Egzistencijalni problemi u medijima

Ove godine na medijskoj sceni Srbije medijski profesionalci i mediji suočavali su se sa različitim problemima, od radno – pravnih i profesionalnih do socijalnih, tačnije egzistencijalnih, zaključak je izveštaja „Hronika napada i pritisaka na novinare u 2015. godini“ Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS.

U 2015. godini NUNS je zabeležio 34 napada na medijske profesionalce, među kojima je bilo deset fizičkih napada, tri napada na imovinu, 20 verbalnih pretnji i pritisaka. Protiv napadača je podneto deset krivičnih prijava, od kojih su samo dve rešene, dve su odbijene kao neosnovane, a šest ih je u postupku. Posebno zabrinjava činjenica da ni posle 17 meseci policija nije otkrila napadače na novinara Davora Pašalića, urednika agencije FoNet, koga su u julu 2014., u blizini stana pretukla trojica mladića, vređajući ga da je ustaša, navodi se u izveštaju.

Medijska scena u Srbiji strogo je kontrolisana, uprkos deklarativnim obećanjima vlasti, proevropskoj agendi osnaženoj otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja, izmenama medijskog zakonodavstva i normativnim garancijama slobode izražavanja.
Politički pritisci usredsređeni su na ionako sve ređe kritičke sadržaje u medijima, a novinari su podvrgnuti raznim pritiscima, bedno plaćeni i skloni autocenzuri. Tabloidizacija je fenomen koji dominira ne samo u medijima već i na političkoj sceni i u drugim sferama društva, ističe se u izveštaju NUNS-a.

Što se tiče medijske reforme, 2015. godina je obeležena procesom privatizacije i povlačenjem države iz medijskog vlasništva, kao i uspostavljanjem sistema projektnog sufinansiranja u sferi javnog informisanja. Ova dva smera medijske reforme koncipirana su Medijskom strategijom i Zakonom o javnom informisanju i medijima, ali su u praksi trasirana sa mnogo problema, često namerno izazvanim, pre svega, usled političko-partijskih interesa i uticaja.

Kao najslabija faza sistema projektnog sufinansiranja navodi se evaluacija medijskih projekata, bez koje nema ni elementarne kontrole trošenja javnih sredstava. Kada je u pitanju proces privatizacije, od 73 medijske kuće koje su bile u vlasništvu države i lokalnih samouprava, prodate su 34. Od tog broja, 14 medija su kupili pojedinci ili firme evidentno bliski partijama vladajuće koalicije, i to u 13 slučajeva Srpskoj naprednoj stranci, a u jednom Socijaldemokratskoj partiji. I gotovo po pravilu, novi, privatni vlasnici medije su kupovali budžetskim novcem, zaključuje NUNS.