Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u periodu od 2019. do 2024. godine: između podrške i pritiska
U ovom izveštaju i pratećoj bazi podataka naći ćete informacije o trendovima i načinima potrošnje više od 35 milijardi dinara javnog novca kroz mehanizam javnih konkursa. Ovaj izveštaj ujedno zaokružuje šestogodišnje napore BIRN-a, Građanskih inicijativa i tima od 16 istraživača iz lokalnih organizacija civilnog društva, da uspostavi nadzor nad potrošnjom novca koji treba da podstiče razvoj sektora koji rade u javnom interesu: medija, civilnog društva, kulture i omladine.
ukupan broj institucija (ceo uzorak)
0
ukupno potrošenih para 2019-2024
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019-2024
0
ukupan broj projekata 2019-2024
0
ukupan broj konkursa 2019-2024
0
Glavna namena državnog novca koji se troši u putem javnih konkursa je doprinos zaštiti prava građana i jačanju demokratskih institucija. Njihovo finansiranje treba da omogući nezavisno izveštavanje medija, kontrolu vlasti i rešavanje društvenih problema, koje tržište ili država sami ne bi adekvatno adresirali.
Uprkos početnoj dobroj nameri, u praksi se raspodela ovog novca često politički instrumentalizuje, što je glavna odlika potrošnje javnog novca koji ovo istraživanje dokumentuje. Kako pokazuju podaci, vlast godinama unazad finansijski favorizuje „prijateljske“ medije i organizacije bliske njenim interesima, dok uskraćuje novac kritičkim glasovima. Ovakva praksa, na duži rok, podriva nezavisnost medija i civilnog društva, slabeći mehanizme za kontrolu vlasti i zaštitu javnog interesa.
Drugi dominantan trend je hroničan nedostatak evaluacije i institucionalne kontrole nad potrošnjom novca. Upravo je nedostatak kontrole doprineo porastu uticaja tzv. GONGO i “fantomskih” organizacija, koje ne sprovode projekte za koje su dobile javni novac, a suštinski sužavaju prostor za rad legitimnih organizacija, smanjuju njihove izvore finansiranja i uticaj na zajednicu.
Državni novac koji se troši u 4 posmatrana sektora je značajan. Tokom šest prethodnih godina potrošeno je više od 35 milijard dinara koje bi trebalo da podrže realizaciju više od 77 hiljada projekata i gotovo 17 hiljada korisnika. Najveći deo novca ide za podršku sektoru civilnog društva, zatim medija i za potrebe javnog informisanja, dok sektori kulture i omladine beleže stagnaciju u finansiranju.
Osim toga, podaci pokazuju i sledeće:
- Najskuplji pojedinačni projekat je Put do Omladinske prestonice Evrope 2019. godine Omladinskog saveza udruženja Opens, koji je finansirala Gradska uprava Novog Sada 2019. sa 138.508.000 dinara. Među najizdašnije finansiranim projektima su i EXIT festival 2024 – 51.200.000 dinara, Podizanje kapaciteta dobrovoljnih vatrogasnih jedinica – 50.000.000 dinara Vatrogasnog saveza Srbije finansiranim od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Projekat restauracije filmske građe AP Vojvodine – 47.999.990 dinara Japi com doo (projekat je dva puta finansiran sa skoro istim sumama, 2022. i 2023. godine), U službi javnog interesa – informisan građanin – 46.900.000 dinara RTV Pazar.
- Najveće sume novca, koje se u totalu mere sumama od više stotina miliona dinara, dobili su sledeći korisnici: Omladinski savez udruženja OPENS, Fondacija EXIT, Radio televizija Novi Pazar, Novosadska TV, Radio televizija Belle Amie Niš
- Nasuprot finansijski najisplativijim projektima, stoji čak 26.577 projekata (ili dve trećine) koji su u prethodnih šest godina dobili 100.000 dinara i manje, što govori o trendu finansiranja velikog broja projekata malom količinom novca. Prosečna vrednost projekata je oko 300-400 hiljada dinara, što je nedovoljno za realizaciju projekata koji treba da rezultiraju pozitivnim promenama u zajednici.
- Još jedna od anomalija konkursa je finansiranje redovnog rada medija i organizacija. Na primer, 2.006 organizacija je finansirano šest godina zaredom, a u više od sto projekata se u nazivu ekplicitino navodi da projekat podrazumeva „redovan rad“ i „godišnje aktivnosti“.
- Državno finansiranje posmatrana 4 sektora je mahom stabilno. U zavisnosti od sektora, razmere potrošenog javnog novca kreću se od nešta manje od 3 milijarde dinara godišnje za sektor civilnog društva, 1,6 do 1,8 ,ilijardi dinara za sektor medija, oko 1 milijarde dinara za sektor kulture i oko 600 hiljada dinara godišnje za omladinski sektor.
- Posmatrano ukupno, najveća suma novca za konkurse dodeljena je u lokalnim samoupravama, njih 168 je za prethodnih šest godina potrošilo preko 20,7 milijardi dinara. Ministarstva su ukupno potrošila 11,7 milijardi dinara, a pokrajinski sekretarijati 2,6 milijardi dinara.
- Dodatnim istraživanjem, uočen je porast tzv. GONGO ili fantomskih organizacija koje su finansirane milionskim iznosima javnog novca. Novac je odlazio za funkcionisanje nepostojećih organizacija, aktivnosti obećane projektom nikad nisu sprovedene, a korisnici nikad nisu dobili usluge i pomoć koja im je bila potrebna.
Ova baza i izveštaj koji sledi predstavljaju za sada najkompleksniji mehanizam praćenja potrošnje javnog novca. Nastali su kao odgovor civilnog društva na brojne uočene probleme, nedostatak pravovremenih informacija, nepoštovanje procedura i administrativne propuste, nenamensku potrošnju i krupne zloupotrebe javnog novca.
Stvarna primena javnih politika najbolje se očitava kroz načine potrošnje javnog novca. Trag novca pokazuje nekoliko ključnih, sistemskih problema: usmeravanje javnog novca ka „paralelnom“ sistemu medija i organizacija civilnog društva kroz finansiranje provladinih medija, tabloida ili fiktivnih organizacija; novac ne dolazi do subjekata koji kritički prate rad institucija, pružaju usluge ili podršku najosetljivijim grupama u društvu; posebno su ugrožene lokalne organizacije i mediji, kao i najosetljivije društvene grupe koje ostaju uskraćene za kritične usluge ili pomoć; hronično zanemarivanje pojedinih sektora koji rade u javnom interesu i koji su gotovo uvek nedovoljno finansirani.
Kriza finansiranja civilnog društva i nezavisnih medija, vrlo pedantno zabeležena ovim istraživanjem, umnogome je odraz opšte krize demokratije i funkcionisanja institucija. Društvene okolnosti poput korona virusa 2019. godine (što je prva istraživačka godina), konsolidacija vlasti i koncentracija moći, građanski protesti nakon tragedija u Ribnikaru, malom Orašju i Duboni (2023. godina), ekološki protesti povodom mogućeg otvaranja rudnika litijuma, pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je živote izgubilo 16 ljudi (2024. godina), kao i masovni studentski protesti i blokade fakulteta i instutucija koji su usledili nakon ove tragedije, uticale su ne samo na političku realnost, oblikovanje javne debate, nego i na javne politike i potrošnju javnog novca.
Baza podataka pokazuje da novac koji se izdvaja na svim nivoima vlasti nije mali i da, ukoliko bi se trošio transparentno i pravedno, to bi omogućilo slobodniji protok informacija, jačanje kritičkog mišljenja i veću odgovornost vlasti, te stvaranje okruženja u kojem institucije rade u interesu javnosti.
Gotovo sve institucije, svaka prema svojim nadležnostima, finansira rad civilnog društva kroz javne konkurse. Upravo ovaj sektor, pokazuju podaci, finansiran je najvećom sumom novca. Po ukupnoj sumi novca sledi sektor javnog informisanja i medija, dok kultura i omladina ostaju zanemareni i ta tendencija nedovoljnog finansiranja se poslednjih godina dodatno produbljuje.
Izuzev organizacija za pomoć osobama sa različitim vrstama invaliditeta, pregled najvećih dobitnika upravo govori u prilog finansiranju medija ili organizacija koje su vlasničkim, uređivačkim, finansijskim vezama i zagovaračkim akcijama povezane sa aktuelnom vlašću ili im daju otvorenu podršku. Oni su nosioci preko 500 projekata i redovno su finansirani svake budžetske godine.
Slično tome, i pregled finansijski najskupljih pojedinačnih projekata pokazuje da su oni koncentrisani u svega 4 korisnika: OPENS, Exit festival, RTV Novi Pazar i Japi com.
Ukupan obrađeni uzorak, u prethodnih šest godina, govori o podržanih više od 77 hiljada projekata i više od 16 hiljada organizacija i medija koji su odgovorni za njihovo sprovođenje. Prosečna vrednost projekta iznosi varira po sektorima i zavisi od broja korisnika i vrednosti pojedinačnih projekata, pa tako zbog finansiranja OPENS prosečan projekat omladinskog sektora nominalno vredi 889.380 dinara, u sekroru medija je 723.144 dinara, u sektoru civilnog društva, zbog velikog broja korisnika, je 409.031, dok je najmanji u sektoru kulture – 318.935 dinara.
Navedene brojke zapravo govore o tendenciji finansiranja velikog broja projekata malim sumama novca, i to je trend koji se ponavlja iz godine u godinu. Dok su milionski projekti dostupni samo za „odabrane“, ostali se finansiraju minimalnim sredstvima nedovoljnim za obimnije i dugoročnije aktivnosti koje će imati veći uticaj na društvo.
Ukupan broj projekata koji vrede milion dinara i više je 6.402, dok je onih koji vrede 100.000 dinara i manje trećina uzorka 25.623.
Tokom godina, ovim i dopunskim istraživanjima, otkrivena je jedna od najvećih šema zloupotrebe javnog novca, kroz finansiranje tzv. GONGO (vladinih nevladinih organizacija), kao i „fantomskih“ organizacija koje samo fiktivno postoje, ali zapravo služe za izvlačenje para iz budžeta. Najkrupnije zloupotrebe otkrivene su u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, ali i Ministarstvu prosvete. O veličini problema govori i dodatna provera koja je urađena 2023. godine, a koja je pokazala da od 396 organizacija koje su dobile najmanje milion dinara na konkursima republičkih ministarstava u toj godini, gotovo trećina nije imala nikakvu javnost u radu niti dostupne reference o sprovedenim aktivnostima. Istim istraživanjem je detektovano i 27 organizacija koje ispunjavaju jedan ili više kriterijuma koji ih kvalifikuje kao GONGO organizacije. Njihovi projekti su ukupno vredeli 818 miliona dinara.
Još jedna anomalija javnih konkursa je i finansiranje tabloidnih medija koji učestalo krše pravila profesije i etike u izveštavanju. Vodeći domaći tabloidi, svi provladine uređivačke politike, za prethodnih šest godina dobili su ukupno više od 190 miliona dinara (Informer – ukupno 41.300.000 ppreko dve povezane firme, Alo – 52.950.000 dinara, Srpski telegraf – 13.010.000 dinara, Novosti – 44.195.000 dinara, Adria Media, izdavač Kurira i drugih listova – 39.452.370 dinara). Za isto to vreme ovi mediji napravili su više hiljada prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije, što pokazuje svojevrsni paradoks finansiranja, da se javnim novcem podržavaju mediji koji rade nasuprot javnom interesu.
Za prethodnih šest godina došlo je do izvesnih promena zakonodavnog okvira i regulative kojom se uređuje procedura sprovođenja javnih konkursa. Međutim, ove promene nisu donele i stvarne promene u primeni, već su pravila stalno ignorisana, a stečene prakse finansiranja ostale nepromenjene. Kulminacija nezadovoljstva ovakvim stanjem i hroničnim nepoštovanjem zakona desila se početkom 2025. godine kada su organizacije civilnog društva, medijske i novinarske organizacije prekinule svaku saradnju i komunikaciju sa nadležnim ministarstvima.
Broj poslatih zahteva 2019-2024
0
Broj odgovora u otvorenom formatu
0
Broj skeniranih odgovora
0
Broj neodgovorenih zahteva
0
Broj institucija koje nisu imale ovu potrošnju
0
Broj kombinovanih odgovora
0
Tokom šest godina istraživanja, pokazalo se kako tehnologija bitno menja način prikupljanja i pristupa podacima.
Od prvobitnog metodološkog pristupa, koji je podrazumevao slanje više stotina zahteva za pristup informacijama od javnog značaja na adrese ministarstava, pokrajinskih sekretarijata i lokalnih samouprava, od 2022. ovaj pristup je promenjen u pravcu prikupljanja podataka u „otvorenom formatu“. To podrazumeva dostavljanje podataka od strane institucija u mašinski čitljivom formatu, takvom da je moguća njihova laka kompjuterska obrada. Ovo je naročito važno kada se prikupljaju veliki setovi podataka, koji sadrže više desetina hiljada unosa, kao što je slučaj sa ovim istraživanjem.
Pozitivan pomak je da je, tokom godina, sve više institucija dostavljalo podatke u otvorenom formatu. Od svega 19% početkom 2021. godine, do toga da je 72% institucija iz uzorka dostavilo podatke u otvorenom formatu 2024. godine.
Najobimniji setovi podataka stigli su od Ministarstva kulture, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Institucije od kojih nismo mogli da dobijemo ovu vrstu podataka, uprkos nekoliko puta ponovljenim zahtevima su Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i Grad Beograd.
Sveobuhvatniju primenu pristupa institucionalnim podacima otežava činjenica da Zakon o elektronskoj upravi, krovni zakon koji reguliše ovu oblast, ne predviđa rokove u kom institucije treba da daju odgovore, pa brzina stizanja informacija zavisi od agilnosti službenika, kao i činjenica da ne postoji žalbeni mehanizam, tj. ne postoji nadležna institucija kojoj možete da se žalite ukoliko vam institucije uskrate podatke na koje imate pravo.
Jedan deo podataka za potrebe istraživanja prikupljen je putem pretrage zvaničnih sajtova institucija. Transparentnost u postupku sprovođenja javnih konkursa podrazumevala bi da se većina potrebne dokumentacije (javni poziv, obaveštenje o komisijama, lista dobitnika i sl.) nađu na sajtovima. Međutim, to nije uvek slučaj. Tokom istraživanja primećena je velika neujednačenost u kvalitetu i dostupnosti informacija na zvaničnim sajtovima, i ovaj trend se nije menjao tokom godina.
Može se konstatovati da su institucije propustile priliku da iskoriste munjeviti razvoj internet tehnologija da unaprede korisničko iskustvo svojih veb sajtova, ali i obim i kvalitet dostupnih podataka. Dešavalo se, na primer, da je na pojedinim sajtovima samo deo dokumentacije dostupan (na primer, postoji javni poziv, ali ne i odluka o dobitnicima); na nekim sajtovima postoje posebne rubrike za javne konkurse, na drugima ne; arhiva konkursa retko je dostupna, i sl.
Sa druge strane, pojedina ministarstva kao Ministarstvo informisanja i telekomunikacije i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom (kao deo Ministarstva za društveni dijalog, ljudska i manjinska prava) tokom godina su razvijali onlajn baze podataka i platforme za praćenje i prijavu na konkurse. Iako su ovi pokušaji značajan iskorak u pravcu veće efikasnosti i transparentnosti, brojni problemi koji prijavljuju korisnici ovih platformi govore o potrebi za dodatnom nadogradnjom ovih sistema.
Nažalost, među zaposlenima u javnoj upravi i dalje preovladava stav da dokument bez pečata nije validan, te da su otvoreni digitalni formati podložni manipulacijama i izmenama od strane primalaca. Iako smo izričito tražili da nam dostave validne linkove ka relevantnoj dokumentaciji, dešavalo se da su i ti linkovi bili prosleđeni u skeniranim dokumentima. Zbog toga su istraživači morali ručno da ih prekucavaju, što je dodatno usporilo i otežalo proces prikupljanja i obrade podataka.
MEDIJI
ukupan broj konkursa 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj projekata 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019 - 2024. godina
0
prosečna vrednost projekta, na ukupnom uzorku
0
U odnosu na posmatrane sektore, u sektoru medija i javnog informisanja primetan je najveći raskorak između pravila i prakse. Dok, sa jedne strane, ovi konkursi imaju najpotpunije razrađene procedure i standardizaciju pravila, zakon je nekoliko puta unapređivan u prethodnih šest godina, a od ove postoji i onlajn platforma za prijavu i praćenje projekata, s druge strane, praktična primena tih pravila potpuno izostaje, a konkursi postaju sredstvo polarizacije i produbljenja jaza između „podobnih“ i „nepodobnih“ medija. Jedni imaju potpuno otvoren pristup javnom novcu, a drugima je taj pristup sistemski onemogućen.
Tokom godina istraživanja, vrlo temeljno je dokumentovano kako javni konkursi, umesto sredstva za unapređenje javnog interesa i prava građana na kvalitetno informisanje, služe kao alat za nedozvoljen uticaj vlasti na uređivačke politike. Najnoviji primer je celodnevan prenos provladinog TV Informera i mitinga vladajuće Srpske napredne stranke u Jagodini u decembru 2024. simultano na 29 lokalnih i regionalnih TV stanica, koje su za period 2019-2024 na konkursima dobile skoro 2 milijarde dinara.
Kvalitetnije izveštavanje medija i transparentno finanisranje našli su se među zahtevima dela javnosti tokom poslednjih građanskih protesta. Tada je zahtevana odgovornost medija (kao što su RTS, Pink i Informer) za pristrasno i manipulativno izveštavanje i zataškavanje tema od javnog značaja. Među ključnim zahtevima bili su profesionalno i nepristrasno izveštavanje, otvaranje javnog prostora za različita mišljenja i prestanak korišćenja javnih resursa za promociju vlasti i diskreditaciju kritičkih glasova.
Javni novac koji država troši u medijskom sektoru pokazao se, tokom godina, kao kritično važan za opstanak i finansijsku održivost, usled osiromašenja tržišta oglašavanja, naročito na lokalu, i povlačenja inostrane pomoći, kao što je poslednji slučaj sa ukidanjem pomoći putem američke agencije USAID. Veliku zavisnost od javnog novca pokazuje i podataka da je od nešto više od 2.100 medija zvanično registrovanih u Agenciji za privredne registre, njih više od 1.500 je bar jednom u šest godina dobilo novac na konkursima.
Ukupna količina novca za medije je gotovo svake godine bila jednako opredeljena, pokazuju uporedni podaci za prethodnih šest godina istraživanja i ona je bila u rasponu od 1,6 do 1,8 milijardi dinara. Izuzetak je 2024. godina (ukupna potrošnja za sektor medija bila je 1,3 milijarde dinara), kada je zbog lokalnih i parlamentarnih izbora u pojedinim lokalnim samoupravama bilo uvedeno privremeno finansiranje, a količina novca dostupna medijima smanjena.
Veliki novac i milionski projekti dostupni su samo za manji broj medija, po pravilu za lokalne i regionalne TV stanice koje imaju jasnu provladinu uređivačku politiku. Ovaj trend se nije menjao šest godina unazad.
Regionalna TV iz Novog Pazara ostaje ubedljivo najizdašnije finansiran mediji sa nešto više od 268 miliona dinara u prethodnih šest godina. Slede je Novosadska TV, dve niške televizije Belle Amie i Zona plus, zatim VTV Subotica, Sremska televizija, RTV Kruševac, RTV Vranje i Kopernikus televizija Raška.
Na spisku podržanih medija nema „velikih“, nacionalnih medija koji uspešno posluju na medijskom tržištu i tržištu oglašavanja. Na javne konkurse mahom se oslanjaju manji, lokalni i regionalni mediji koji posluju na nefunkcionalnom i nedovoljno razvijenom tržištu i kojima novac sa konkursa zapravo služi za pokrivanje troškova redovnog rada.
Prosečna vrednost projekta je oko 700 hiljada dinara, ali treba imati u vidu da je preko 2.400 projekata finansirano sa milion dinara i više po projektu, dok je 2.040 projekata dobilo manje od 100.000 dinara za prethodinh šest godina.
Regulativa medijskog sektora u Srbiji prolazila je kroz značajne promene u prethodnih šest godina, uključujući i promene nadležnih institucija – dok je ranije za medije bilo odgovorno Ministarstvo kulture, sada je nadležnost preuzelo novo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Tokom prethodnih šest godina usvojena je, i tek delimično implementirana, Strategija razvoja sistema javnog informisanja, a 2024. godine izmenjen je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji bi trebalo da promeni pravila sprovođenja javnih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata. Najveće promene zakonodavstva dogodile su se u domenu komisija koje odlučuju o dodeli sredstava, pri čemu su uvedene nove procedure za njihov izbor i rad (članovi treba da dostave potrebne reference o svojim kvalifikacijama, njihove biografije se boduju i sl.). Takođe, novi propisi naglašavaju obavezu poštovanja odluka Saveta za štampu pri dodeli novca, što bi trebalo da bude brana finansiranja tabloidnih medija javnim novcem.
Vodeći domaći tabloidi godinama su finansirani značajnim novcem. Tek nakon reakcije javnosti i civilnog društva ovaj udeo novca je tokom godina počeo da se smanjuje, mada finansiranje nikad nije u potpunosti prestalo. Tako su tabloidni mediji tokom 2019. godine dobili 30.600.750 dinara na ime projekata u okviru javnih konkursa, u 2024. godini su dobili 10 puta manje (3.200.000 dinara).
GONGO organizacije sve češće učestvuju u medijskim konkursima, koristeći institucionalnu povezanost sa vlastima. Njihova ključna uloga nije unapređenje medijskog sektora, već kontrola raspodele javnog novca kroz delegiranje svojih članova u konkursne komisije koje odlučuju o dodeli sredstava. Ove organizacije često nemaju nikakve druge aktivnosti osim učešća u konkursnim procesima, a njihov uticaj služi za kanalisanje državnog novca prema provladinim medijima.
Prema podacima sa konkursa 2024. godine, pokazalo se da tek mali broj organizacija delegira članove u konkursne komisije, a po broju članova dominiraju udruženja poput PROUNS, Društva novinara Niša, Društva novinara Vojvodine, SANSA, Udruđenje medija i medijskih radnika i sl.
Legitimne medijske i novinarske organizacije, okupljene u Koaliciju za slobodu medija, zbog gore navedenih razloga, nezadovoljni stanjem medijskog sektora i podržavajući zahteve studentskih protesta, rešile su da prekinu saradnju i svaku komunikaciju sa aktuelnom vlašću u januaru 2025. godine i ta blokada traje i u trenutku objavljivanja ovog izveštaja.
CIVILNO DRUŠTVO
ukupan broj konkursa 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj projekata 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019 - 2024. godina
0
prosečna vrednost projekta, na ukupnom uzorku
0
Konkursi za podršku projektima civilnog društva raspisuje najveći broj institucija, te ne čudi podatak da je najveći broj projekata došao upravo iz ovog sektora – njih više od 36 hiljada u prethodnih šest godina. Ubdeljivo najveći broj podržanig projekata dolazi iz lokalnih samouprava, i to više od 26 hiljada. Po broju projekata izdvajaju se opštine i gradovi u Vojvodini, a naročito grad Novi Sad sa podržanih gotovo 2,5 hiljada projekata.
Ovako veliki broj projekata, ipak, znači i da je njihova prosečna vrednost relativno niska, oko 400 hiljada dinara, i podrška velikom broju projekata malim novcem je trend koji ovo istraživanje beleži godinama unazad.
Finansiranje civilnog društva je relativno stabilno – kreće se u rasponu oko 2,8 milijardi dinara godišnje. Izuzetak je jedino pandemijska 2020. godina kada je potrošnja pala na 1,8 milijardi dinara.
Jedna od ključnih odlika konkursa za podršku civilnom društvu je njihova raznolikost, kako po pitanju tema i različitih aspekata javnog interesa koji je podržan, tako i po pitanju korisnika. Na primer, u okviru konkursa za civilno društvo, u proteklih šest godina, podržano je 1.1686 projekata koji se odnose na kulturu i umetnost, 538 posvećenih održavanju različitih lokalnih manifestacija, 229 projekata koji se bave omladinom, 790 projekata koji se bave pomoći osobama sa invaliditetom, 1.033 projekta udruženja penzionera, još toliko koji su podrška lovačkim udruženjima, preko 300 projekata crkava i eparhija i sl.
Gledajući ukupne sume, među najvećim dobitnicima u ovom sektoru u prethodnih šest godina su fondacija Exit, sa sa više od 300 miliona dinara dobijenih na ime konkursa, šest udruženja koja pružaju usluge osobama sa različitim vrstama invaliditeta, kao i Vatrogasni savez Srbije koji novac dobija isključivo za redovne aktivnosti i Timočka eparhija koja je najveći deo novca od oko 100 miliona dinara opredelila za građevinske radove.
Među 10 najskuplje finansiranih projekata u prethodnih šest godina, njih 5 pripada Exit fondaciji koja je dobijala redovnu pomoć države za sprovođenje godišnjeg festivala, koji je ujedno i komercijalna manifestacija. Nasuprot najskuplje finansiranim projektima, u sektoru civilnog društva nalazi se i najveći broj projekata, posmatrano na celokupnom uzorku istraživanja, koji vrede sto hiljada dinara i manje – njih 15 hiljada ili nešto manje od polovine svih podržanih u ovom sektoru.
U ovom sektoru se takođe beleži sistematsko gušenje kritičkih glasova i stvaranje “paralelnog” sistema tzv. GONGO i nevidljivih, “fantomskih” organizacija koje ne zastupaju interese građana, već služe interesima vlasti pod maskom civilnog društva. Njihova glavna funkcija je da stvore privid pluralizma i participacije, dok u stvarnosti učvršćuju kontrolu vlasti nad javnim prostorom. U praksi, GONGO/fantomske organizacije učestvuju na javnim konkursima kako bi preusmerile sredstva ka vlasti bliskim strukturama, utiču na odlučivanje u konkursnim komisijama i koriste se za potiskivanje stvarnih, kritički orijentisanih organizacija civilnog društva. U nedostatku institucionalne kontrole, Građanske inicijative su izrade Priručnik za njihovo prepoznavanje, pružajući konkretne alate za identifikaciju i razotkrivanje organizacija koje zloupotrebljavaju javne konkurse. Na primer, takve organizacije učestalo se osnivaju neposredno pred raspisivanje konkursa, iste organizacije dobijaju sredstva iz godine u godinu bez jasnih rezultata, novac dodeljen jednoj organizaciji završava kod povezanih firmi ili privatnih lica, isti pojedinci stoje iza više organizacija koje dobijaju novac po različitim osnovama i na više različitih konkursa, i sl.
Neadekvatna isntitucionalna kontrola i nedostatak političke volje da se uvedu jasna pravila u finansiranju civilnog društva doprineli su porastu broja GONGO i “fantomskih” organizacija. Regulativa koja uređuje dodelu sredstava, uključujući i Uredbu o podsticajnim sredstvima za razvoj civilnog društva, godinama se nije menjala i kao takva ne pruža efikasne mehanizme za sprečavanje zloupotreba.
Iako je pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formiran Savet za saradnju sa civilnim društvom, taj mehanizam nije proizveo konkretne rezultate niti je doprineo većoj transparentnosti i odgovornosti u raspodeli sredstava. U ovom trenutku rad Saveta je blokiran jer su organizacija civilnog društva zamrzle svoje učešće u tom telu zbog zahteva studentskih protesta.
KULTURA
ukupan broj konkursa 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj projekata 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019 - 2024. godina
0
prosečna vrednost projekta, na ukupnom uzorku
0
Javni konkursi za podršku projektima u kulturi važni su jer omogućavaju raspodelu javnog novca organizacijama i pojedincima koji doprinose razvoju kulturnog života zajednice. Ovi konkursi doprinose raznolikosti kulturne ponude i jačanju uloge civilnog sektora u kulturnim politikama. Oblast kulture, tokom prethodnih šest godina, međutim, finansirana je sa prosečno 1 do 1,4 milijarde dinara godišnje, i to je jedan od “siromašnije” finansiranih sektora.
U bazi javnih konkursa nalazi se 23 hiljade podržanih projekata u prethodnoh šest godina. Ovaj sektor hronično se bori sa nedovoljnim finansiranjem i podrškom projekatima male vrednosti.
Ukupna izdvajanja za kulturu iz državnog budžeta iznose manje od 1% ukupne budžetske potrošnje, a tendencija smanjenja budžetskih sredstava prisutna je iz godine u godinu. U 2024. godini zabeležen je pad u apsolutnom iznosu sredstava namenjenih kulturi u odnosu na prethodnu godinu, dok prosečna vrednost po projektu ostaje niska i iznosi svega oko 300 hiljada dinara.
Na lokalnom nivou, praksa podrške kulturnim projektima dodatno varira, iako su ovi projekti suštinski važni očuvanje kulturnog nasleđa i dostupnost kulture široj javnosti, posebno u lokalnim sredinama. Ne raspisuju sve lokalne samouprave konkurse za finansiranje kulture — oko 100 lokalnih samouprava je bar jednom u šest godina sprovodilo ovu vrstu konkursa na osnovu Zakona o kulturi, dok njih 68 nije raspisivalo ove konkurse. U 2024. oblast kulture, je poput oblasti medija, bila pogođena privremenim finansiranjem lokalnih samouprava zbog sprovođenja izbora. Jedan od drastičnijih primera je grad Beograd koji je zbog privremenog finansiranja, i kašnjenja u usvajanju gradskog budžeta, potpuno odustao od konkursa za kulturu u toj godini. Sekretarijat za kulturu nije raspisao konkurs, što je dovelo do toga da su planirane manifestacije kasnile ili nisu bile održane.
Najveći broj projekata finansiran je od strane Ministarstva kulture, kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Ove dve institucije su zajedno finansirale 67.6% svih projekata za kulturu obuhvaćenih ovim istraživanjem.
Najznačajniji pojedinačni događaj po obimu finansiranja bio je projekat “Evropska prestonica kulture” u Novom Sadu, za koji su grad, pokrajina i Republika ukupno izdvojili 23 miliona evra. Međutim, ovaj projekat bio je predmet kritika u javnosti, pre svega zbog ocena o nedovoljnoj transparentnosti u trošenju javnih sredstava i dominacije festivalskog, umesto održivog kulturnog sadržaja.
Osim ovog, među najskupljim projektima našli su se projekti digitalizacije kulturnog nasleđa, Arsenal fest u Kragujevcu i nekoliko filmskih produkcija.
Osim nedovoljnog finansiranja, Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), najznačajnija organizacija civilnog društva koja prati sektor kulture i umetnosti, upozorava i na brojne probleme u primeni zakona i samoj raspodeli para. U svojim izveštajima NKSS navodi kašnjenja u raspisivanju javnih konkursa i objavljivanju rezultata, male iznose za podršku oblasti savremenog stvaralaštva i kulturne baštine, te izuzetno mala sredstva za međunarodnu kulturnu saradnju. Osim toga, ova organizacija navodi da se novci “već godinama dodeljuju „sumnjivim“ projektima, kao i „predatorskim“ organizacijama” pokazujući tako da ni sektor kulture nije imun na trend porasta nelegitimnih organizacija kao dobitnika konkursa i javnog novca. NKSS je, upravo zbog toga, tokom 2024. godina više puta organizovala ulične akcije i proteste kako bi izrazila nezadvoljstvo sa finansiranjem sektora kulture.
Zakon o kulturi predviđa da Ministarstvo kulture, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave raspisuju javne konkurse za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi najmanje jednom godišnje. Pored toga, postoji i Strategija razvoja kulture Repubike Srbije za period od 2020. do 2029. godine. Međutim, kako praksa pokazuje, ne postoji izvesnost u vezi sa sufinansiranjem projekata u kulturi.
OMLADINA
ukupan broj konkursa 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj projekata 2019 - 2024. godina
0
ukupan broj nosilaca projekata 2019 - 2024. godina
0
prosečna vrednost projekta, na ukupnom uzorku
0
U Srbiji su u periodu od novembra 2024. do aprila 2025. organizovani najveći masovni građanski protesti pokrenuti od strane studenata i mladih, tražeći odgovornost vlasti i pravednije društvo. Ipak, u proteklih šest godina ova društvena grupa ostaje na marginama i nedovoljno prepoznata kada je reč o oblikovanju javnih politika i raspodeli novca.
Javni konkursi za trebalo bi da omoguće mladima i omladinskim organizacijama pristup novcu za realizaciju programa koji unapređuju njihove veštine, participaciju i kvalitet života. Kroz ove konkurse podstiče se aktivizam, neformalno obrazovanje, preduzetništvo i inkluzija, čime se mladima daje konkretna podrška da aktivno učestvuju u društvu i oblikuju svoju budućnost.
Paradoks savremenog društvenog trenutka ukazuje na dublji društvenu potrebu za uključivanjem mladih i finansiranje omladinskih projekata.
U poređenju sa ostalim sektorima, omladina je podržana sa najmanjom ukupnom sumom novca u odnosu na ostale sektore, i to je trend koji se ne menja. U ovoj oblasti prosečno se izdvaja oko 400 miliona dinara i podrži oko 450 projekata godišnje. Međutim, ovaj broj je nepotpun, jer se jedan deo projekata koji se odnose na mlade finansira preko konkursa za udruženja građana.
Drugi paradoks finansiranja ovog sektora je i činjenica da je kroz konkurse za najoskudnije finansiran sektor podržan najskuplji projekat koji je zabeležen celokupnim istraživanjem – projekat OPENS-a i Evropske omladinske prestonice u Novom Sadu.
Najveći deo novca i najveći broj projekata za omladinu se dolazi iz Ministarstva turizma i omladine 1,3 milijarde dinara ukupno za šest godina, što čini 56.5 % celokupnog finansiranja ovog sektora. Osim toga, ne raspisuju sve lokalne samouprave konkurse za mlade. Njih 135 nije niti jedan put raspisalo konkurse u prethodnih šest godina. Broj podržanih projekata u opštinama i gradovima je 1.585.
Najveći dobitnik po količini novca i po broju projekata je novosadsko udruženje OPENS koje je za šest godina podržano sa 29 projekata i sumom novca od preko 450 miliona dinara. Osim projekta podrške sprovođenju manifetsacije omladinske prestonice, ova organizacija dobila je novac i za razvoj omladinskih politika, lični razvoj, održive zajednice i sl.
Alternativni izveštaj o konkursima za omladinsku politiku u okviru Ministarstva turizma i omladine koji redovno prati Krovna organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje, na primer, da je “od 119 udruženja koja su dobila sredstva na dva javna konkursa Ministarstva turizma i omladine, šest njih a) osnovano u poslednjih godinu dana; b) nema nijedan kanal komunikacije na internetu i c) dobilo više sredstava nego što im iznosi celokupan budžet za prethodnu godinu”, upozoravajući na praksu finansiranja nelegitimnih organizacija.
Osim toga, u toku istraživanja objavljena je i istraživačka priča portala CINS koja je pokazala jednu od najgrubljih zloupotreba omladinskih organizacija u političke svrhe i korišćenje prostorija CEROB-a kao call centra za vladajuću stranku tokom izbora 2023. godine.
Sektor omladine je u prethodnih šest godina tri puta “premeštan” u nadležnosti različitih ministarstava. Najpre je bio deo Ministarstva sporta i omladine (ministar je bio Vanja Udovičić kadar SNS), zatim deo Ministarstva turizma i omladine (ministar Husein Memić iz stranke SDPS) da bi u 2024. Ministarstvo omladine postalo samostalan resor (ministarstvo vodi Đorđe Milićević iz SPS).
Krovni dokument javnih politika je Nacionalna strategija za mlade 2023-2030., koja između ostalog, podrazumeva i podršku programima i akcionim planovima. Budžetska sredstva za sprovođenje Strategije za mlade obuhvataju različite oblasti, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, učešće mladih u društvu, kulturu i zaštitu životne sredine. Sredstva se dodeljuju kroz konkurse i programe koje raspisuje Ministarstvo turizma i omladine, lokalne samouprave, Kancelarije za mlade i sl.
U ovoj 2025. godini, budžet za omladinu je prvi put značajnije povećan i to za 25% pa sada iznosi nešto više od 850 miliona dinara na nivou resornog ministarstva.
Preporuke
Otvaranje podataka
Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.
Standardizacija procesa
Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.
Informisanje zajednice
Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model javne prezentacije.
Proaktivnost
Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.
Dokumentacija
Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj, naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne očekivane rezultate.
Sistematizacija
Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.
Baze podataka
Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.
Participativnost
Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.
Analiza
Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.
METODOLOGIJA
Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.
Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:
- Nacionalni nivo vlasti – 25 ministarstava u Vladi Republike Srbije
- Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
- Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova
u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).
Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za ponovnu upotrebu podataka svim institucijama iz uzorka, tražeći Rešenja i/ili Odluke o dodeli novca u mašinski čitljivom formatu (word ili excel). Ova vrsta Zahteva propisana je Zakonom o elektronskoj upravi koji u članu 25. propisuje da “Svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe”.
Zahtevi su poslati kao prva kontrole informacija koje su dostupne na zvaničnim sajtovima institucija, a zatim, i da bi se ubrzao i olakšao unos podataka, i unapredila njihova tačnost i kasnija obrada.
Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:
- da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
- da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
- raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).
O PROJEKTU
Zašto ovo radimo?
Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.
Koje probleme želimo da rešimo?
Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.
Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.
Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.
Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.
Ko smo mi?
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu.
Članovi našeg istraživačkog tima u 2023. su:
16 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
- Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
- Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
- Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
- Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
- Duško Medić, Centar za održive zajednice Novi Sad
- Sanja Živanović, Beograd
- Goran Đukić, Forca Požega
- Marija Milošević Tanasijević, Res Publica Kragujevac
- Miroslav Tamburić, Forca Požega
- Nikola Perišić, Beograd
- Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
- Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
- Silvija Vukašinović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
- Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš
- Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
- Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
- Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata, automatizaciju procesa unosa i obrade podataka. Kreator i administrator baze podataka.
- Tijana Uzelac, BIRN Srbija na poziciji istraživačice javnih politika.
Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “Otvoreno o konkursima, OKO”:
- Dejana Stevkovski, Građanske inicijative, na poziciji koordinatorke rada koalicije i glavne istraživačice javnih politika, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
- Marija Drndić, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice, zadužena za podršku u istraživanju.
- Alma Mustajbašić, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.
Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.