Novac građana iskoristiti za kvalitetnije informisanje

07.12.2016 | 12:15 Kupovina uticaja na uređivačke politike i pozitivno izveštavanje putem državnog oglašavanja jedan od najefektnijih mehanizama kontrole medija, istaknuto je na konferenciji Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu Foto: NUNS

Vodeći radnu grupu „Državno reklamiranje“: pravne i praktične posledice na medijske i novinarske slobode u regionu, Tanja Maksić, koordinator programa BIRN-a, rekla je da se tržište oglašavanja sažima i da je to naročito vidljivo nakon ekonomske krize. „U Srbiji tržište oglašavanja vredi 150 miliona eura, što je pad od više od 20 miliona u odnosu na 2014. i 2015. godinu“, objasnila je Maksić.

Pritisak tehnologije, konvergencija sadržaja na više platfomi, digitalizacija, uticaj interneta, mobilnih telefona i društvenih mreža na standardne biznis modele dovode do toga da se mediji dodatno okreću državi i njenim resursima. Maksić je objasnila da država ima vrlo razgranat set instrumenata za raspodelu novca i dodala: „Neki od njih su direktni ugovori sa medijskim kućama, reklamiranje javnih preduzeća, razne vrste indirektnih pomoći, finansiranje javnih servisa, posredni uticaj kroz reklamne agencije…“

Ipak, nema mnogo ideja o tome kako državni novac može da utiče na razvojnu medijsku politiku i da bude njen promoter, a slične probleme dele i države u regionu. „Država ima paralelan sistem finansiranja i najodgovornija je za podrivanje integriteta i klijentelizam“, kazala je Maksić.

Neophodno je dodatno urediti zakonski okvir koji uređuje državno finansiranje medija, novcem građana podsticati raznovrsnost sadržaja, smanjiti diskrecionu moć nosilaca vlasti da menjaju odluke nezavisnih komisija ili tela, povećati uticaj nezavisnih regulatornih tela koje bi mogle da kontrolišu potrošnju novca i centralizovati nabavku PR i reklamnih usluga, neke su od preporuka radne grupe koji će se u narednom periodu zagovarati.

„Veoma je bitno i da nezavisna regulatorna tela, a posebno agencije za borbu protiv korupcije, kao i civilno društvo unaprede monitoring potrošnje novca u vreme izbornih kampanja s obzirom na to da je ovakav vid potrošnje najmanje transparentan“, zaključila je Maksić.

Share Button

Kontaktirajte nas

Pišite nam ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ovom informacijom.

Štiklirajte polje levo od teksta "I'm not a robot."