javni konkursi

Baza podataka o javnim konkursima u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine

BIRN Srbija, u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 15 lokalnih organizacija civilnog društva, predstavlja do sada najobimniju bazu javnih konkursa u sektorima medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine. U bazi se nalazi:

0
javnih konkursa
0
lokalna samouprava
0
dinara potrošenih tokom 2019. i 2020. godine
0
projekata
0
nosilaca projekata

Iako ovi sektori dele slične probleme, do sada nije bilo pokušaja da se na osnovu sveobuhvatne analize podataka ponude zajednička rešenja za pitanja nedovoljne transparentnosti, nedorečenih pravila i neusaglašene prakse u sprovođenju javnih konkursa.

Analiza podataka pokazala je sledeće trendove:

  • Kroz javne konkurse se u velikoj meri finansira redovan rad medija i organizacija
  • Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata
  • Najveći broj finansiranih projekata je u sektoru civilnog društva, među kojima dominiraju tradicionalne organizacije, dok organizacije koje prate rad institucija novac dobijaju veoma retko
  • Najviše novca se izdvaja za javno informisanje, i ukupno i po vrednosti pojedinačnih projekata, ali on uglavnom odlazi na podršku medijima bliskim vlasti
  • Lokalne samouprave sporadično i nedovoljno ulažu u kulturu i omladinu, a za mlade se tokom godina ova podrška i smanjuje
  • Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak devet puta veći od broja lokalnih organizacija koje dobijaju novac na konkursima

Javni konkursi: dobri u teoriji, loši u praksi

Novac, koji se svake godine daje iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta je najvažniji izvor finansiranja za navedene sektore i namenjen je ostvarivanju javnog interesa.

Međutim, u praksi, javni konkursi sve češće postaju predmet interesovanja javnosti zbog zloupotreba, kršenja procedura i sumnje na korupciju.
 
Prvi korak u sprečavanju zloupotreba bilo bi objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.
 
Predstavljeni podaci nude mogućnost dublje analize i procene sprovedenih konkursa i ujedno predstavljaju bazu organizacijama okupljenim oko platforme OKO javnih konkursa za zagovaranje unapređenja javnih politika i procedura za njihovo sprovođenje.
 
Na osnovu dostupnih podataka i uporednog pregleda stanja u posmatranim sektorima može se izvući nekoliko opštih zaključaka:
 
Kroz ovaj mehanizam najviše novca odvaja se za javno informisanje, i na nivou ukupno uloženog novca i na nivou prosečne vrednosti pojedinačnih projekata. Najmanje novca i najmanji broj projekata, izdvaja se za omladinu.

Među deset najskupljih projekata nalazi se čak osam medijskih, a ostala dva su Fondacija Exit i Timočka Eparhija. Njihovi projekti zajedno vrede više od 300 miliona dinara. Nasuprot njima, postoji čak 5.441 projekat, čija vrednost ne prelazi 100.000 dinara.

Najveći dobitnici na javnim konkursima su:

Zvanične internet prezentacije lokalnih samouprava zadovoljavaju samo minimum transparentnosti. Obično se na ovim sajtovima nalaze javni pozivi i odluke/rešenja o dodeli novca, ali ništa više od toga. 

Izostaju podaci o komisijama i kriterijumima na osnovu kojih su birani njihovi članovi, ne postoje izveštaji o evaluaciji projekata niti o njihovim rezultatima, kao ni informacija da li su pare namenski potrošene.

Kao pozitivan primer dostupnosti podataka treba istaći sajt uprave za kulturu Novog Sada koja na internet prezentaciji objavljuje sve javne pozive u oblasti kulture, izdavaštva i javnog informisanja. Negativan primer je sajt opštine Kula, jer je od ukupno 14 konkursa za finansiranje projekata kulture i udruženja građana, samo u jednom slučaju je objavljeno rešenje o dodeli novca. 

Bojana Vlajović Savić, istraživačica i članica Res Publika

Konkursna procedura, kvalitet dostupne dokumentacije, čak i kvalitet odgovora na Zahtev za pristup informacijama, variraju od uprave do uprave. Uzrok tome su velika diskreciona ovlašćenja i nedorečeni zakoni i pravilnici, koji otvaraju prostor za loše sprovođenje i zloupotrebu javnih konkursa.

Međutim, standardizacija pravila samo je prvi korak ka obezbeđivanju toga da javni konkursi zaista i služe javnom interesu. Na primer, konkursi za javno informisanje, koji u odabranom uzorku imaju najbolje razrađene procedure i dalje u najvećoj meri favorizuju medije bliske vlasti.

Jedan od glavnih problema je potpuni izostanak evaluacije na koji način su sprovedeni projekti doprineli javnom interesu i koji su njihovi konkretni rezultati u zajednicama u kojima su sprovedeni. U prilog ovome govori podatak da je 1.104 (od ukupno 5.985) korisnika dobilo sredstva za 3 ili više projekata, kao i da je zabeleženo 218 konkursa (skoro četvrtina) na kojima je jedan, pojedinačni korisnik, dobio više od 50% ukupno opredeljenih sredstava.

Podaci u bazi upućuju na tendenciju da se kroz javne konkurse zapravo finansira redovan rad medija ili udruženja građana. U nazivu 101 projekta ovo je čak i eksplicitno napisano kao tema projekta. Pored toga, čak u 2066 slučajeva tj. 16% nije naveden naziv projekta za koji je dodeljen novac, tako da postoji osnovana sumnja da su to zapravo redovne, godišnje aktivnosti.

Takođe, veliki broj konkursa, čak 560 od 836, nema jasnu, tematski definisanu namenu niti jasno definisan cilj u ispunjavanju javnog interesa, što zapravo otvara mogućnost finansiranja redovnih aktivnosti.

Broj registrovanih medija i organizacija civilnog društva u registrima Agencije za privredne registre višestruko prevazilazi broj nosilaca projekata predstavljenih u ovoj bazi. U bazama Agencije za privredne registre Srbije upisano je više od 35 hiljada udruženja građana i više od 2600 medija. Međutim, kako pokazuje ovo istraživanje, oko 6 hiljada njih je zaista i aktivno, tj. učestvuje na konkursima i dobija novac za projekte. I dodatno, od navedenih gotovo 6 hiljada korisnika, broj korisnika koji se ponavlja iz godine u godinu je 2.740.

Pandemija korona virusa nije značajno uticala na sprovođenje javnih konkursa niti potrošnju javnog novca za te namene. Baza podataka bila bi obimnija za 19 konkursa koji su poništeni, a u toku istraživanja mapirano je i 12 javnih konkursa, koji su obustavljeni zbog pandemije (od toga, 10 je naknadno realizovano).

Podaci

NAPOMENA: Uvaženi čitaoci, korisnici i kolege, zbog kompleksnosti istraživanja i prikupljanja velike količine podataka, ukoliko imate neke ispravke ili sugestije pišite nam na sledeću email adresu: lada.vucenovic@birn.eu.com

Preporuke

Otvaranje podataka

Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.

Standardizacija procesa

Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru
za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane
i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih
komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.

Informisanje zajednice

Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima
projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim
zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici
dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model
javne prezentacije.

Proaktivnost

Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.

Dokumentacija

Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne
i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/
odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj,
naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne
očekivane rezultate.

Sistematizacija

Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.

Baze podataka

Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.

Participativnost

Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih
debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji
javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.

Analiza

Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i
programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.

Mediji: Državni novac za propagandu

U ukupnom uzorku istraživanja, medijski konkursi tj. konkursi za javno informisanje, čine jednu trećinu po broju sprovedenih konkursa i gotovo jednu polovinu po sumi potrošenog novca.
0
konkursa u dve godine
0
medijskih projekata
0
milijardi dinara vrednost konkursa
0
dobitnika se ponavlja iz godine u godinu
0
prosečna vrednost projekta
0
medij i medijske organizacije

Preko 40% nosilaca dobilo je tri ili više projekata, a rekorder je Novosadska TV koja je tokom prethodne dve godine dobila ukupno 53 projekta. Od ukupnog broj medija, koji su dobitnici na konkursima, 831, njih 554 se ponavlja iz godine u godinu.

Gotovo sve lokalne samouprave u Srbiji izdvajaju novac za podršku javnom informisanju. U posmatranom uzorku svega 19 lokalnih samouprava nije sprovodilo ove konkurse uopšte, a to su mahom gradske opštine (GO Surčin, GO Zvezdara, GO Palilula Niš, GO Niška Banja, Batočina, Žabari, GO Čukarica, GO Zemun, Rača, Lučani, Grad Kragujevac, GO Barajevo, Sjenica, GO Voždovac, Gadžin Han, GO Vračar, GO Grocka, Bosilegard, GO Rakovica).

Najviše novca za medijske projekte izdvojile su sledeće uprave:

Javni konkursi deo su šire šeme državne pomoći i kao takvi podložni određenim ograničenjima. Prema pravilima o dodeli državne pomoći, pojedinačni mediji ne bi trebalo da dobiju više od 23 miliona dinara u toku tri uzastopne godine. Naše istraživanje, iako se oslanja na podatke iz dve budžetske godine, pokazuje da je jedan broj medija premašio tu granicu.

Mediji koji izveštavaju kritički dodatno su obeshrabreni da uzmu učešća na konkursima, jer su rezultati unapred poznati.

Imajući u vidu da smo kada je u pitanju konkurs za Grad Niš unapred imali informacije ko će koliko para dobiti, naravno mislim na medije koji su bliski vlasti, odustali smo od apliciranja.

Na konkursu ministarstva smo recimo dobili ocenu da “nemamo kapacitete za proizvodnju medijskih sadržaja” te smo isto uvideli da je bespredmetno trošiti vreme na pisanje i slanje takvih projekata, jer ti pozivi nemaju za cilj proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa već da “pomognu” mediji koje su bliske vlastima. 

Dragan Petković, Južne vesti

Procedura dobra, primena loša

Konkursna procedura uređena je Zakonom o javnom informisanju i medijima i pratećim Pravilnikom. Oba dokumenta predviđaju određeni nivo transparentnosti i zajedničke standarde u primeni konkursa, što nije slučaj sa drugim sektorima, koji su predmet ovog istraživanja.

I pored postojanja standardizovane procedure i propisanih pravila, pristup i raspodela novca putem javnih konkursa jedna je od tema najvećeg sporenja u medijskoj zajednici.

Prethodnih šest godina, koliko se primenjuje ovaj tip finansiranja, medijska udruženja skupila su pregršt dokaza o brojnim nepravilnostima i zloupotrebama, koje ozbiljno narušavaju sprovođenje ovog tipa javnih konkursa.

One se kreću od zloupotreba diskrecionih ovlašćenja pri odabiru članova komisije, koje predlažu projekte “prijateljskih” medija, finansiranje tabloidnih medija, nenamenskog trošenja novca i slično.

Civilno društvo: Podrška za status quo

Konkursi za udruženja građana čine polovinu svih konkursa obrađenih u ovom istraživanju.
0
konkursa u dve godine
0
milijardi dinara vrednost konkursa
0
udruženja
0
projekata
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat

Iako je istraživanjem mapiran relativno veliki broj udruženja, on je i dalje devet puta manji nego broj zvanično registrovanih udruženja pri Agenciji za privredne registre, koji trenutno broji preko 36 hiljada.

Najskuplji pojedinačni projekti uveliko prelaze cifru prosečne vrednosti projekata i to su:

Osim njih, 394 korisnika je imalo 3 ili više odobrena projekta u posmatranom periodu.

Broj udruženja, koji se ponavlja iz godine u godinu je 1.562, što ide u prilog nalazu da se javnim konkursima u velikoj meri podržavaju redovne aktivnosti udruženja, u 79 slučajeva je to i eksplicitno navedeno u nazivu. Pored toga, u 1.506 projekata nije naveden naziv. Ovaj nalaz naročito važi za manje lokalne sredine u kojima nema velikog “tržišta” lokalnih organizacija.

Na samom dnu liste nalaze se najjeftiniji projekti, čija vrednost ne prelazi osam hiljada dinara. Postavlja se pitanje, koja vrsta troška je bila pokrivena ovako malom sumom novca i da li je projekat u tom slučaju mogao biti realizovan. Upitan je rad komisija i nadležnih, koji su odobrili ovako male iznose za finansiranje.

Jedna od uočenih praksi u pojedinim opštinama je i dodela novca crkvenim opštinama, verskim odborima, crkvama, manastirima i drugim verskim organizacijama na konkursima, koji se raspisuju za organizacije civilnog društva. Tako je opština Sokobanja tokom dve godine dodelila 2.8 miliona dinara Eparhiji Timočkoj – Crkvena opština Sokobanja za projekat izgradnje parohijskog doma. U opštini Osečina na konkursu za OCD novac je dodeljen Crkvenoj opštini Osečina i Eparhiji Valjevskoj u ukupnom iznosu od million dinara tokom dve godine, ali nije poznato za koji projekat, jer u rešenju nije navedeno.

Nasuprot projekatima bez naslova, ima i onih koji se ističu kreativnošću, poput ekološkog udruženja “Potajnica” sa projektom “Organizovanje tradicionalne manifestacije Sabor zetova u kući”, zatim projekat pod nazivom “Da nam osmeh na licu blista, jer u našem kolu sva su deca ista” ili projekat pod nazivom “Ogledalo gradske vlasti i građanske strasti”.

Diskrecione procedure i nedovoljno transparentnosti

Kroz konkurse se, shodno Zakonu o udruženjima, budžetskim novcem podržava čitav spektar raznorodnih društvenih sektora od javnog interesa.

Zakon izlistava oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe.

U ovoj bazi podataka, najčešći dobitnici projekata su “tradicionalna” udruženja penzionera, lovaca/ribolovaca, aktiva žena, kulturno-umetničkih društava, organizacije koje pomažu određenim kategorijama obolelih, udruženja boraca i ratnih veterana. U manjem broju zastupljene su ekološke organizacije, organizacije mladih ili one koje se bave kulturom.

Sami javni konkursi, kao i nazivi podržanih projekata, sugerišu da se radi o izuzetno lokalizovanim projektima, koji su usmereni na specifične grupe u lokalnim zajednicama.

Novac, koji se udruženjima dodeljuje putem javnih konkursa je opredeljen sa budžetske linije 481 – “dotacije za nevladine organizacije”. Prethodna istraživanja Građanskih inicijativa i podaci u ovoj bazi, pokazuju da samo deo novca sa ove budžetske linije odlazi organizacijama civilnog društva, dok se takođe, velike sume usmeravaju na redovno finansiraje sportskih klubova, verskih zajednica, organizacija Crvenog krsta, pa čak i javne ustanove, čije finansiranje je predviđeno u okviru zasebno definisane budžetske linije.

U opštini Šid za 2019. godinu, na konkursu je odobreno više od 60 projekata lokalnih organizacija (ne zna se za koji projekat, jer nema naziva u odluci) sa sumama, koje se u proseku kreću od 20 do 50 hiljada dinara, ali na kom je ubedljivo najveći dobitnik Crveni krst sa 11,5 miliona dinara.

Najmanje ili gotovo zanemarljivo malo je organizacija, koje imaju jasnu anti-koruptivnu orjentaciju ili su primarno zainteresovane za kontrolnu ulogu u društvu.

Mogućnost diskrecionog odlučivanja lokalnih samouprava otvara put zloupotrebama, a u poslednjih nekoliko godina, primetna je pojava tzv. GONGO ili PONGO organizacija, koje zapravo osniva i kojima upravlja vladajuća struktura i koje su stvorene sa ciljem da menjaju tok javne debate, stvaraju privid dijaloga vlasti i civilnog društva, daju eksplicitnu podršku akcijama vlasti ili pak negiraju nalaze i kritike anti-korupcijskih organizacija.s

Kultura: Na marginama javnog interesa

U bazi podataka nalazi se nešto više od sto realizovanih konkursa, koji su usmereni na podršku projektima kulture i umetnosti, a koji se sprovode na osnovu Zakona o kulturi.
0
konkursa u dve godine
0
miiona dinara vrednost konkursa
0
udruženja u kulturi
0
projekta
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat

Suma novca gotovo da se nije menjala u dve godine, koje su obuhvaćene uzorkom – u 2019. potrošeno je 354.301.064 dinara, a u 2020. godini 354.165.230 dinara.

Ukupno 242 korisnika su dobila sredstva za tri ili više projekata (neki projekti ponavljaju na konkursima i sredstva su dobijena iz više izvora za isti projekat), među njima prednjače organizacije i ustanove  sa teritorije Vojvodine:

Nasuprot njima, postoji i 26 projekata čija vrednost ne prelazi 17 hiljada dinara, a među njima je 17 projekata koji vrede manje od 10 hiljada dinara. Postavlja se pitanje dometa konkursa, gde su projekti podržani ovako malim novcem.

Ministarstvo kulture – glavni izvor novca za konkurse u oblasti kulture

Za kulturu u Srbiji izdvoji se nešto manje od 1% godišnjeg budžeta (0,73% u 2020. godini) i ovo ulaganje države jedno je od najmanjih ulaganja u sektor kulture u regionu. Najveća suma novca troši se kroz budžet Ministarstva kulture i informisanja, oko 10 milijardi dinara godišnje.

Od prošle godine planirano je dodatnih 5,1 milijardi evra za sanaciju posledica pandemije korona virusa u Republici Srbiji. Tim sredstvima, međutim, nisu predviđena dodatna sredstva za sektor kulture, a budžet Ministarstva kulture smanjen je za više od 2,7 milijardi dinara. Budžetska izdvajanja lokalnih samouprava još su manja od budžeta Ministarstva.

Relativno mali broj javnih konkursa koji se nalazi u ovoj bazi posledica je i činjenice da su projekti kulture i umetnosti finansirani i kroz konkurse za udruženja građana. U bazi postoji bar 230 konkursa koji su posvećeni očuvanju kulture i tradicije, kulturnim manifestacijama i festivalima.

U sektorima, koji su praćeni ovim istraživanjem, projekti kulture i umetnosti su najraznolikiji u smislu tema, tipova dobitnika ali i procedura. Svaka lokalna samouprava ima pravo da sprovede konkurs po sopstvenoj proceduri, u skladu sa ciljevima koje sama postavi.

U uzorku ovog istraživanja među korisnicima projekata dominiraju udruženja građana (1.263), preduzetnici (69), fizička lica, radnici u kulturi (56), društva sa ograničenom odgovornošću (36) i ustanove (30).

Oblasti kulturne delatnosti takođe su vrlo razgranate, ima ih 15 navedenih u članu 8 Zakona o kulturi. Shodno tome i tematske oblasti obuhvaćene istraživanjem variraju od muzičke, likovne, pozorišne, audio-vizuelne umetnosti, do savremenih oblika umetnosti i kulture i bibliotičke delatnosti i izdavaštva.

Ni nepravilnosti nisu izuzetak. Na primer, prema prethodnoj analizi Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), javni konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda objavljen u proleće 2019. godine, pokazao je nepoštovanje propisane procedure i visok nivo netransparentnosti rada komisije, a osim toga podržan je veliki broj „sumnjivih” programa, koje su sprovele OCD osnovane nakon isteka roka za podnošenje prijava ili su ih sprovodila pravna lica, koja nisu nisu registovana za delovanje u oblasti kulture.

Mladi: Bez prava na prigovor

U ovoj bazi, najmanji broj konkursa posvećen je specifično mladima i sprovođenju omladinskih politika i broji svega 10.
0
konkursa u dve godine
0
miliona dinara vrednost konkursa
0
udruženja mladih
0
projekta
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat

U projektima za mlade postoji značajna razlika u potrošnji novca u dve posmatrane godine- u 2019. godini potrošeno je oko 15 miliona dinara, a u 2020. gotovo 5 puta manje (oko 3,6 miliona dinara).

Osim gore navedenih, značajan broj omladinskih projekata podržan kroz konkurse udruženja građana, njih bar 200 je predstavljeno u ovoj bazi.

Među pet najskupljih projekata svega jedan prelazi milion dinara, a tri su sa konkursa za mlade u Nišu.

Nasuprot njima, najjeftiniji projekti podržani kroz omladinske konkurse ne prelaze 50 hiljada dinara.

Samo dve organizacije su dobile podršku za više od jednog projekta, to su Centar za afirmaciju dece i omladine Veliki Crljeni (2 projekta) i Mladi zaslužuju najbolje (takođe 2 podržana projekta).

Lokalne samouprave, bez adekvatnog plana za podršku mladima

Nacionalna strategija za mlade daje glavni zakonodavni okvir za funkcionisanje omladinskog sektora i omladinskih politika. Strategiju prevashodno sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, a zatim i AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave.

Kako pokazuju podaci, budžet Ministarstva omladine i sporta glavni je izvor za podršku javnim konkursima za mlade, jer budžet koji se ovim putem rasporedi višestruko je veći od izdvajanja lokalnih samouprava.

Ministarstvo je u 2020. potrošilo 18 miliona dinara i za projekte lokalnih samouprava, koje su uz udruženja mladih, mogući korisnici sredstava.

Lokalne samouprave, shodno Zakonu o mladima, treba da se staraju o “unapređivanju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima, koje su od interesa za mlade”. Lokalne samouprave, dodatno, treba da usvoje sopstvene lokalne akcione planove za sprovođenje Strategije za mlade i da o njenoj ispunjenosti izveštavaju Ministarstvo.

Zakon dodatno daje preporuku lokalnim samoupravama da raspisuju ovu vrstu konkursa, ali ne i obavezu, što su mnoge od njih iskoristile kao osnov za nesprovođenje.

Organizacije za mlade i organizacije mladih, koje su aktivne u manjim sredinama i koje imaju skromne resurse i kapacitete, ne mogu da odnesu pobedu u konkurenciji „velikih igrača“ u omladinskom sektoru na konkursima Ministarstva omladine i sporta. Nalazi istraživanja ukazuju na to da lokalne samouprave sve manje novca opredeljuju za oblast omladine i da je za očekivati da će se broj konkursa na lokalnom nivou smanjivati, ukoliko ne usledi izmena zakonodavnog okvira. 

Petar Đurović, istraživač i član organizacija Tim 42 Leskovac

Javni konkursi su raspisani za različite tematske oblasti relevatne za mlade, od obrazovanja i zapošljavanja do zdravlja, bezbednosti, učešća u donošenju odluka i slično.

Sektor omladine, takođe, pati od nedostatka transparentnosti i evaluacije postignutog. Veoma teško se, u javnom domenu, mogu naći rešenja o formiranju komisije, zapisnici o njihovom radu, kriterijumi za izbor članova komisije i slično. U javnom domenu nema ni izveštaja o evaluaciji, rezultatima i uspešnosti realizacije ovog tipa projekata.

Konkursno finansiranje u oblastima od javnog interesa, koje se tiču mladih i omladinskih politika je uređeno posebnim Pravilnikom (Pravilnikom o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora). Najvažnija odlika ovog “posebnog režima” je to što u konkursima iz ove oblasti nije predviđeno pravo prigovora. Tako, ukoliko učesnici konkursa posumnjaju da je došlo do nepravilnosti tokom postupka odučivanja, nemaju na raspolaganju ovaj žalbeni mehanizam.

0
Broj poslatih zahteva
0
Nije odgovorilo
0
Odgovora u otvorenom formatu
0
Odgovora u skeniranom formatu
0
Odgovora kombinovano
0
Traženo odlaganje roka

Podaci u bazi prikupljeni su na osnovu pretrage zvaničnih veb prezentacija gradova i opština. Uz to, na adrese svih 169 lokalnih samouprava poslati su zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja početkom februara 2021. godine kao dopuna i prvi nivo kontrole podataka, koje smo prikupili na veb prezentacijama.

Zahtevom su traženi podaci o broju raspisanih konkursa tokom 2019. i 2020. godine po sektorima, tekst javnog poziva, rešenja o formiranju komisije koja je odlučivala o dodeli novca, kao i rešenja/odluke o dodeli novca. Tražili smo da nam se za svu dokumentaciju, koja je javno objavljena, dostavi direktni link, a u slučaju da tražena dokumentacija nije javno dostupna, da nam se ona pošalje u otvorenom formatu (na primer, u formatu Word dokumenta).

Od ukupno 169 uprava gotovo trećina, 41, nije odgovorila na naš zahtev u roku, koji je definisan zakonom.

Kvalitet odgovora varira od uprave do uprave. Svega 19% ili 32 JLS je dostavilo tražene podatke u otvorenim, Word dokumentima, pogodnim za mašinsku obradu. To su: Batočina, Beočin, Blace, Bojnik, Boljevac, Čoka, Crna Trava, Despotovac, GO Crveni krst Niš, Golubac, Grad Pirot, Grad Prokuplje, Grad Šabac, Grad Sremska Mitrovica, Grad Užice, Inđija, Koceljeva, Kovin, Kuršumlija, Lajkovac, Lučani, Majdanpek, Novi Kneževac, Odžaci, Osečina, Raška, Sečanj, Senta, Šid, Sokobanja, Vrbas i Žabari.

U ukupno 10 slučajeva smo dobili i kombinovane odgovore, deo dokumentacije je bio u otvorenom formatu, a deo skeniran.

Ukupno 84 uprave su tražene podatke dostavile u skeniranom ili kopiranom formatu ili nas uputile na zvanični sajt. Većina još uvek smatra da dokument nije validan ukoliko na njemu nema pečata i potpisa, kao i da su otvoreni fajlovi podložni manipulacijama i izmenama od strane lica kojima se dostavljaju.

Neretko se dešava da linkovi ne rade, da je na starom linku samo prikačena nova dokumentacija, a ona od ranijih godina uklonjena i da ne postoji arhiva, tako da nije bilo moguće pristupiti dokumentaciji.

Sve ovo govori u prilog tome da su naše institucije još uvek zatvorene.

METODOLOGIJA

Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.

Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:

  • Nacionalni nivo vlasti – 21 ministarstvo u Vladi Republike Srbije
  • Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
  • Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova

u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).

Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja svim institucijama iz uzorka, kojima smo tražili: podatke o tome da li je organ vlasti raspisao javne konkurse tokom 2019. i 2020. godine i ako jeste koje, da li su objavljene informacije na sajtu i ako jesu direktan link ka dokumentaciji. Takođe, ukoliko te informacije iz bilo kog razloga nisu javno dostupne, traženo je da se u elektronskom otvorenom formatu dostavi nedostajuća dokumentacija.

Zahtevi su poslati kao prva mera kontrole, sa ciljem da se dobije kompletna informacija o broju raspisanih konkursa, da se dopune nedostajući podaci predviđeni za unos, da se utvrdi da li su sve informacije o javnim konkursima objavljenje i dostupne na veb prezentacijama institucija, kao i da li su informacije objavljene na veb stranicama potpune i tačne.

Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:

  1. da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
  2. da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
  3. raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
    a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
    b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
    c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
    d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
    e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).

O PROJEKTU

Zašto ovo radimo?

Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.

Koje probleme želimo da rešimo?

Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.

Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.

Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.

Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.

Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu i predviđeno je da traje do aprila 2022. godine.

Ko smo mi?

Projekat “Javno o javnim konkursima” okupio je tim posvećenih profesionalaca, koji imaju dugogodišnje iskustvo u praćenju javnih konkursa u različitim sektorima.

Članovi našeg istraživačkog tima su:

  • 15 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
    • Aleksandar Đekić, Bečejsko udruženje mladih Bečej
    • Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
    • Aleksandar Prica, Duga Šabac
    • Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
    • Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
    • Dejan Dobrašinović,
    • Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš 
    • Dragana Matović, Ekološko udruženje Avalon Vršac
    • Marijana Mitrović
    • Miroslav Tamburić, Forca Požega
    • Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
    • Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
    • Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
    • Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
    • Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija  Niš
  • Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
  • Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
  • Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata i atomatizaciju procesa unosa podataka i
  • Duško Medić, Centar za održive zajednice, zadužen za obradu, analizu podataka u R programu i pisanje izveštaja.

Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “OKO  javnih konkursa”:

  • Dragoslava Barzut, Građanske inicijative, na poziciji koordinatora rada koalicije, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i zagovaračkih aktivnosti, monitoring i izveštavanje.
  • Ivana Teofilović, Građanske inicijative, na poziciji glavne istraživačice javnih politika, zadužena za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
  • Tara Petrović, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.
uk-embassy-logo
ukaid
javno o javnim konkursima logo

Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.