Izveštaj BIRN-a: Od Mađarske do Turske, kršenja digitalnih prava u porastu
05.12.2023 | 11:14
Kršenje digitalnih prava u porastu je širom regiona, pokazuje najnoviji izveštaj BIRN-a.
Azem Kurtić i Matteo Mastracci
Jugoistočna Evropa i Mađarska zabeležile su alarmantan porast kršenja digitalnih prava, pogotovo u periodima političkih turbulencija, u vreme izbora ali i tokom regionalnih i međunarodnih previranja, navodi se u najnovijem izveštaju BIRN-a o kršenju digitalnih prava, koji je predstavljen u utorak u Sarajevu.
BIRN je registrovao 1.427 slučajeva kršenja digitalnih prava u periodu od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, na Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i Turskoj. Ovo je gotovo duplo više u odnosu na prethodni broj od 782 slučaja.
U izveštaju se navodi da u regionu postoje kompleksni izazovi kada je u pitanju poštovanje digitalnih prava, poput uloge vlada, slabosti zakonodavstva i ciljanja ranjivih grupa.
Većina slučajeva kršenja ovih prava uključivala je govor mržnje, diskriminaciju, digitalnu manipulaciju i kompjutersku prevaru.
„Domaća, regionalna i međunarodna dešavanja imali su direktan uticaj na kršenje digitalnih prava“, navodi se u izveštaju. „Tokom domaćih kriza i izbora, kršenje digitalnih prava se naglo povećava, što se dešava i u periodima regionalnih i međunarodnih tenzija”.
Nalet dezinformacija
Među najčešćim žrtvama i počiniocima su individue i tokom perioda monitoringa zabeleženo je 500 slučajeva u kojem su počinioci pojedinci, a prate ih anonimni počinioci koji se kriju iza lažnih identiteta.
Registrovana su i brojna kršenja koja su počinili onlajn mediji, javne ličnosti i političari. Državne institucije su češće bile žrtve, ponekad teških kršenja prava u vezi podataka, kao što je to bio slučaj sa hakerskom grupom koja je delovala pod nazivom Homeland Justice, a koja je krajem 2022. i početkom 2023. godine targetirala albanski parlament.
Urednica BIRN-a Ivana Jeremić ističe i zabrinjavajući trend rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru, ističući slučaj žene u BiH koju je ubio suprug prenoseći zločin uživo na Instagramu.
„Ne samo da je snimak satima ostao onlajn, već su ljudi tu bili u interakciji, neki su čak pružili i podršku, što je bilo poražavajuće za porodicu te žene“, naglašava Jeremić.
Na konferenciji u Sarajevu, BIRN je predstavio i istraživački rad Anesa Čerkeza, koji se bavi kršenjem digitalnih prava mladih. U ovom radu, istaknuti su brojni uznemirujući slučajevi, poput digitalnog maltretiranja koje je dovelo do samoubistva 22-godišnjeg momka u BiH u oktobru 2022. godine. Slučajevi dečije pornografije pokazuju da postoji potreba za edukacijama i poboljšanju medijske pismenosti mladih ljudi, ali i njihovih roditelja.
Posle invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kampanje dezinformacija su porasle širom sveta. Među metama je bila i rumunska vojska, a rumunsko ministarstvo odbrane je u martu ove godine upozorilo na lažne objave na TikToku i Instagramu o mobilizaciji muškaraca.
Posle incidenata koji su se desili tokom leta kada su Srbi protestovali zbog ulaska novih gradonačelnika albanske nacionalnosti u tri opštine na severu Kosova, porastao je broj napada na novinare koji su kritikovali srpsku vladajuću stranku ili pravoslavnu crkvu.
U Severnoj Makedoniji su u kontinuitetu beleženi slučajevi etnički motivisanog govora mržnje, poput navoda koje je na Fejsbuku širio TV voditelj Milenko Nedelkovski o novinaru albanskog porekla, kao i diskriminatornih izjava usmerenih ka LGBT zajednici.
U Crnoj Gori, manjinske grupe, prvenstveno Srbi i Srpska pravoslavna crkva, bli su na meti govora mržnje na internetu u više od polovine od 26 registrovanih slučajeva. Bošnjaci i Muslimani su se takođe suočili s etničkom netolerancijom, uz incidente u koje su bili involvirani javnosti, mediji i javne ličnosti koji su pojačavali diskriminatorne narative.
Deepfakeovi veštačke inteligencije
Jeremić ukazuje i na „brojna kršenja“ digitalnih prava do kojih je došlo posle ubistava u beogradskoj osnovnoj školi u maju 2023. godine, kada je policija otkrila identitet 13-godišnjeg počinioca i lične podatke njegovih roditelja. Bilo je i brojnih primera lažnih vesti nakon ove pucnjave.
U BIRN-ovom izveštaju navodi se i da se veštačka inteligencija koristila za stvaranje „deepfejkova“ i lažnih vesti.
„Nedostatak regulative u regionu prepušta čitaocima i platformama da se bave ovakvim sadržajem“, navodi Jeremić.
U mnogim zemljama u kojima je BIRN pratio slučajeve kršenja digitalnih prava, pravna regulativa nije adekvatna, dok su u pojedinim državama vlade koristile nove zakone da targetiraju kritičare i nezavisne medije.
Digitalno nasilje nad ženama se nastavilo zbog pravnih praznina i nedostataka pri prikupljanju podataka.
Slučajevi i podaci o njima mogu se naći u BIRN-ovoj bazi podataka, koja je kreirana 2020. godine u partnerstvu sa SHARE fondacijom.
