstvo i poverenje korisnika.

Sveprisutnost nadzora dodatno doprinosi stvaranju tzv. “chilling efekta”, odnosno osećaja stalnog nadzora koji može uticati na slobodu izražavanja, ponašanje i korišćenje javnih usluga.

Istovremeno, povećava se rizik od curenja, neovlašćenog pristupa ili zloupotrebe podataka o ličnosti, dok su mehanizmi institucionalne kontrole fragmentisani, nedovoljno transparentni i često neefikasni.

Normativni okvir koji reguliše primenu ovih tehnologija ostaje nejasan, nedorečen i nedovoljno prilagođen brzom tehnološkom razvoju, što dodatno produbljuje pravnu nesigurnost.

Konačno, izveštaj pokazuje zavisnost institucija od ograničenog broja međunarodnih proizođača opreme i malog broja specijalizovanih dobavljača, što dugoročno smanjuje konkurenciju, otežava procenu bezbednosti, funkcionalnosti i društvenih posledica primenjenih rešenja.

Na osnovu nalaza, nadležnim organism upućujemo sledeće preporuke:

• Uvesti obavezu procene uticaja na privatnost i ljudska prava pre svake nabavke i implementacije nadzornih tehnologija, uz javno dostupne sažetke nalaza.
• Jasno definisati u zakonima i podzakonskim aktima uslove proporcionalnosti i nužnosti za primenu nadzornih sistema, posebno u okruženjima koja nisu bezbednosno-kritična.
• Ograničiti i posebno regulisati upotrebu visoko intruzivnih tehnologija u osetljivim sektorima (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita), uz strože standarde zaštite podataka.
• Povećati transparentnost javnih nabavki kroz obavezno objavljivanje detaljnih tehničkih specifikacija, obrazloženja potrebe i procene troškova i koristi.
• Ojačati kapacitete i ovlašćenja nadzornih tela za proaktivnu kontrolu zakonitosti primene nadzornih tehnologija, uključujući redovne inspekcije i obavezne izveštaje.
• Uvesti strože standarde za upravljanje podacima prikupljenim nadzorom, uključujući jasna pravila o rokovima čuvanja, pristupu, bezbednosti i brisanju podataka.
• Smanjiti tržišnu koncentraciju kroz mere koje podstiču konkurenciju, transparentne tenderske postupke i procenu rizika zavisnosti od pojedinačnih dobavljača.
• Uspostaviti redovne mehanizme javne konsultacije i uključivanja stručne i građanske javnosti u odlučivanje o uvođenju novih nadzornih tehnologija.