Digitalni nadzor: Široka primena, bez adekvatne zakonske regulative

26.1.2024 | 16:10 Nedelja privatnosti BIRN

Razvoj tehnologija za nadzor munjevito napreduje, a ta oblast je uglavnom slabo zakonski regulisana, kako u Srbiji, tako i u EU, jedan je od zaključaka panela „Budućnost digitalnog nadzora“ održanog na ovogodišnjoj „Nedelji privatnosti“. 

Kakav uticaj prakse nadzora imaju na slobodu izražavanja, delovanje aktivista, političke opozicije, koliko su takve prakse zakonite i usklađene sa etičkim principima, šta nam je u ovom trenutku poznato da se dešava, u kojoj meri se nadzor sprovodi u Srbiji – bila su neka od pitanja razmatrana na panelu „Budućnost digitalnog nadzora“ tokom trećeg i poslednjeg dana „Nedelje privatnosti“.

Učesnici panela bili su Andrijana Ristić, saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Apostolos Fotiadis, istraživač i novinar iz Grčke, Filip Milošević iz SHARE Fondacije i Aleksa Tešić, novinar BIRN-a, dok je moderator bio Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri Srbija.

Novinar BIRN-a Aleksa Tešić, član BIRN-ovog tima koji je analizirao javne nabavke opreme za nadzor, rekao je da ovu opremu nabavljaju brojne državne institucije, lokalne samouprave i preduzeća.

On je objasnio da opštine nabavljaju opremu za nadzor, najčešće za potrebe monitoringa saobraćaja, i potom je daju MUP-u, u kome se nalazi monitoring centar.

„Često vidimo da pijace nabavljaju opremu za monitoring. Na primer, pijaca u Novom Sadu ima opremu koja ima opciju prepoznavanja lica. Teško je dokazati da se ta opcija prepoznavanja lica stvarno koristi, mi novinari moramo da budemo obazrivi i da ne kažemo da je to definitivno nabavljeno za prepoznavanje lica“, rekao je Tešić.

Prikupljanje i obrada biometrijskih podataka, poput prepoznavanja lica, nisu zakoniti u Srbiji.

Tešić je ukazao i da uglavnom nisu ispunjeni preduslovi za postavljanje video nadzora, jer se ne radi procena rizika u odnosu na privatnost građana, kao i da je veoma je mali broj institucija koji te preduslove ispune.

On je podsetio da je kancelarija Ombudsmana grada Kraljeva nedavno objavila mišljenje ukazujući na nezakonitost nabavke opreme za video nadzor u Kraljevu.

Zamenik lokalnog ombudsmana Grada Kraljeva Ivan Petrović, koji je prisustvovao panelu, naveo je da je video nadzor definisan kao pokretno sredstvo za posebne namene po Zakonu o javnoj svojini, te da  shodno tom zakonu, takva sredstva mogu da nabavljaju samo Ministarstvo odbrane i MUP.

„Prema članu 27 tog zakona, ako nenadležan organ nabavlja takva sredstva, ta akta su nezakonita, a ugovori su ništavni. Iz tog razloga ovo sve što su radile lokalne samouprave nema pravnu valjanost. […] Postavlja se pitanje krivične odgovornosti nekog ko je nezakonito pribavio ta sredstva i nadam se da će u to uključiti nadležni organi“, rekao je Petrović.

Andrijana Ristić iz BCBP-a je rekla da se postavlja pitanje „zašto se kupuju ti jaki sistemi za video analizu i zašto se kupuju softveri poput ‘Griffeye’ koji vrši i prepoznavanje lica i video nadzor”, i dodala da pre nabavke bilo kakve tehnologije sa takvim mogućnostima mora da se uredi zakonski okvir.

„Bez zakonskog okvira mi ne možemo da znamo da li se ta tehnologija koristi ili ne,” rekla je Ristić.

Filip Milošević iz SHARE Fondacije veruje da država koristi netransparentnost kada je u pitanju oprema za nadzor, i kako bi se građani uplašili.

„Na primer, razgovarao sam sa ljudima čiji su telefoni veštačeni, i saznao sam da policija često prilikom veštačenja telefona kaže da oni mogu da rade stvari koje su tehnički neizvodljive. Oni će reći osobi čiji telefon veštače da su izvukli neku informaciju koju su možda pribavili na drugi način, veštačenjem drugih telefona koji su u istom slučaju, samo da bi iskomunicirali da su oni svemogući u tom smislu nadzora – sve vreme imamo taj narativ ‘mi možemo sve da nadziremo’“, rekao je Milošević.

Apostolos Fotiadis, istraživač i novinar iz Grčke, gde su pomoću softvera Predator nadzirani novinari i političari, kaže da i na nivou Evropske unije postoje debate o pravnom regulisanju invazivne opreme za nadzor.

„Postoje razni interesi koji okupljaju duboku državu, političku moć, privatne interese – svi oni pokušavaju da iskoriste pojavu ovu nove realnosti. Skandal ‘Predator’ je razmatran u velikoj meri i na međunarodnom planu i ima dokaza da je država tražila usluge od kompanije poreklom iz Izraela da bi špijunirala novinare i političke protivnike.

„Postavlja se pitanje zašto države nisu blagovremeno reagovale da ovo regulišu i da se suoče sa pitanjem unajmljivanja nadzora. Nema lakog odgovora na to, ali to je jasan pokazatelj u kojoj države članice EU i države u Evropi van EU, poput Srbije, ispipavaju teren i pokušavaju da razumeju kako bi mogle da iskoriste ovu novu realnost pre nego što se to reguliše u pravnom okviru“, rekao je on.

Učesnici panela podsetili su na nekoliko primera korišćenja invazivne oprema za nadzor – kompanija Epl prošle godine obavestila je dvoje pripadnika civilnog sektora u Srbiji da su „njihovi telefoni mete državno sponzorisanog sajber napada“, a postojale su sumnje da su tokom protesta korišćeni softveri za prepoznavanje lica kako bi se identifikovali aktivisti.

Panel „Budućnost digitalnog nadzora“ organizovali su BIRN i Partneri Srbija. Sredstva za održavanje ovog panela obezbedio je DT Institute.

Partneri Srbija održali su četvrtu godišnju konferenciju „Nedelja privatnosti“ povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara. Cilj konferencije je bio da unapredi razumevanje javnosti o izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost, pruži pregled dostignutih standarda u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, problema u primeni postojećeg pravnog okvira, kao i da predloži rešenja koja mogu pomoći da se unapredi trenutno stanje u ovoj oblasti.

Share Button

Kontaktirajte nas

    Pišite nam ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ovom informacijom.

    Štiklirajte polje levo od teksta "I'm not a robot."