Invazija na privatnost – šta nam donosi novi BIRN-ov monitoring

29.1.2024 | 19:26 Invazija na privatnost: Analiza medijskog sadržaja

Aktuelno etičko pitanje balansa između prava na informisanje javnosti i prava na privatnost pojedinca u centru je novog BIRN-ovog istraživanja o trendovima kršenja privatnosti u online medijima tokom 2023. godine

 

29.01.2024. Beograd Najnoviji BIRN-ov monitoring medijskog izveštavanja pokazuje da se privatnost često krši, kao i da novinarsko izveštavanje bazirano na ličnim podacima veoma intenzivno. U posmatranom uzorku ustanovljeno je da svaki medij bar dva puta dnevno grubo prekrši pravo na privatnost.

U pozadini ovako masovnog kršenja prava na privatnoist nalaze se različiti interesi, od uređivačke politike i tabloidnog pristupa obradi tema do zahteva digitalnog okruženja koje prednost daje brzini, klikabilnosti i viralnosti sadržaja. U velikom broju slučajeva kršenja privatnosti detektovano je i „curenje“ podataka iz institucija, što je posebno zabrinjavajuće.

Pored praćenja povreda privatnost u redovnoj medijskoj produkciji, izveštaj predstavlja i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima koja su duboko potresla javnost u maju prošle godine.

Neki od ključnih nalaza pokazuju da:

  • Distribucija sadržaja prati intenzitet izveštavanja – što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost
  • U distribuciji tema u kojima se krši pravo na privatnost dominiraju teme ubistva, i drugih vidova nasilja, pre svega porodičnog, kao i potrage za nestalim licima.
  • U gotovo polovini obrađenih tekstova lični podaci nalaze se već u naslovu, praćeni senzacionalizmom, uz čestu upotrebu tzv. pojačivača, čime se osigurava emotivna reakcija publike i „klikabilnost“
  • Najčešće se objavljuju: ime i prezime, podaci o zdravstvenom stanju, adresi stanovanja, informacijama o prethodno počinjenim delima i sl.
  • Jedna od najugroženijih grupa kojoj se ne štiti privatnost su maloletnici, iako im je zakonima i kodeksom garantovan viši stepen zaštite
  • Ne postoji autorstvo, kako tekstova tako i fotografija. Takođe, identifikaciji žrtava i osumnjičenih doprinosi i pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža.

Izveštajem je obuhvaćeno sedam medija za koje su prethodna istraživanja civilnog sektora i Saveta za štampu ustanovila da učestalo krše medijske zakone i novinarski etički kodeks. To su: Alo,  Blic, Informer, Kurir, Nova, Novosti i Telegraf.  Svi navedeni mediji su među top 10, po broju poseta (izvor: Gemius Audience), te imaju znatan uticaj na formiranje javnog mnjenja.

Od nekoliko hiljada tekstova u kojim se nalaze lični podaci, a koji su objavljeni tokom dve posmatrane nedelje, u uzorak je ušao 171 tekst u redovnoj produkciji, gde je potvrđeno grubo kršenje prava na privatnost. Od medija koji su praćeni u broju prekršaja prednjači Blic.

 

****redovna medijska produkcija

 

Kada je u pitanju izveštavanje o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni, mediji iz uzorka su objavili ukupno 237 tekstova u kojima se krši pravo na privatnost.

****masovna ubistva

Tanja Maksić, autorka izveštaja, kaže da iako ima više od deceniju iskustva u monitoringu medija, ovo istraživanje joj je bilo jedno od najtežih. „Detaljna analiza medijskog iznošenja podataka iz privatnog života ranjivih kategorija i osoba u situacijama ekstremnog šoka i bola degradira ne samo medijske standarde nego i nas kao društvo u celini. Medijska zajednica mora da postigne razumevanje o poštovanju prava na privatnost u medijskim sadržajima.“

Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje iz njega slede stoga stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici kao doprinos debati o neophodnosti unapređenja samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.

Detalje izveštaja možete pročitati ovde .

Share Button

Kontaktirajte nas

    Pišite nam ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ovom informacijom.

    Štiklirajte polje levo od teksta "I'm not a robot."