Menu
Menu
Baza podataka o javnim konkursima u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine
BIRN Srbija, u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 17 lokalnih organizacija civilnog društva, predstavlja dopunjeno izdanje prve i najobimnije onlajn baze javnih konkursa. Baza omogućava praćenje potrošnje budžetskog novca u sektorima medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine.
U uzorku se nalaze podaci o ukupno 1.657 konkursa od kojih su 20 poništeni a 1.637 su realizovani. Uzorkom su obuhvaćena sva tri nivoa vlasti: 165 lokalnih samouprava, 10 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 15 republičkih ministarstava.
Praćena je potrošnja za 2019. i 2020. godinu, kao i podaci iz 2021. godine, zaključno sa septembrom.
0
javnih konkursa
0
institucija
0
dinara potrošenih od 2019. do septembra 2021.
0
projekata
0
nosilaca projekata
U uslovima prolongirane zdravstvene krize, hroničnog nedostatka novca na tržištu i nedovoljno razvijenih alternativnih modela finansiranja državni novac ostaje najpoželjniji izvor finansiranja rada medija i udruženja građana, omladinskih organizacija i organizacija i ustanova u kulturi.
Iako je glavna namena potrošnje ovog novca podrška javnom interesu, dosadašnja praksa pokazala je brojne probleme, od nedorečenih procedura i diskrecionog odlučivanja, pa sve do krupnih kršenja zakona i korupcije.
Analiza podataka pokazala je sledeće trendove:
- Najviše državnog novca je potrošeno za finansiranje projekata organizacija civilnog društva, preko 53 miliona evra (odnosno 6,2 milijarde dinara). Slede konkursi za javno informisanje na koje je potrošeno nešto više od 42 miliona evra (gotovo 5 milijardi dinara).
- Najviše novca za javne konkurse izdvaja se na nivou lokalnih samouprava, slede republička ministarstva i pokrajinski sekretarijati. Tokom godina ukupna suma na sva tri nivoa vlasti je relativno stabilna, sa tendencijom smanjenja u periodu 2019 – 2020.
- Dva najkrupnija problema u primeni su finansiranje redovnog rada organizacija i medija kroz konkurse za tematske projekte, kao i finansiranje rada organizacija i medija bliskih vlasti koji imaju olakšan pristup državnim fondovima
- Iako je period istraživanja obuhvatio period kovid krize, svega 155 projekata se bavi ovom temom.
- Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata.
- U proceduralnom smislu, nedostaje standardizacija konkursne procedure i njeno ujednačavanje na nivou sva četiri sektora, što bi doprinelo i lakšem praćenju rezultata konkursa i većoj transparentnosti.
- Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak pet puta veći od broja organizacija koje dobijaju novac na konkursima, a od 11.070 dobitnika oko 30% se ponavlja iz godine u godinu.
Javni konkursi: dobri u teoriji, loši u praksi
Novac, koji se svake godine daje iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta je najvažniji izvor finansiranja za navedene sektore i namenjen je ostvarivanju javnog interesa. Međutim, u praksi, javni konkursi sve češće postaju predmet interesovanja javnosti zbog zloupotreba i sumnje na korupciju.
Prvi korak u sprečavanju zloupotreba bilo bi objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.
Predstavljeni podaci nude mogućnost dublje analize i procene sprovedenih konkursa i ujedno predstavljaju bazu organizacijama okupljenim oko platforme Otvoreno o konkursima, OKO, za zagovaranje unapređenja javnih politika i procedura za njihovo sprovođenje.
Krajem 2020. i početkom 2021. pokrenuto je nekoliko zakonodavnih inicijativa koje mogu da utiču na proceduru sprovođenja konkursa, kao i na transparentnost i dostupnost podataka. U očekivanju konkretnijih izmena zakona pregled trendova uočenih do septembra 2021. pokazuje da nije bilo većih promena (niti značajnog napretka) u primeni konkursa u odnosu na prethodne dve godine koje su obuhvaćene uzorkom.
Na osnovu dostupnih podataka i uporednog pregleda stanja u posmatranim sektorima može se izvući nekoliko opštih zaključaka:
Organizacije civilnog društva i mediji mogu da računaju na stabilna budžetska odvajanja kroz javne konkurse. Evidentno je, takođe, da je nivo ukupne potrošnje u 2020. godini nešto manji nego u 2019. što je donekle posledica krize izazvane pandemijom i poništenja/odlaganja pojedinih konkursa.
| 2019 | 2020. | septembar 2021. godine | |
| Ministarstva | 1.732.041.568 dinara/ /2.274 projekata | 1.571.344.594 dinara/1.980 projekata | 1.503.577.568 dinara/1.390 projekata |
| Sekretarijati APV | 324.513.803 dinara/1.550 projekata | 260.866.000 dinara/1.325 projekta | 305.806.296 dinara/1.585 projekata |
| Lokalne samouprave | 3.389.951.276 dinara/8.936 projekata | 2.967.368.496 dinara/7.134 projekta | 2.724.093.262 dinara/7.222 projekta |
Posmatrano na nivou celog uzorka, za sve tri godine, najviše novca dodeljeno je projektima iz sektora civilnog društva i medija. Čak 4 regionalne TV stanice našle su se u top 10 dobitnika po visini odobrenih sredstava. Među deset najvećih dobitnika je i Timočka Eparhija čiji se projekti odnose na građevinske radove i rekonstrukciju. Rekorder je OPENS, koji je među najvećim korisnicima sredstava na konkursima i za civilno društvo i za omladinu i nosilac najskupljeg pojedinačnog projekta u ovoj bazi.
Podaci u bazi upućuju na tendenciju da se kroz javne konkurse, koji podrazumevaju podršku tematski zeokruženim projektima, zapravo finansira redovan rad medija ili udruženja građana. U prilog tome govori i podatak da čak 4.032 projekta nema naziv, kao i da je u minimum 285 projekata u nazivu eksplicitno navedeno da je u pitanju redovan rad ili redovne godišnje aktivnosti. Takođe, više od polovine realizovanih konkursa nema jasnu, tematski definisanu namenu niti jasno definisan cilj u ispunjavanju javnog interesa, što zapravo otvara mogućnost finansiranja redovnih aktivnosti. Ova tendencija nauočljivija je na konkursima koje raspisuju lokalne samouprave.
Jedan od glavnih problema je favorizovanje određenih medija i organizacija i potpuni izostanak evaluacije, koja bi dala odgovor na pitanje na koji način su sprovedeni projekti doprineli javnom interesu i koji su njihovi konkretni rezultati u zajednicama u kojima su sprovedeni. Zabeleženo je 372 konkursa (skoro petina) na kojima je jedan, pojedinačni korisnik, dobio više od 50% ukupno opredeljenog novca, a od tog broja u 121 konkursu postojao je samo jedan dobitnik, što dovodi u pitanje regularnosti procesa.
Konkursi koje podržavaju ministarstva i pokrajinski sekretarijati tematski se razlikuju od konkursa lokalnih samouprava, jer su vezani isključivo za nadležnosti ovih institucija (na primer, Ministarstvo za omladinu i sport raspisuje konkurse samo za ovaj sektor, Ministarstvo kulture i informisanja sprovodi konkurse isključivo u ove dve oblasti, Ministarstvo ekologije na ekološke teme itd.). Lokalne samouprave, shodno svojim nadležnostima, raspisuju konkurse u svim sektorima koji su u fokusu ovog istraživanja.
Zvanične internet prezentacije zadovoljavaju samo minimum transparentnosti. Obično se na sajtovima državnih organa nalaze javni pozivi i odluke/rešenja o dodeli novca, ali ništa više od toga. Izostaju podaci o komisijama i kriterijumima na osnovu kojih su birani njihovi članovi, ne postoje izveštaji o evaluaciji projekata niti o njihovim rezultatima, kao ni informacija da li su pare namenski potrošene.
Konkursna procedura, kvalitet dostupne dokumentacije, čak i kvalitet odgovora na Zahtev za pristup informacijama, variraju od uprave do uprave. Uzrok tome su velika diskreciona ovlašćenja i nedorečeni zakoni i pravilnici, koji otvaraju prostor za loše sprovođenje i zloupotrebu javnih konkursa. Međutim, standardizacija pravila samo je prvi korak ka obezbeđivanju toga da javni konkursi zaista i služe javnom interesu. Na primer, konkursi za javno informisanje, koji u odabranom uzorku imaju najbolje razrađene procedure i dalje u najvećoj meri favorizuju medije bliske vlasti.
Broj registrovanih medija i organizacija civilnog društva u registrima Agencije za privredne registre višestruko prevazilazi broj nosilaca projekata predstavljenih u ovoj bazi. U bazama Agencije za privredne registre Srbije upisano je više od 36 hiljada udruženja građana i više od 2.600 medija. Međutim, kako pokazuje ovo istraživanje, oko 11 hiljada njih je zaista i aktivno, tj. učestvuje na konkursima i dobija novac za projekte. Dodatno, od tog broja njih 3.076, gotovo 30%, se ponavlja iz godine u godinu, što govori o korpusu medija/organizacija/ustanova koji se redovno finansiraju državnim novcem.
Iako je istraživanjem mapiran relativno veliki broj udruženja, on je i dalje pet puta manji nego broj zvanično registrovanih udruženja pri Agenciji za privredne registre, koji trenutno broji preko 36 hiljada. Najveći broj korisnika su udruženja građana (9.327), a slede društva sa ograničenom odgovornošću (586), preduzetnici (389), ustanove (341), fondacije (62), fizička lica (141), zadužbine (6) i ostala pravna lica (218), među kojima su i crkve, sportska udruženja, savezi, akcionarska društva i sl.
Pandemija korona virusa nije značajno uticala na sprovođenje javnih konkursa niti potrošnju javnog novca za te namene. Baza podataka bila bi obimnija za 20 konkursa koji su poništeni, a u toku istraživanja mapirano je i 15 javnih konkursa, koji su obustavljeni, od toga 13 zbog pandemije . Svega 155 projekata se bavi ovom temom.
Podaci
NAPOMENA: Uvaženi čitaoci, korisnici i kolege, zbog kompleksnosti istraživanja i prikupljanja velike količine podataka, ukoliko imate neke ispravke ili sugestije pišite nam na sledeću email adresu: lada.vucenovic@birn.eu.com
Preporuke
Otvaranje podataka
Institucije treba da otvaraju podatke kojim raspolažu. Za početak, Rešenja/Odluke o dodeli novca objaviti u Word ili Excel fajlu. Takođe, na portalu otvorenih podataka data.gov.rs, objavljivati podatke o ovoj vrsti potrošnje.
Standardizacija procesa
Konkursna procedura treba da bude jasna i uređena, ukljuđujući proceduru za raspisivanje i objavljivanje poziva, jedinstvene prijavne obrasce, propisane i javne kriterijume za ocenu projekata, jasna pravila o izboru konkursnih komisija, sprečavanja sukoba interesa i mogućnost žalbe.
Informisanje zajednice
Osim na samom početku, javnost treba da bude obaveštena i o rezultatima projekata i promenama koje je sprovođenje projekta donelo lokalnim zajednicama. Medijski sadržaji treba da budu digitalizovani i široj publici dostupni onlajn, a rezultati projekata civilnog društva predstavljeni kroz model javne prezentacije.
Proaktivnost
Institucije treba samostalno da objavljuju veći broj podataka i dokumenata u vezi sa javnim konkursima.
Dokumentacija
Tekst javnog poziva mora da ima navedene minimalne i maksimalne iznose novca koji se odobravaju po projektu. Rešenje/odluka o dodeli novca treba da sadrži podatke o podnosiocu/korisniku i njegov matični broj, naziv projekta, iznos dodeljenog novca, siže projekta ili njegove glavne očekivane rezultate.
Sistematizacija
Struktura zvaničnih veb prezentacija treba da se uredi tako da sekcija o javnim konkursima bude posebno odvojena, a arhiva složena po godinama.
Baze podataka
Relevantni registri Agencije za privredne registre treba da budu ažurirani, tako da odražavaju stvarnu sliku aktivnih medija ili organizacija civilnog društva.
Participativnost
Učešće građana i njihovo neposredno izjašnjavanje kroz različite oblike javnih debata treba organizovati tako da doprinesu identifikaciji potreba i lokalizaciji javnog interesa u ova četiri sektora dok bi konkursi bi imali jasnu namenu.
Analiza
Evaluacija treba da obuhvati konkursnu proceduru, sprovedene aktivnosti i programski deo projekta, namenski utrošak novca i finansijsku kontrolu.
Mediji: Državni novac za propagandu
U ukupnom uzorku istraživanja, medijski konkursi tj. konkursi za javno informisanje, čine jednu trećinu po sumi potrošenog novca i jednu petinu po broju podržanih projekata.
0
konkursa u periodu od 2019. do septembra 2021.
0
medijskih projekata
0
medija i medijskih organizacija
0
milijardi dinara ukupna vrednost konkursa
0
dobitnika se ponavlja iz godine u godinu
0
prosečna vrednost projekta
Pregled najskupljih podržanih pojedinačnih projekata, onih koji vrede 10 miliona dinara i više, pokazuje da su najveći dobitnici regionalne TV stanice, a nazivi podržanih projekata pokazuju da ove TV stanice dobijaju podršku za svoj redovan rad, kao i da pojedine dobijaju novac za projekte istovetnog naziva.
Konkurse za javno informisanje raspisuju gotovo sve lokalne samouprave i one su od januara do do septembra 2021. obezbedile preko milijardu dinara za ovaj tip konkursa.
Za isti period 2021. Ministarstvo kulture i informisanja je institucija koja je pojedinačno obezbedila najviše novca za medijske konkurse (248 miliona dinara) kroz 10 različitih tematskih poziva, a Sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine u raspodeli svog budžeta za konkurse (58,2 miliona dinara) prati sličnu logiku podele po temama/tipu medija. Ostala ministarstva i pokrajinski sekretarijati ne raspisuju ovaj tip konkursa.
Do septembra tekuće godine potrošeno je, na nivou svih institucija obuhvaćenih uzorkom, 1,4 milijarde dinara.
| 2019 | 2020 | septembar 2021. | |
| Ministarstvo kulture i informisanja | 281.274.200 dinara | 275.596.000 dinara | 248.000.000 dinara |
| Sekretarijat za informisanje APV | 65.500.000 dinara | 61.350.000 dinara | 58.200.000 dinara |
| Lokalne samouprave | 1.321.994.240 dinara | 1.459.171.660 dinara | 1.134.001.319 dinara |
Podrška redovnom radu medija, mimo odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima, jedan je od glavnih nedostataka medijskih konkursa. Rekorder po broju dobijenih projekata je Novosadska TV koja je u periodu od 2019. do septembra 2021. dobila ukupno 84 projekta. Slede RTV Belle Amie Niš i RTV Kruševac sa 54 odobrena projekta, Savez Srba iz regiona dobio je 50 projekata, a TV Zona plus iz Niša 49. Od ukupnog broj medija, koji su dobitnici na konkursima (1.228) skoro polovina (njih 539) se ponavlja iz godine u godinu.
Javni konkursi deo su šire šeme državne pomoći i kao takvi podložni određenim ograničenjima. Prema pravilima o dodeli državne pomoći, pojedinačni mediji ne bi trebalo da dobiju više od 23 miliona dinara u toku tri uzastopne godine. Naše istraživanje pokazuje da je jedan broj TV stanica premašio tu granicu.
U tekućoj 2021. godini, 79 projekata nema naveden naziv, a osim toga za projekte koji u nazivu imaju “hronika” (30 projekata), “…na dlanu” (18 projekata), “priče o…” (2 projekta), “danas/juče/sutra u …” (28 projekata) može se pretpostaviti da zapravo podrazumevaju redovne emisije kojima se prate aktuelnosti u određenim gradovima.
Osim podrške redovnom radu, jedan od ranije evidentiranih problema je i podrška medijima koji su najčešći prekršioci etičkog kodeksa i profesionalnih standarda. Podaci u bazi pokazuju pozitivan trend smanjenja njihovog finansiranja u 2021. mada ne i njegov potpuni prestanak. Na primer, Medijska mreža, izdavač Srpskog telegrafa je u 2021. godini dobila jedan projekat u gradu Novom Sadu u vrednosti od 400 hiljada dinara, za razliku od prethodne dve godine kada im je odobreno 7 projekata. List Informer je u tekućoj godini dobio jedan projekat od 3,5 miliona dinara u Beogradu, dok je vrednost prethodno odobrenih projekata iznosila 11,3 miliona dinara. List Alo! ima 7 odobrenih projekata do septembra 2021. u vrednosti od 9,4 miliona dinara, dok su prethodnih godina imali 16 odobrenih projekata vrednosti 15,5 miliona dinara. Ova tri tabloida, prema monitoringu Saveta za štampu, godišnje naprave više hiljada prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Najveći profiteri javnih konkursa su TV stanice koje su svojom uređivačkom politikom bliske vlasti. Apsolutni rekorder je TV Novi Pazar sa više od 155 miliona dinara dobijenih putem konkursa.
Kroz medijske konkurse podržano je ukupno 6.928 projekata i 1.228 jedinstvenih korisnika. Od tog broja (1228) za njih 491 izdavači medija su društva sa ograničenom odgovornošću, 412 organizacija civilnog društva, 4 fondacije, 42 ostalih pravnih statusa (na primer AD), kao i 279 preduzetnika, zapravo medijskih produkcija i agencija za proizvodnju medijskog sadržaja. Poslednji su problematični sa stanovišta transparentnosti, jer se podaci o ovoj potrošnji, koja na nivou celog uzorka iznosi pola milijarde dinara (565.947.335 dinara), nigde ne registruje, pa ni u Registru medija APR.
Baza pokazuje da na javnim konkursima novac dobija polovina od ukupno registrovanih medija u APR.
Procedura dobra, primena loša
Konkursna procedura uređena je Zakonom o javnom informisanju i medijima i pratećim Pravilnikom. Oba dokumenta predviđaju određeni nivo transparentnosti i zajedničke standarde u primeni konkursa, što nije slučaj sa drugim sektorima, koji su predmet ovog istraživanja.
I pored postojanja standardizovane procedure i propisanih pravila, pristup i raspodela novca putem javnih konkursa jedna je od tema najvećeg sporenja u medijskoj zajednici.
Prethodnih sedam godina, koliko se primenjuje ovaj tip finansiranja, medijska i novinarska udruženja skupila su pregršt dokaza o nepravilnostima i zloupotrebama, koje ozbiljno narušavaju sprovođenje ovog tipa javnih konkursa. One se kreću od zloupotreba diskrecionih ovlašćenja pri odabiru članova komisije, koje predlažu projekte “prijateljskih” i povezanih medija, finansiranje tabloidnih medija, nenamenskog trošenja novca i slično.
U narednom periodu, očekuje se implementacija mera iz Medijske strategije (Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji 2020. do 2025.) koje bi trebalo da unaprede sistem javnih konkursa u medijskom sektoru.
Strategijom se predlaže obavezno učešće javnosti u planiranju potrošnje, obavezna eksterna evaluacija, detaljnija razrada procedura izbora konkursnih komisija, objavljivanje podataka na jedinstvenoj informacionoj platformi i sl.
U trenutku pisanja ovog izveštaja očekuje se završetak rada radne grupe i početak javne rasprave o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, u kom detaljnije treba da budu razrađeni proceduralni aspekti konkursa.
Civilno društvo: Podrška za status quo
Konkursi za udruženja građana čine nešto više od polovine svih konkursa obrađenih u ovom istraživanju.
0
konkursa u periodu od 2019. do septembra 2021.
0
projekat
0
korisnika
0
milijardi dinara vrednost konkursa
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat
Veliki broj podržanih projekata zapravo je uslovio njihovu vrlo nisku vrednost. Na nivou čitavog uzorka za OCD, čak 8.256 (ili 46%) projekata, vredi 100 hiljada dinara i manje. Sa druge strane je 857, odnosno 5% projekata čija vrednost prelazi million dinara. Najskuplji pojedinačni projekti uveliko prelaze cifru prosečne vrednosti projekata i to su:
U bazi su najbrojniji projekti za civilno društvo, oni čine polovinu svih projekata. Gotovo sve lokalne samouprave, ministarstva i sekretarijati APV imaju razrađenu saradnju sa organizacijama civilnog društva, godišnje raspisuju bar jedan takav konkurs, i samo u 2021. godini su na javne konkurse potrošile ukupno preko 2 milijarde dinara.
Od 21 ministarstva u Vladi Srbije, njih 14 raspisuje konkurse za civilno društvo. Najviše novca daju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo spoljnih poslova. Projekti republičkih i pokrajinskih vlasti su tematski bolje definisani u odnosu na lokalne samouprave, jer striktno prate nadležnosti ovih institucija. Pokrajinski sekretarijati, više nego ostali nivoi vlasti, vode računa o diverzitetu i multietničnosti.
| 2019 | 2020 | septembar 2021 | |
| Ministarstva | 904.864.443 dinara | 725.503.854 dinara | 759.440.366 dinara |
| Sekretarijati APV | 131.393.803 dinara | 99.591.000 dinara | 125.056.296 dinara |
| Lokalne samouprave | 1.330.082.196 dinara | 1.078.284.056 dinara | 1.133.244.881 dinara |
Broj korisnika u ovom sektoru, koji se ponavlja iz godine u godinu je 1.717 (oko 22%) što ukazuje na korpus udruženja koja potencijalno dobijaju podršku za redovne aktivnosti, u 238 slučajeva je to i eksplicitno navedeno u nazivu. Pored toga, u 3.115 projekata nije naveden naziv. Podaci iz baze pokazuju da na konkursima novac iz budžeta dobija nešto više od 7 hiljada udruženja, što je petina od svih upisanih u registar udruženja APR.
U ovoj bazi podataka, najčešći dobitnici projekata su “tradicionalna” udruženja, kao na primer udruženja penzionera, manjinska udruženja, organizacije koje pomažu određenim kategorijama obolelih, udruženja boraca i ratnih veterana itd. Najmanje ili gotovo zanemarljivo malo je organizacija, koje su primarno zainteresovane za kontrolnu ulogu u društvu.
U poslednjih nekoliko godina, primetna je pojava tzv. GONGO ili PONGO organizacija. U 2021. godini koalicija Otvoreno o konkursima, OKO, identifikovala je bar 10 konkursa na kojima su se desile neregularnosti, a na kojima je potroseno najmanje 845,5 miliona dinara. Neregularnosti podrazumevaju da su organizacije osnovane neposredno pred konkurs, da nisu registrovane za oblast na koju se konkrs odnosi, da su dobile državni novac za projekte o čijim aktivnostima i rezultatima ne postoji nikakav trag u javnosti, ili su pak realizovani sa ciljem da stvaraju privid dijaloga vlasti i civilnog društva ili pak negiraju nalaze i kritike antikorupcijskih organizacija.
Jedna od uočenih praksi je i dodela novca crkvenim opštinama, verskim odborima, crkvama, manastirima i drugim verskim organizacijama na konkursima, koji se raspisuju za organizacije civilnog društva. Takvih dobitnika je najmanje 107 u bazi, a njihovi projekti vrede preko 101,8 miliona dinara. Najveći dobitnik je Srpska Pravoslavna crkva i njene eparhije sa minimum 93,3 miliona dinara, a od te sume Eparhija Timočka je dobitnik 67,6 miliona dinara dobijenih na ime obnove parohijskog doma i drugih građevinskih radova.
Diskrecione procedure i nedovoljno transparentnosti
Kroz konkurse se, shodno Zakonu o udruženjima, budžetskim novcem podržava čitav spektar raznorodnih društvenih sektora od javnog interesa.
Zakon izlistava oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe.
Novac, koji se udruženjima dodeljuje putem javnih konkursa je opredeljen sa budžetske linije 481 – “dotacije za nevladine organizacije”. Prethodna istraživanja Građanskih inicijativa i podaci u ovoj bazi, pokazuju da samo deo novca sa ove budžetske linije odlazi organizacijama civilnog društva, dok se takođe, velike sume usmeravaju na redovno finansiraje sportskih klubova, verskih zajednica, organizacija Crvenog krsta, pa čak i javne ustanove, čije finansiranje je predviđeno u okviru zasebno definisane budžetske linije.
Strategija podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, trebalo je da ponudi odgovore na neke od problema u implementaciji i regulaciji javnih konkursa, ali je rad na njoj osporavan od strane brojnih, uglednih sektorskih organizacija. U javnim saopštenjima, organizacije navode da mediji i civilno društvo rade u vrlo neprijateljskoj atmosferi te su odbile učešće u ovom procesu.
Kultura: Na marginama javnog interesa
U bazi podataka nalazi se nešto više od 250 konkursa, koji su usmereni na podršku projektima kulture i umetnosti, a koji se sprovode na osnovu Zakona o kulturi.
0
konkursa u periodu od 2019. do septembra 2021.
0
projekta
0
udruženja u kulturi
0
milijardi dinara vrednost konkursa
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat
Lista najskupljih finansiranih projekata ilustruje širinu zahvata javnih konkursa za kulturu – od filmskih produkcija, do festivala, manifestacija i izvođenja radova na sanaciji.
U sektoru kulture, u tekućoj godini do septembra 2021. godine dve trećine novca za finansiranje projekata obezbedilo je 76 lokalnih samouprava koje raspisuju ovaj tip konkusa (1,3 milijarde dinara ukupno). Među lokalnim samoupravama dominiraju projekti grada Novog Sada, njih čak 670 i gotovo 201 million dinara dolazi iz ovog grada. Ostatak novca za projekte u kulturi u 2021. godini dolazi iz budžeta Sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama APV (114,5 milion dinara) i Ministarstva kulture i informisanja (105,5 miliona dinara).
Na nivou ukupnog uzorka, Ministarstvo kulture i informisanja je ustanova koja pojedinačno izdvaja najviše novca koji se deli na dvadesetak različitih konkursa godišnje. Ostala ministarstva nemaju ovaj tip potrošnje. Pokrajinski sekretarijat, poput ministarstva, deli novac na desetak različitih konkursa.
| 2019 | 2020 | septembar 2021 | |
| Ministarstvo kulture i informisanje | 389.687.848 | 399.249.620 | 105.575.000 |
| Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama | 116.620.000 | 91.925.000 | 114.550.000 |
| Lokalne samouprave | 539.347.454 | 373.780.230 | 404.866.576 |
U sektorima, koji su praćeni ovim istraživanjem, projekti kulture i umetnosti su najraznovrsniji u smislu tema, tipova dobitnika ali i procedura. Svaka lokalna samouprava ima pravo da sprovede konkurs po sopstvenoj proceduri, u skladu sa ciljevima koje sama postavi. U skladu sa tim, u javnom domenu nema ni izveštaja o evaluaciji.
Tako se dešava i da su projekti kulture i umetnosti finansirani kroz konkurse za udruženja građana. U bazi postoji bar 800 takvih konkursa koji su posvećeni očuvanju kulture i tradicije, kulturnim manifestacijama i festivalima.
U posmatranom ukupnom uzorku ovog istraživanja, jedino projekti u kulturi dozvoljavaju finansiranje ustanova i fizičkih lica (koja operativno sprovode projekte putem organizacija). Ustanove su podržane kroz 335 projekata, u vrednosti od 792,7 miliona dinara, a neke od njih su među najvećim dobitnicima na konkursima, u smislu dodeljene količine novca i broja odobrenih projekata.
Ustanove se nalaze i među najvećim dobitnicima konkursa.
Oko 10% dobitnika (565) na konkursima za kulturu se ponavlja iz godine u godinu, i to su uglavnom kulturno-umetnička društva (KUD-ovi) i institucije, u smislu fakulteta, muzeja, biblioteka itd.
Budžeti dodeljeni gotovo polovini projekata (njih 3.061) ne prelaze 100 hiljada dinara. Postavlja se pitanje dometa projekata koji su podržani ovako malim novcem. Osim toga, 590 projekata nema naveden naziv u rešenju o dodeli.
Finansiranje kulture – nova strategija, stare prakse
Početkom 2021. godine usvojen je dokument Strateški prioriteti razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, koji prepoznaje 20 tačaka intervencije u ovom sektoru. Između ostalog, u prvoj tački se navodi potreba povećanja budžeta za kulturu, a samim tim i novca izdvojenog za konkursno sufinansiranje. Strateški okvir još uvek nema svoj akcioni plan.
Ukupni godišnji budžet za kulturu je uvećan u 2021. u odnosu na 2020. godinu, ali i dalje iznosi manje od 1% ukupnog budžeta.
Osim što na javne konkurse u oblasti kulture može da se prijavi širok spektar korisnika (uključujući i institucije i pojedince), i oblasti kulturne delatnosti takođe su vrlo razgranate, ima ih 15 navedenih u članu 8 Zakona o kulturi. Shodno tome i tematske oblasti obuhvaćene istraživanjem variraju od muzičke, likovne, pozorišne, audio-vizuelne umetnosti, do savremenih oblika umetnosti i kulture i bibliotičke delatnosti i izdavaštva.
Ni nepravilnosti nisu izuzetak. Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) godinama unazad prati konkurse u kulturi na nivou ministarstva i grada Beograda. Ova organizacija posebno ističe loše prakse grada, te navodi da od 242 projekta, 29 projekata je dodeljeno organizacijama koje se ne bave kulturom, koje su registrovane neposredne pred konkurs ili koje nisu registrovane u Beogradu. Preko 20% novca ili gotovo 100 miliona dinara dodeljeno je ovakvim projektima.
Mladi: Bez prava na prigovor
U ovoj bazi, najmanji broj konkursa posvećen je specifično mladima i sprovođenju omladinskih politika i broji svega 55.
0
konkursa u periodu od 2019. do septembra 2021.
0
projekta
0
udruženja mladih
0
milijarda dinara vrednost konkursa
0
prosečna vrednost projekta
0
dinara najjeftiniji projekat
Mali broj podržanih projekata i velika vrednost najskupljih, uslovili su relativno visoku prosečnu vrednost projekata za mlade, milion dinara, što je oko tri puta više od prosečne vrednosti projekata u ostalim sektorima. Razlike između najskupljih i najjeftinijih projekata su značajne, a pet najskupljih projekata nose samo dve organizacije.
Omladinski projekti u najvećoj meri oslanjaju se na novac iz republičkih ministarstava. Od oko 450 miliona dinara potrošenih u ovom sektoru u 2021. godini, gotovo 400 miliona (ili 80% sredstava) obezbeđuju dva ministarstva – omladine i sporta (ukupno 199.493.760,00 dinara) i za brigu o porodici i demografiju (ukupno 191.068.442 dinara). Preostalih 20% ukupnih sredstava ili oko 50 miliona dinara podeljeno je u 15 lokalnih samouprava koje su uopšte raspisivale ovaj tip konkursa.
Sektor za mlade je zapravo jedini koji je u posmatranom periodu istraživanja zabeležio porast ukupnog novca koji se troši kroz konkurse, ali isključivo zahvaljujući dvostrukom uvećanju novca na republičkom nivou u odnosu na početnu, 2019. godinu. Sa druge strane, novac koji lokalne samouprave izdvajaju, ionako nedovoljan, iz godine u godinu se smanjuje.
| 2019 | 2020 | septembar 2021 | |
| Ministarstva | 156.215.077 | 170.995.120 | 390.562.202 |
| APV | 11.000.000 | 8.000.000 | 8.000.000 |
| Lokalne samouprave | 198.527.386 | 56.177.550 | 51.980.486 |
Rekorder među dobitnicima je novosadsko udruženje OPENS, koje se pojavljuje kao jedan od rekordera i u sektoru civilnog društva. Ovaj savez udruženja formiran je povodom kandidature grada Novog Sada za omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine, a sada funkcioniše kao omladinski resurs centar. Drugoplasirani po količini novca ima budžet koji je duplo manji od OPENS-a, a ostali dobitnici najvećih projekata i po deset puta manje.
Nasuprot njima, u bazi postoji i podatak o 128 projekata (nešto više od 10%) čija vrednost ne prelazi 100.000 dinara.
Značajan broj omladinskih projekata podržan je kroz konkurse za udruženja građana, bar 600 je predstavljeno u ovoj bazi. Javni konkursi su raspisani za različite tematske oblasti relevatne za mlade, od obrazovanja i zapošljavanja do zdravlja, bezbednosti, učešća u donošenju odluka i slično.
Sektor omladine, takođe, pati od nedostatka transparentnosti i evaluacije postignutog. Veoma teško se, u javnom domenu, mogu naći rešenja o formiranju komisije, zapisnici o njihovom radu, kriterijumi za izbor članova komisije i slično. U javnom domenu nema ni izveštaja o evaluaciji, rezultatima i uspešnosti realizacije ovog tipa projekata.
Sa proceduralnog stanovišta, najproblematičnij je konkurs Ministarstva za brigu o porodici, jer je ovaj konkurs stalno otvoren, nema jasan rok za prijave i rešenja, što je u suprotnosti sa Uredbom koja reguliše sprovođenje konkursa.
Lokalne samouprave, bez adekvatnog plana za podršku mladima
Nacionalna strategija za mlade daje glavni zakonodavni okvir za funkcionisanje omladinskog sektora i omladinskih politika. Strategiju prevashodno sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, a zatim i AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave. Ovo ministarstvo ujedno je i glavni izvor finansiranja.
Osim ministarstva i lokalne samouprave, shodno Zakonu o mladima, treba da se staraju o “unapređivanju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima, koje su od interesa za mlade”. Lokalne samouprave, dodatno, treba da usvoje sopstvene lokalne akcione planove za sprovođenje Strategije za mlade i da o njenoj ispunjenosti izveštavaju Ministarstvo.
Zakon dodatno daje preporuku lokalnim samoupravama da raspisuju ovu vrstu konkursa, ali ne i obavezu, što su mnoge od njih iskoristile kao osnov za nesprovođenje.
Lokalne samouprave dodatno imaju pravo da učestvuju na posebnom konkursu Ministarstva omladine i sporta, koji je namenjen isključivo lokalnim samoupravama i usmeren na sprovođenje lokalnih omladinskih politika (ovaj konkurs nije obrađen istraživanjem). Ukupna potrošena suma je sa 18 miliona dinara u 2020. porasla na skoro 55 miliona u 2021. godini i uglavnom je namenjena finansiranju lokalnih Kancelarija za mlade.
Konkursno finansiranje u oblastima od javnog interesa, koje se tiču mladih i omladinskih politika je uređeno posebnim Pravilnikom (Pravilnikom o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora). Najvažnija odlika ovog “posebnog režima” je to što u konkursima iz ove oblasti nije predviđeno pravo prigovora. Tako, ukoliko učesnici konkursa posumnjaju da je došlo do nepravilnosti tokom postupka odlučivanja, nemaju na raspolaganju ovaj žalbeni mehanizam.
0
Broj poslatih zahteva
0
Nije odgovorilo
0
Odgovora u otvorenom formatu
0
Odgovora u skeniranom formatu
0
Odgovora kombinovano
0
Traženo odlaganje roka
Podaci u bazi prikupljeni su na osnovu pretrage zvaničnih veb prezentacija gradova i opština, pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava. Takođe, na adrese svih 202 instituacija iz uzorka poslati su zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja početkom februara 2021. godine kao dopuna i prvi nivo kontrole podataka, koje smo prikupili na veb prezentacijama.
Zahtevom su traženi podaci o broju raspisanih konkursa tokom 2019. i 2020. godine po sektorima, tekst javnog poziva, rešenja o formiranju komisije koja je odlučivala o dodeli novca, kao i rešenja/odluke o dodeli novca. Tražili smo da nam se za svu dokumentaciju, koja je javno objavljena, dostavi direktni link, a u slučaju da tražena dokumentacija nije javno dostupna, da nam se ona pošalje u otvorenom formatu (na primer, u formatu Word dokumenta).
Od ukupno 202 institucije gotovo četvrtina, nije odgovorila na naš zahtev u roku, koji je definisan zakonom.
Kvalitet odgovora varira od institucije do institucije. Svega 18% je dostavilo tražene podatke u otvorenim, Word dokumentima, pogodnim za mašinsku obradu. To su lokalne samouprave: Batočina, Beočin, Blace, Bojnik, Boljevac, Čoka, Crna Trava, Despotovac, GO Crveni krst Niš, Golubac, Grad Pirot, Grad Prokuplje, Grad Šabac, Grad Sremska Mitrovica, Grad Užice, Inđija, Koceljeva, Kovin, Kuršumlija, Lajkovac, Lučani, Majdanpek, Novi Kneževac, Odžaci, Osečina, Raška, Sečanj, Senta, Šid, Sokobanja, Vrbas i Žabari. Takođe, podatke u otvorenom formatu su dostavili i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo zaštite životne sredine.
U ukupno 10 slučajeva smo dobili i kombinovane odgovore, deo dokumentacije je bio u otvorenom formatu, a deo skeniran.
Ukupno 101 institucija je tražene podatke dostavila u skeniranom ili kopiranom formatu ili nas uputile na zvanični sajt. Većina još uvek smatra da dokument nije validan ukoliko na njemu nema pečata i potpisa, kao i da su otvoreni fajlovi podložni manipulacijama i izmenama od strane lica kojima se dostavljaju.
Neretko se dešava da linkovi ne rade, da je na starom linku samo prikačena nova dokumentacija, a ona od ranijih godina uklonjena i da ne postoji arhiva, tako da nije bilo moguće pristupiti dokumentaciji.
Sve ovo govori u prilog tome da su naše institucije još uvek zatvorene.
U skupštinskoj proceduri usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji uvodi brojne novine. Najpre, informator o radu organa, u kom treba da se nađu i finansijski podaci, pa i podaci o konkursima, trebalo bi da se ubuduće objavljuju u mašinski čitljivom formatu. Takođe, krug obveznika koji su dužni da odgovaraju na zahtev za pristup informacijama je proširen, i obuhvata i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana od strane republike, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i koja takođe daju određena sredstva medijima ili civilnom društvu po različitim osnovama.
Negativna strana izmena zakona je što se u članu 9 uvode nova ograničenja, te se na primer, podaci zaštićeni autorskim pravom i intelektualnoim svojinom (što bi mogle biti projektne prijave ili izveštaji) ne mogu dobiti od institucija na osnovu zahteva.
METODOLOGIJA
Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.
Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:
- Nacionalni nivo vlasti – 21 ministarstvo u Vladi Republike Srbije
- Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
- Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova
u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).
Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja svim institucijama iz uzorka, kojima smo tražili: podatke o tome da li je organ vlasti raspisao javne konkurse tokom 2019. i 2020. godine i ako jeste koje, da li su objavljene informacije na sajtu i ako jesu direktan link ka dokumentaciji. Takođe, ukoliko te informacije iz bilo kog razloga nisu javno dostupne, traženo je da se u elektronskom otvorenom formatu dostavi nedostajuća dokumentacija.
Zahtevi su poslati kao prva mera kontrole, sa ciljem da se dobije kompletna informacija o broju raspisanih konkursa, da se dopune nedostajući podaci predviđeni za unos, da se utvrdi da li su sve informacije o javnim konkursima objavljenje i dostupne na veb prezentacijama institucija, kao i da li su informacije objavljene na veb stranicama potpune i tačne.
Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:
- da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
- da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
- raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).
O PROJEKTU
Zašto ovo radimo?
Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.
Koje probleme želimo da rešimo?
Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.
Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.
Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.
Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu i predviđeno je da traje do aprila 2022. godine.
Ko smo mi?
Projekat “Javno o javnim konkursima” okupio je tim posvećenih profesionalaca, koji imaju dugogodišnje iskustvo u praćenju javnih konkursa u različitim sektorima.
Članovi našeg istraživačkog tima su:
- 17 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
- Aleksandar Đekić, Bečejsko udruženje mladih Bečej
- Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
- Aleksandar Prica, Duga Šabac
- Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
- Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
- Dejan Dobrašinović,
- Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
- Dragana Matović, Ekološko udruženje Avalon Vršac
- Marijana Mitrović,
- Miroslav Tamburić, Forca Požega
- Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
- Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
- Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
- Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš
- Silvija Vukašinović,
- Goran Đukić, Forca Požega
- Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
- Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
- Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata i atomatizaciju procesa unosa podataka i
- Duško Medić, Centar za održive zajednice, zadužen za obradu, analizu podataka u R programu i pisanje izveštaja.
Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “Otvoreno o konkursima, OKO”:
- Dragoslava Barzut, Građanske inicijative, na poziciji koordinatora rada koalicije, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i zagovaračkih aktivnosti, monitoring i izveštavanje.
- Ivana Teofilović, Građanske inicijative, na poziciji glavne istraživačice javnih politika, zadužena za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
- Tara Petrović, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.
Ova stranica nastala je uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Njen sadržaj je isključivo odgovornost BIRN Srbije i ne odražava nužno stavove Britanske ambasade u Beogradu.