Pregled javne potrošnje u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine u periodu 2019-2021

Podaci o potrošnji preko 15 milijardi državnog novca putem javnih konkursa, u periodu od 2019. do 2021. godine, predstavljeni su izveštaju koji sledi.

Kao doprinos transparentnost javne potrošnje, podaci obrađeni u ovom izveštaju mogu se naći i u otvorenom, mašinski čitljivom formatu ovde.

Pomenuta baza otvorenih podataka trenutno je jedna od najobimnijih, a posvećena je sektorima koji treba da rade u javnom interesu. To su sektori javnog informisanja i medija, civilnog društva, kulture i omladine.

Baza je nastala u saradnji BIRN Srbija i Građanskih inicijativa, kao i 17 predstavnika organizacija civilnog društva.

ukupan broj javnih konkursa

ukupan broj zastupnika (APR)

ukupno potrošenih para

ukupan broj projekata

ukupan broj nosilaca projekata

Podaci koji prate javne konkurse u prethodne tri godine, i nude obilje podataka za komparativne analize, govore u prilog tome da je državni novac jedan od najvažnijih finansijskih instrumenata pomoći ovim sektorima. Istovremeno, podaci pružaju dokaze o brojnim nedostacima, koji su postali deo ustaljene prakse, nenamenski potrošenom novcu i zloupotrebama.

U prethodne tri godine uočeni su sledeći trendovi:

Od ukupno 15,5 milijardi dinara, čak 11 milijardi (gotovo 75%) potrošeno je na sektore civilnog društva i medija, dok ostala dva sektora, kultura i omladina, dele ostatak, s tim što je omladinski sektor finansiran sa najmanje novca;
Suma opredeljenog novca, za svaki od sektora, varira u maloj meri na godišnjem nivou. Konkursne prakse takođe se gotovo ne menjaju, a nasleđeni problemi se prenose iz godine u godinu;
Broj organizacija koje se ponavljaju svake godine je 3.291, gotovo četvrtina medija i organizacija civilnog društva koje učestvuju na javnim konkursima može da računa na stabilno državno finansiranje;
Ipak, razlika između najskupljih i najjeftinijh projekata je drastična. Deset najskupljih projekata koji zajedno vrede nešto preko 1 milijardu dinara, stoje nasuprot gotovo 13 hiljada projekata koji su pojedinačno finansirani sa manje od 100.000 dinara;
Neki od uočenih nedostataka pokazuju da, na primer, 4.210 projekata nema naziv, njih preko 300 ima u nazivu “redovan rad”, dok je 46 projekata usmereno isključivo na građevinske radove, što nije u skladu sa pravilima konkursa;
Minimum 158 organizacija koje su nosioci projekata na konkursima ministarstava nema ni veb sajt niti profile na društvenim mrežama, što otvara pitanja javnosti njihovog rada. Za bar šest (6) organizacija finansiranih novcem ministarstava pronađene su veze sa političkim strankama na vlasti;
U sektoru medija, praksa finansiranja tabloida pokazuje trend smanjenja (ali ne i prestanka), ali veliki problem ostaje finansiranje provladinih medija, čije izveštavanje ne doprinosi javnom interesu;
Finansijski podaci Agencije za provredne registre govore da su organizacije i mediji predstavljeni u ovoj bazi prijavili nešto više od 31,5 milijardi dinara ukupnih donacija za 2019. i 2020. godinu, od čega iz javnih konkursa u četiri sektora koje smo pratili dolazi jedna četvrtina. Njih 421 je prijavilo gubitak u 2019. i 2020 godini;
Kraj 2021. i početak 2022. obeležile su pripreme za izborni ciklus, a time i potpuni izostanak (ili pak stopiranje) pojedinih zakonodavnih inicijativa, kojima bi se konkursni postupak unapredio.

🠗 PROČITAJ JOŠ

BIRN, Građanske inicijative i 17 partnerskih organizacija tri godine zaredom (2019. do 2021.) prikupljaju podatke o javnim konkursima prateći finansiranje četiri sektora – javno informisanje i medije, civilno društvo, kulturu i omladinu. Obilje prikupljenih podataka omogućava praćenje potrošnje javnog novca, poređenja među sektorima, kao i mapiranje konkursnih procedura.

Glavni zaključak je da se procedure i ukupna implementacija konkursa gotovo nije menjala u tri posmatrane godine, iako su i medijske i organizacije civilnog društva upućivale kritike i pružale brojne dokaze o zloupotrebi ovog modela finansiranja. Ovakvom stanju stvari doprinosi i zastoj u izmeni zakonodavnog okvira (naročito vidljiv krajem 2021. i početkom 2022. sa najavom izbora) od koga se očekuje promena “pravila igre”.

Ovo istraživanje mapira potrošnju od preko 15 milijardi dinara (tačnije 15.555.640.439 dinara, odnosno oko 132,2 miliona evra), od čega na sektore medija i civilnog društva odlazi 75% ukupne sume novca (oko 11,8 milijardi dinara).

Ovaj novac podeljen je na osnovu 1.729 javnih konkursa, koji su sprovedeni na pokrajinskom, republičkom i lokalnom nivou (ukupno 15 ministarstava, 10 Pokrajinskih sekretarijata i 165 lokalnih samouprava je obuhvaćeno istraživanjem).

Najveća suma novca potrošena je na lokalnom nivou, opštine i gradovi su u prethodne tri godine potrošile nešto više od 9,6 milijardi dinara (9.683.340.441 dinara) za konkurse u četiri posmatrana sektora. Slede republička ministarstva sa gotovo 5 milijardi dinara (4.964.413,898 dinara), a zatim i pokrajinski sekretarijati sa nešto manje od milijardu dinara (907.886.100 dinara).

Suma novca koja se odvaja na ovaj tip javnih konkursa ne varira mnogo na godišnjem nivou, jedini izuzetak je 2020. godina koju je obeležila pandemija korona virusa i kada je bilo očekivano određeno smanjenje budžeta.

	2019.	2020.	2021.
Ministarstva	1.732.041.568 dinara/2.274 projekta	1.571.344.594 dinara/1.980 projekata	1.661.027.736 dinara/1.656 projekata
Sekretarijati APV	324.513.803 dinara/ 1.550 projekata	260.866.000 dinara/ 1.325 projekta	322.506.297dinara/ 1.640 projekata
Lokalne samouprave	3.393.245.276 / 8.935 projekata	3.084.696.414 dinara/7.339 projekata	3.205.398.751 dinara/8.131 projekata

Istraživanje je obuhvatilo i 11.225 nosilaca projekata koji su bili zaduženi za njihovo sprovođenje. Od tog broja, čak četvrtina, 3.291, se ponavlja iz godine u godinu. Ovaj broj je i dalje mnogo manji od broja registrovanih udruženja i medija u Agenciji za privredne registre – tek oko jedne trećine registrovanih dobija novac na državnim konkursima.

Najveći dobitnici javnih konkursa dolaze iz sektora civilnog društva. To su Omladinski savez OPENS, Mladi istraživači, ali i Vatrogasni savez i Timočka Eparhija, koji se, osim konkursno, finansiraju i sa drugih budžetskih linija i koji mahom finansiraju nabavku opreme ili građevinske radove kroz projekte, kao i EXIT Fondacija, koja ima, uz projektni novac i značajne komercijalne prihode od samog festivala. Uz organizacije civilnog društva, među top dobitnike ubrajaju se i medijske kuće, koje su po svojoj uređivačkoj politici bliske vlasti.

Projekata koji vrede manje od 100 hiljada dinara je gotovo 13 hiljada, odnosno jedna trećina svih podržanih. Rekorderi po broju odobrenih projekata su pojedine medijske kuće, koje broje i do 90 odobrenih projekata.

U ovom ciklusu istraživanja, podaci sa javnih konkursa, dopunjeni su podacima o zastupnicima i finansijskim izveštajima organizacija, a koji su pribavljeni od APR (u ovom trenutku dostupni su finansijski izveštaju za 2019. i 2020. godinu, dok će izveštaji za 2021. biti dostupni nakon juna). Ovi podaci značajni su sa stanovišta procene zavisnosti medija i organizacija od državnog novca, kao i sa stanovišta njihove upravljačke strukture. Izveštajem je obuhvaćeno ukupno 9.778 zastupnika, kao i podaci o preko 121 milijardi dinara prihoda i preko 106 milijardi rashoda. Kroz dostupne finansijske izveštaje prijavljeno je ukupno 31,5 milijardi donacija, od kojih jedna trećina dolazi od konkursa u sektorima koji su posmatrani ovim istraživanjem.

Iz godine u godinu ponavlja se praksa finansiranja redovnog rada i godišnjih aktivnosti kroz javne konkurse, koji su prevashodno namenjeni finansiranju projektno i tematskih zaokruženih celina. U 4.210 slučajeva nije objavljen naziv projekta, dok dodatnih 303 ima u nazivu redovan rad, godišnje aktivnosti, plan rada i sl. U 1.931 slučaju identičan naziv projekta kod istih organizacija se ponavlja iz godine u godinu. Više od 63 miliona dinara potrošeno je na različite vrste građevinskih radova, prevashodno u projektima čiji su nosioci crkve.

U medijskom sektoru karakteristično je finansiranje projekata medija čiji su vlasnici i zastupnici bliski vlasti. Istraživanje pokazuje da iza medija koji su među najvećim dobitnicima na konkursima stoje ljudi koji imaju dokazane veze sa strankom na vlasti.

Evaluacija postognutog, po pravilu, izostaje. Ona ni po slovu zakona nije obavezna, već je prepušteno insititucijama da same odluče da li će i kako meriti učinak i rezultate konkursa. Pozitivan primer su izveštaji o realizaciji medijskih konkursa koje objavljuje Ministarstvo kulture i informisanja. U njima se, osim pregleda konkursne procedure, daju i kvalitativne smernice o realizaciji samih projekata, pa se tako može pročitati da su pojedini mediji ispunili ciljeve, dok drugi nisu pružili dovoljno dokaza da su ispunili sve projektne aktivnosti.

Transparentnost i pristup podacima je i dalje nezadovoljavajući. Dok se, sa jedne strane, promoviše digitalizacija i koncept otvorenih podataka, istraživači su se susreli sa situacijama da su podaci na zvaničnim veb sajtovima nepotpuni, da administracija “ćuti” na zahteve za pristup informacijama, kao i da se u nekim slučajevima dokumentacija uskraćuje po osnovu zaštite autorskih prava, što ne bi trebalo da bude osnov za uskraćivanje podataka, prema tumačenju Poverenika.

APR

zastupnika

ukupni poslovni prihodi za 2019. i 2020.

ukupni poslovni rashodi za 2019. i 2020.

ukupni prihodi od donacija za 2019. i 2020.

Podaci o javnim konkursima dodatno su dopunjeni informacijama koji se nalaze u 4 registra APR. To su podaci o zastupnicima u društvima sa ograničenom odgovornošću, preduzetnicima, udruženjima građana, zadužbinama i fondacijama.

Uz to, u bazi se nalaze i podaci o “finansijskom zdravlju” organizacija, koji se odnose na ukupne poslovne prihode, rashode, donacije prijavljene u godišnjim finansijskim izveštajima za 2019. i 2020. godinu (izveštaji za 2021. još uvek nisu dostupni).

Ovaj set informacija daje uvid u resurse organizacija koje raspolažu državnim novcem. Provera navedenih podataka trebalo bi da bude deo redovne, administrativne procedure svakog javnog konkursa.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Zastupnici su fizička lica koja postupaju u pravnim poslovima u ime organizacija i njih je u ovom istraživanju, i po podacima dobijenim od Agencije, ukupno 9.778.

Od tog broja, njih 379 zastupa dve i više organizacija.

Podaci takođe pokazuju da navedene organizacije imaju sedište u gotovo 1.000 opština i gradova u Srbiji (dominira grad Beograd), a da 2.092 organizacije dele adresu sa još najmanje jednom organizacijom. Ovakav je slučaj, na primer, sa organizacijama koje su registrovane na adresi lokalnog kultrnog centra.

Organizacije koje su obrađene ovim istraživanjem prijavile su, za dve godine, više od 121 milijarde dinara prihoda i nešto manje, 106 milijardi rashoda. U podacima se beleži manji pad prihoda u 2020. – sa 61,8 milijardi dinara u 2019. na 59,8 milijardi u 2020., što je i očekivana situacija s obzirom na korona pandemiju.

U obe posmatrane godine 421 organizacija je poslovala sa gubitkom. I pored toga, učestvovali su obe godine na konkursima, i od njih su prihodovali više od 887 miliona dinara: 2019. godine preko 450 miliona dinara (tačnije 451.374.831), a 2020. godine preko 436 miliona (tačnije 436.333.417).

Nigde nije javno dostupan podatak ako je neki od entiteta u finasijskom prekršaju (nije uopšte predao finansijski izveštaj Agenciji ili ga je dostavio kasno) pa se tako može desiti da organizacija koja je u prekršaju dobija novac na konkursima. Takođe, pojedini obveznici mogu da predaju izjave o neaktivnosti ukoliko nisu imali prihoda, pa tako naše istraživanje pokazuje da ukupno 783 korisnika nema neki od podataka za prihode ili rashode, za 2019. ili 2020. godinu, a njih 33 nema nikakve finansijske podatke.

Organizacije koje su obuhvaćene našim istraživanjem su prijavile ukupno preko 31 milijardu dinara donacija (tačnije 31.506.021.000 za dve godine), preciznije – 16.452.715.000 u 2019., odnosno 15.053.297.000 za 2020. godinu. U istom periodu, ove organizacije su od konkursa u posmatrana četiri sektora ukupno prihodovale oko jedne četvrtine ukupno prijavljenih donacija ( 4.715.126.236 dinara za 2019. i 4.222.169.976 dinara za 2020.)

O zavisnosti organizacija od državnog finansiranja govori i podatak da 3.771 dobitnika u 2019. godini (oko trećine obuhvaćenih istraživanjem) ima udeo posmatranog konkursnog novca u donacijama u rasponu od 50 do 100%, dok je u 2020. godini takvih organizacija 3.023 (oko jedne četvrtine).

U odnosu na posmatrane sektore, medjski je najzavisnji od konkursa, jer gotovo polovina ima udeo konkursa u donacijama koji je veći od 50%.

U 2019. godini ukupno 605 organizacija nije prijavilo donacije, iako su dobijali novac na osnovu konkursa. U narednoj, 2020. godini to je slučaj sa njih 557.

Problem sa tačnošču finansijskih podataka i prijavljivanje donacija pokazuje se i kod organizacija koje su prihodovale više novca na konkursima, nego što imaju prijavljenih donacija. Takav je slučaj sa 1.313 organizacija u 2019,. tj. 1.458 organizacija u 2020.

Ukupno 845 dobitnika na konkursima je bilo mlađe od godinu dana kada su dobili novac. Te nove organizacije prihodovale su 479.004.065 dinara. Upoređujući podatke sa datumima osnivanja, 74 su osnovane sedam dana pre konkursa, od čega je 60 osnovano nakon što je konkurs raspisan.

Istraživanjem smo utvrdili i da postoje dve organizacije koje su brisane iz registra APR, a dobijale su novac na konkursu – to su pravoslavni hor iz Sobmora i Nevort iz Novog Sada.

Preporuke

Otvaranje podataka

Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.

Standardizacija procesa

Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.

Informisanje zajednice

Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model javne prezentacije.

Proaktivnost

Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.

Dokumentacija

Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj, naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne očekivane rezultate.

Sistematizacija

Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.

Baze podataka

Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.

Participativnost

Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.

Analiza

Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.

Mediji: Državni novac za propagandu

broj konkursa

broj projekata

ukupna vrednost u milijardama dinara

broj nosilaca

milijardi dinara prihoda u sektoru (APR)

U medijskom sektoru raspisano je ukupno 468 javnih konkursa u prethodne tri godine, ukupne vrednosti preko 5 milijardi dinara. Istovremeno, medijski sektor obuhvaćen istraživanjem je u 2019. i 2020. godini prijavio ukupno oko 55 milijardi dinara prihoda (26,8 milijardi dinara u 2019. i 29 milijardi dinara u 2020.).

Poslovalo se sa malim dobitkom, jer su ukupno prijavljeni rashodi za ove dve godine oko 50 milijardi dinara. Prijavljeni prihodi su najveći u odnosu na ostale sektore posmatrane istraživanjem.

Kao i u prethodnim godinama najsuplji projekti dodeljeni su TV stanicama, i to onim čija je uređivačka politika naklonjena vlasti.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Kraj 2021. i početak 2022. godine obeležen je početkom, pa blokiranjem, izmena krovnog medijskog zakona, Zakona o javnom informisanju i medijima, koji u velikoj meri utiče na same prakse sprovođenja javnih konkursa.

U prethodne tri godine, gotovo sve lokalne samouprave, Pokrajinski sekretarijat za informisanje i Ministarstvo kulture i informisanja raspisivale su ovu vrstu konkursa.

	2019.	2020.	2021.
Ministarstvo kulture i informisanja	281.274.200 dinara/478 projekta	275.596.000 dinara/ 488 projekata	248.550.000 dinara/ 410 projekata
APV Sekeratrijat za javno informisanje	65.500.000 dinara/ 189 projekata	61.350.000 dinara/ 150 projekta	58.200.000 dinara/ 168 projekata
Lokalne samouprave	1.323.488.240 dinara/1.748 projekta	1.551.221.660 dinara/ 1.894 projekata	1.374.171.319 dinara/ 1.799 projekata

Mediji koji su prihodovali najviše novca na konkursima su Regionalna TV iz Novog Pazara, kao i 4 regionalne televizije (Niška, Belle Amie iz Niša, TV As iz Šapca i RTV Rubin iz Kruševca), koji su po svojoj uređivačkoj politici bliski vlasti.

I po broju odobrenih projekata dominiraju regionalne i lokalne TV stanice. Najveći broj odobrenih projekata imaju Novosadska TV (93 odobrena projekta), RTV Belle Amie iz Niša (60 odobrenih projekata), RTV Kruševac (54 odobrena projekta) i Savez Srba iz regiona, VTV Subotica i Zona plus iz Niša sa 53 odobrena projekta.

Broj medija i udruženja koji se ponavljaju iz godine u godinu je 587.

Najveći dobitnici su preduzeća sa ograničenom odgovornošću (oni imaju nešto preko 3,7 milijardi prihoda na konkursima), a zatim slede udruženja (oko 618 miliona dinara), preduzetnici (oko 618 miliona dinara), dok ostala pravna lica dele oko 217 miliona dinara.

Medijski sektor iz našeg uzorka je prijavio oko 5,5 milijardi dinara donacija u 2019. i 2020., a konkursi čine 67% prijavljenih donacija. Ovo učešće konkursa u donacijama je duplo veće od sektora civilnog društva i omladine, i skoro četiri puta veći od sektora kulture.

Ukupno 355 medijskih organizacija i preduzeća (od 917) ili gotovo 40% posmatranih, pokazuje udeo donacija u ukupnim prihodima veći od 50%, što govori o njihovoj velikoj zavisnosti od državnog novca.

Podaci o prihodima mogu se posmatrati i kroz prizmu vlasništva. Povezanost vlasnika sa vladajućim strukturama olakšava pristup državnom novcu, čak i za medije koji krše profesionalne i etičke standarde.

U izdvojenom istraživanju, prikupljeni su podaci o vlasnicima medija koji su konstatno finansirani, iz godine u godinu, konkursnim novcem – takvih je 538.

Među top deset vlasnika čiji su mediji prihodovali značajan novac na konkursima su Radoica Milosavljević, koji je privatizovao brojne lokalne medije nakon promene zakona 2014. godine i koji trenutno ima 13 medija u svom vlasništvu, koji su dobili više od tri miliona evra na konkursima; Aleksandra Martinović je nekadašnja suvlasnica firme Prointer Solutions, a danas je direktorka portala srbijadanas.com i novosadskog Dnevnika, sa svim njegovim povezanim produkcijama; Zvezdan Milovanović je nekadašnji poverenik vladajućeg SNS-a za Niš, vlasnik brojnih medija u okviru Kopernikus kablovskog sistema; za Sašu Blagojevića, vlasnika lista Alo!, jednog od najvećih prekršilaca etičkog kodeksa novinara, je “Pištaljka” pisala da je školski drug i prijatelj Siniše Malog; Nikola Gašić je sin direktora BIA Bratislava Gašića. Na spisku je i Vladan Stefanović, vlasnik nekoliko medija u Subotici i predstavnik udruženja ComNet, za koga je prethodno BIRN-ovo prethodno istraživanje pokazalo daje učestvovao u preko 25 konkursnih komisija koje daju predlog za raspodelu novca na konkursima.

Tabloidni mediji, glasnogovornici vlasti, prihodovali su najmanje 61,4 miliona dinara od konkursa za prethodne tri godine. Alo!, Informer, Kurir i Srpski telegraf imaju godišnje više hiljada prekršaja, kako pokazuje monitoring Saveta za štampu.

Za medijski sekor karakteristično je da je procedura za sprovođenje konkursa doneta na nivou Ministrarstva kulture, i ona se sprovodi u svim institucijama koje raspisuju konkurse za javno informisanje. Propisivanja jedinstvenog obrasca za članove komisija, koji je u primeni od ove godine, olakšava njihovu evaluaciju i odabir, i predstavlja mali korak u pravcu unapređenja konkursne procedure.

Ministarstvo kulture je jedna od retkih institucija koja objavljuje (doduše sa jednom godinom zakašnjenja) evaluacione izveštaje o sprovedenim konkursima. Poseban izveštaj je napisan za svaki od 9 konkursa sprovedenih u 2020. godini, a oni, između ostalog, sadrže podatke i o rezultatima projekata, stepenu njihove realizacije i sl., što je dobra osnova za planiranje novog konkursnog ciklusa.

Civilno društvo: Podrška za status quo

ukupan broj konkursa

ukupan broj projekata

ukupan broj nosilaca

milijardi dinara ukupna vrednost konkursa

milijardi dinara prihoda u sektoru (APR)

Tek jedna petina registrovanih organizacija dobija novac na javnim konkursima u četiri posmatrana sektora. Podrška velikom broju projekata malim iznosima je glavna odlika finansiranja. Čak 12 hiljada od nešto više od 18 hiljada podržanih projekata u ovom sektoru ne prelazi 100 hiljada dinara.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Gotovo sve institucije sprovode javne konkurse za civilno društvo. Međutim za razliku od medijskih konkursa koji imaju standardizovanu proceduru, u sprovođenju ovih konkursa primetna je velika razlika i diskreciono odlučivanje.

2019.

2020.

2021.

Ministarstva

904.864.443

dinara/ 1.074 projekta

725.503.854

dinara/ 899 projekata

912.080.534

dinara/ 766 projekata

APV Sekeratrijati

131.393.803

dinara/ 933 projekata

99.591.000

dinara/ 826 projekta

135.056.296

dinara/ 977 projekata

Lokalne samouprave

1.330.082.196

dinara/ 4.889 projekta

1.078.284.056

dinara/ 3.777 projekata

1.308.850.969

dinara/ 4.360 projekata

Među najvećim dobitnicima konkursa u sektoru civilnog društva nalaze se organizacije koje pomažu osobama sa različitim vrstama invaliditeta, ali i Vatrogasni savez Srbije koji dobija višemilionske iznose za nabavku opreme i redovan rad, kao i Exit fondacija koja vodi komercijalni festival.

Timočka Eparhija je takođe jedan od većih dobitnika ovog sektora. Međutim, ona nije jedina. U odvojenom istraživanju, koje se oslanjalo na podatke iz baze, pokazalo se da je u poslednje tri godine finansirano najmanje 256 projekata čiji su nosioci crkve i njima pripojene organizacije (na primer, crkveni horovi i javna glasila) sa nešto više od 135 miliona dinara. Više od 63 miliona dinara (od ukupno 135 miliona) potrošeno je na različite vrste građevinskih radova na crkvenim objektima, i to je eksplicitno napisano u nazivima projekata. Projekti koji svojim nazivima upućuju na realizaciju aktivnosti od javnog interesa (kulturni, umetnički i edukativno sadržaji, kao i medijska produkcija) vrede oko 46 miliona dinara, tj. gotovo 20 miliona dinara manje nego građevinski radovi.

Najveći broj odobrenih projekata imaju Matica Slovačka u Srbiji (31 projekat), HKC Bunjevačko kolo (30 projekata), Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga (29 projekata), Katoličko društvo Ivan Antunović (25 projekata) i sl.

Podaci APR-a pokazuju da je sektor civilnog društva u 2019. i 2020. godini prihodovao nešto više od 27,8 milijardi dinara. Ovo je duplo manje nego medijski sektor. Ukupni rashodi za ove dve godine su bili 25,9 milijardi dinara, što znači da sektor posluje sa malim dobitkom od 1,9 milijardi dinara.

Civilni sektor je prijavio 17,8 milijardi donacija, a konkursi u posmatrana četiri sektora čine 29% (odnosno trećinu) prijavljenih donacija. Četrdeset odsto organizacija pokazuje udeo konkursa u donacijama većim od 50%.

Organizacije koje su u velikoj meri finansirane kroz konkurse su tzv. SONGO (State organized non-governmental organizations) osnovane od strane države ili nekih njenih institucija. Takva su, na primer, kulturno-umetnička društva (najmanje 400 projekata u bazi), vatrogasna društva (321 projekat u ovoj bazi), savezi studenata (najmanje 205), udruženja penzionera (najmanje 533 odobrena projekta), udruženja veterana (najmanje 500 projekata u bazi).

Veliki broj organizacija civilnog društva nema kapacitete da osigura vidljivost rezultata projekata niti transparentnost u radu. U odvojenom istraživanju, koje se oslanja na podatke iz baze i specifično podatke o organizacijama koje dobijaju više od milion dinara na konkursima republičkih ministarstava (njih 435 je uzorkovano), pokazalo se da njih 158 nema veb sajt, niti profile na društvenim mrežama. Svega 45 organizacija ima sajt koji redovno ažurira, nešto su bolje ažurirani profili na Facebook-u.

Za mnoge organizacije (bar jedna trećina njih) nije bilo moguće naći ispravan broj telefona. Za one malobrojne koji su se javljali na upit BIRN-a, dobijali smo odgovore da “se pravi poseban sajt za svaki odobreni projekat” ili da se rezultati izveštavaju isključivo ministarstvima, ali ne i javnosti.

Pojedine organizacije su povezane sa medijskim kućama, na primer, tri sa HBO Color Media grupom Roberta Čobana, udruženje Asocijacija mama Srbije sa Alo! i udruženje građana Obzor sa RTV Caribrod.

Osim njih, bar šest organizacija ima veze sa političkim partijama. To su organizacije koje vode Aja Jung i Arno Gujon, ali i udruženje “Ja volim Sombor” koje vodi Vanja Đekić i koja je odbornica u mesnoj zajednici Kolut prijavljena na listi “Za napredni Kolut”; “Klub mladih lidera” čiji je zastupnik Todor Kuveljić, odbornik SPS-a u Skupštiti opštine Stari grad i član Saveta za sprovođenje omladinske politike; “Komitet za prosperitet društva” čiji je zastupnik Filip Brajković, kandidat SPS- JS za odbornika u opštini Čukarica; “Savez seljaka – SB” povezan sa Narodnom seljačkom strankom Marijana Rističevića; “Zeleno srce grada” koje organizuje javne događaje u saradnji sa Pokretom socijalista.

Ovima treba dodati i mrežu povezanih organizacija koje su dobile milionske iznose na konkursu Ministarsva za brigu o porodici i demografiju, o čijim aktivnostima, kako je pokazalo istraživanje BIRN-a, ne postoji nikakav trag. Bez obzira na loše prakse, iste organizacije se ponovo pojavljuju kao dobitnici na konkursu Ministarstva prosvete.

Ovakvu situaciju omogućava i nedostatak ili potpuno odsustvo evaluacije, kao i otežan pristup projektnoj dokumentaciji. Istraživači BIRN-a, na primer, nisu mogli da dobiju na uvid podatke iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kao ni podatke iz gradske uprave Beograd, a opština Bor nije dozvolila uvid u dokumentaciju po osnovu zaštite autorskih prava.

Kultura: Na marginama javnog interesa

ukupan broj konkursa

ukupan broj projekata

ukupan broj nosilaca

milijardi dinara ukupna vrednost konkursa

milijardi dinara prihoda u sektoru (APR)

U bazi se nalaze podaci o gotovo 8 hiljada projekata posvećenih kulturi. Ovaj broj, ipak, nije konačan, jer je jedan deo projekata finansiran i kroz konkurse civilnog društva.

🠗 PROČITAJ JOŠ

Sektor kulture i umetnosti jedan je od najdiverzifikovanijih u uzorku koji je praćen. On je diverzifikovan ne samo po procedurama koje su diskrecione i razlikuju se od institucije do institucije, nego i po temama i nameni konkursa koje prate oblasti kulturne i umetničke proizvodnje (savremene, konzervatorske, vizuelne, pisane, pozorišne, ples…).

Ovaj sektor specifičan je i po tome što dozvoljava finansiranje projekata čiji su nosioci ustanove kulture i fizička lica, uz organizacije i preduzeća koje takođe mogu da učestvuju na konkursima.

Pregled najskupljih projekata pokazuje da su upravo državne ustanove među top dobitnicima ovih konkursa.

Festival Exit se pojavljuje kao jedan od nosilaca najskupljih projekata u dva sektora – civilnog društva i kulture. Ovakav način finansiranja pokazuje trend da se projekti iz oblasti kulture finansiraju kroz dve konkursne linije – za civilno društvo i kulturu. Ovo je, u velikoj meri, slučaj sa festivalima, kulturnim manifestacijama i javnim događajima iz kulture. U našoj bazi se nalaze podaci o najmanje hiljadu takvih projekata, koji su finansirani iz konkursa civilnog društva.

Finansiranje Eparhije Žičke pokazuje još jedan trend, da se deo novca namenjenog kulturi usmeri na finansiranje crkvenih projekata. Kako pokazuje odvojeno istraživanje BIRN-a, crkve najveći deo zahvataju iz konkursa namenjenog civilnom društvu, ali značajan deo konkursnog novca. najmanje 18,5 miliona dinara i više od 80 projekata ide iz sektora kulture.

Ukupan broj nosilaca projekata je 3.287, a broj korisnika koji se ponavljaju iz godine u godinu je 581. Po broju odobrenih projekata dominiraju ustanove u kulturi Arheološki institut Beograd (36 projekata), Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu (31 projekat), Društvo novosadskih književnika (29 projekata), Asocijacija Kulturanova (28 projekata), Zmajeve dečje igre i izdavačka kuća Promotej (po 24 projekta) i sl.

Ne raspisuju sve opštine konkurse za proizvodnju kulturnog i umetničkog sadržaja. Prednjači grad Novi Sad koji jedini ima strategiju u kulturi, poseban sajt posvećen ovoj oblasti i uložen značajan novac, preko 609 miliona dinara i preko 1.800 podržanih projekata u prethodne tri godine. Osim njega, konkursi za kulturu raspisuju se u još 76 gradova i opština (nešto više od polovine u ovom istraživanju).

Ministarstvo kulture godišnje odobri između 500 i 650 projekata u kulturi, na osnovu 15-ak javnih konkursa.

2019.

2020.

2021.

Ministarstvo kulture i informisanja

389.687.848

dinara/ 661 projekata

399.249.620

dinara/ 529 projekta

105.575.000

dinara/ 352 projekata

APV Sekeratrijat za javno informisanje

116.620.000

dinara/ 371 projekata

91.925.000

dinara/ 311 projekta

114.550.000

dinara/ 412 projekata

Lokalne samouprave

541.147.454

dinara/ 2.047 projekta

399.013.148

dinara/ 1.497 projekata

440.895.977

dinara/ 1.754 projekata

Sektor kulture deli probleme ostalih sektora koji su deo istraživanja: postoji velika razlika između najskupljih i najjeftinijih projekata (svega je 412 projekata koji vrede 1 milion dinara i više, nasuprot 3.125 projekata koji vrede do 100 hiljada dinara); nazivi upućuju da se konkursima, iz godine u godinu, podržavaju isti ili slični projekti; procedure su nestadardizovane, javnih izveštaja o evaluaciji gotovo da nema.

Zakonodavna inicijativa je potpuno stopirana i čeka formiranje nove vlade, tako da sektor kulture i dalje nema Akcioni plan koji će pratiti implementaciju Strateških prioriteta za razvoj kulture.

Podaci APR pokazuju da je sektor kulture prijavio prihode koji su nešto manji od sektora medija, ali gotovo duplo veći od sektora civilnog društva i gotovo deset puta veći od omladinskog sektora. Za dve posmatrane godine (2019. i 2020.), prijavljeno je ukupno 45,5 milijardi prihoda i 37,5 milijardi rashoda. Prijavljene donacije su 13,1 milijarda, a novac koji je dodeljen na osnovu posmatranih konkursa čini ukupno 18% donacija. Ovaj udeo je najmanji u odnosu na ostala tri posmatrana sektora.

Mladi: Bez prava na prigovor

ukupan broj konkursa

ukupan broj projekata

ukupan broj nosilaca

milijarda dinara ukupna vrednost konkursa

milijarde dinara prihoda u sektoru (APR)

Sektor omladine je podržan najmanjim novcem u odnosu na ostale sektore. Svega 1.071 projekat je podržan za prethodne tri godine. Među najvećim dobitnicima dominiraju tri organizacije.

🠗 PROČITAJ JOŠ

U bazi je predstavljeno nešto više od hiljadu projekata, koji su usmereni na finansiranje projekata omladine i omladinske politike.

Ubedljivo najveći dobitnik je novosadski omladinski savez – OPENS čiji projekti ukupno vrede skoro 183 miliona dinara (tačnije 182.908.000), što čini nešto više od 10% svih sredstava opredeljenih za mlade.

Mladi istraživači Srbije i udruženje Societas, u tri posmatrane godine sprovode projekte identičnog naziva, pa se može pretpostaviti da se zapravo radi o podršci njihovom redovnom radu.

Ukupan broj nosilaca projekata je 639, a broj onih koji se ponavljaju iz godine u godinu je 96.

Projekti za mlade, slično sektoru kulture, ne finansiraju se isključivo kroz omladinske sektore, jedan deo projekata, najmanje 650 takvih, finansirano je kroz konkurse civilnog sektora.

Kroz projekte Ministarstva za sport i omladinu i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju podržana je četvrtina svih projekata u ovoj bazi. Ukupna vrednost ovih projekata je nešto viša od 722 miliona dinara (tačnije 722.302.399 dinara), što čini i 72% svih opredeljenih sredstava. Ostalih 28% dele Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i 26 opština i gradova.

Posebno su sporne prakse Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, o čemu je BIRN već pisao.

	2019.	2020.	2021.
Ministarstva	354.742.463 dinara/ 312 projekta	227.172.670 dinara/ 235 projekata	280.974.243 dinara/ 294 projekata
APV Sekeratrijat za omladinu i sport	11.000.000 dinara/ 57 projekata	8.000.000 dinara/ 38 projekta	14.700.000 dinara/ 83 projekata
Lokalne samouprave	198.527.386 dinara/ 251 projekta	561.77.550 dinara/ 171 projekata	81480486 dinara/ 218 projekata

Podaci APR-a pokazuju da je omladinski sektor u dve godine prijavio kroz finansijske izveštaje oko 4 milijarde prihoda (2019. ukupno 2,1 milijardu, a 2020. godine 1,9 milijardi dinara). Istovremeno, rashodi su iznosili 3,8 milijardi, što znači da je sektor poslovao sa malim dobitkom. Nivo ukupnih prijavljenih donacija za dve posmatrane godine je oko 3,4 milijarde dinara, što znači da se sektor gotovo u potpunosti finansira od ovog tipa davanja. Udeo konkursnog novca, u četiri posmatrana sektora, je oko 30% i slična je procentu za civilni sektor.

Jedna četvrtina projekata (214 od 1.071) vredi više od milion dinara, dok u bazi postoji 161 projekat čija vrednost ne prelazi 100 hiljada dinara. Nazivi projekata upućuju na tematski diversifikovane akcije, koje variraju od zdravlja, bezbednosti mladih, zapošljavanja i kulture.

Zakonodavna inicijativa je u zastoju, kao i u ostalim sektorima. Mali pomaci u unapređenju konkursne procedure mogu se videti na primerima pojedinačnih uprava. Na primer, konkurs Gradske uprave za omladinu i sport Novog Sada, koji sprovodi Kancelarija za mlade, a koji je namenjen ostvarivanju ciljeva lokalnog plana za mlade, predviđa prijavu projekata za finansiranje, ali i prijavljivanje organizacija koje bi vršile nezavisnu evaluaciju.

Zahtevi

Broj poslatih zahteva

Nije odgovorilo

Odgovora u otvorenom formatu

Odgovora u skeniranom formatu

Odgovora kombinovano

Traženo odlaganje roka

Podaci u bazi prikupljeni su na osnovu pretrage zvaničnih veb prezentacija gradova i opština, pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava. Takođe, na adrese svih 202 instituacija iz uzorka poslati su zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja početkom februara 2021. godine kao dopuna i prvi nivo kontrole podataka, koje smo prikupili na veb prezentacijama.

Zahtevom su traženi podaci o broju raspisanih konkursa tokom 2019. i 2020. godine po sektorima, tekst javnog poziva, rešenja o formiranju komisije koja je odlučivala o dodeli novca, kao i rešenja/odluke o dodeli novca. Tražili smo da nam se za svu dokumentaciju, koja je javno objavljena, dostavi direktni link, a u slučaju da tražena dokumentacija nije javno dostupna, da nam se ona pošalje u otvorenom formatu (na primer, u formatu Word dokumenta).

Od ukupno 202 institucije gotovo četvrtina, nije odgovorila na naš zahtev u roku, koji je definisan zakonom.

Kvalitet odgovora varira od institucije do institucije. Svega 18% je dostavilo tražene podatke u otvorenim, Word dokumentima, pogodnim za mašinsku obradu. To su lokalne samouprave: Batočina, Beočin, Blace, Bojnik, Boljevac, Čoka, Crna Trava, Despotovac, GO Crveni krst Niš, Golubac, Grad Pirot, Grad Prokuplje, Grad Šabac, Grad Sremska Mitrovica, Grad Užice, Inđija, Koceljeva, Kovin, Kuršumlija, Lajkovac, Lučani, Majdanpek, Novi Kneževac, Odžaci, Osečina, Raška, Sečanj, Senta, Šid, Sokobanja, Vrbas i Žabari. Takođe, podatke u otvorenom formatu su dostavili i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo zaštite životne sredine.

U ukupno 10 slučajeva smo dobili i kombinovane odgovore, deo dokumentacije je bio u otvorenom formatu, a deo skeniran.

Ukupno 101 institucija je tražene podatke dostavila u skeniranom ili kopiranom formatu ili nas uputile na zvanični sajt. Većina još uvek smatra da dokument nije validan ukoliko na njemu nema pečata i potpisa, kao i da su otvoreni fajlovi podložni manipulacijama i izmenama od strane lica kojima se dostavljaju.

Neretko se dešava da linkovi ne rade, da je na starom linku samo prikačena nova dokumentacija, a ona od ranijih godina uklonjena i da ne postoji arhiva, tako da nije bilo moguće pristupiti dokumentaciji.

Sve ovo govori u prilog tome da su naše institucije još uvek zatvorene.

U skupštinskoj proceduri usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji uvodi brojne novine. Najpre, informator o radu organa, u kom treba da se nađu i finansijski podaci, pa i podaci o konkursima, trebalo bi da se ubuduće objavljuju u mašinski čitljivom formatu. Takođe, krug obveznika koji su dužni da odgovaraju na zahtev za pristup informacijama je proširen, i obuhvata i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana od strane republike, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i koja takođe daju određena sredstva medijima ili civilnom društvu po različitim osnovama.

Negativna strana izmena zakona je što se u članu 9 uvode nova ograničenja, te se na primer, podaci zaštićeni autorskim pravom i intelektualnoim svojinom (što bi mogle biti projektne prijave ili izveštaji) ne mogu dobiti od institucija na osnovu zahteva.

METODOLOGIJA

Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.

Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:

Nacionalni nivo vlasti – 21 ministarstvo u Vladi Republike Srbije
Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova

u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).

Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja svim institucijama iz uzorka, kojima smo tražili: podatke o tome da li je organ vlasti raspisao javne konkurse tokom 2019. i 2020. godine i ako jeste koje, da li su objavljene informacije na sajtu i ako jesu direktan link ka dokumentaciji. Takođe, ukoliko te informacije iz bilo kog razloga nisu javno dostupne, traženo je da se u elektronskom otvorenom formatu dostavi nedostajuća dokumentacija.

Zahtevi su poslati kao prva mera kontrole, sa ciljem da se dobije kompletna informacija o broju raspisanih konkursa, da se dopune nedostajući podaci predviđeni za unos, da se utvrdi da li su sve informacije o javnim konkursima objavljenje i dostupne na veb prezentacijama institucija, kao i da li su informacije objavljene na veb stranicama potpune i tačne.

Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:

da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).

O PROJEKTU

Zašto ovo radimo?

Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.

Koje probleme želimo da rešimo?

Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.

Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.

Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.

Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.

Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu i predviđeno je da traje do aprila 2022. godine.

Ko smo mi?

Projekat “Javno o javnim konkursima” okupio je tim posvećenih profesionalaca, koji imaju dugogodišnje iskustvo u praćenju javnih konkursa u različitim sektorima.

Članovi našeg istraživačkog tima su:

17 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
- Aleksandar Đekić, Bečejsko udruženje mladih Bečej
- Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
- Aleksandar Prica, Duga Šabac
- Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
- Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
- Dejan Dobrašinović,
- Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
- Dragana Matović, Ekološko udruženje Avalon Vršac
- Marijana Mitrović,
- Miroslav Tamburić, Forca Požega
- Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
- Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
- Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
- Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš
- Silvija Vukašinović,
- Goran Đukić, Forca Požega

Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata i atomatizaciju procesa unosa podataka i
Duško Medić, Centar za održive zajednice, zadužen za obradu, analizu podataka u R programu i pisanje izveštaja.

Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “Otvoreno o konkursima, OKO”:

Dragoslava Barzut, Građanske inicijative, na poziciji koordinatora rada koalicije, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i zagovaračkih aktivnosti, monitoring i izveštavanje.
Ivana Teofilović, Građanske inicijative, na poziciji glavne istraživačice javnih politika, zadužena za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
Tara Petrović, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.

Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.