Javne nabavke opreme za nadzor: Tanka linija između bezbednosti i privatnosti

Tehnologije nadzora, kojima se prati komunikacija i aktivnosti pojedinaca ili grupa, omogućavaju vladama i drugim institucijama pristup do sada neviđenoj količini podataka o građanima. U društvima nedovoljno razvijenih demokratija, kakvo je i naše, upotreba ovih tehnologija nosi sa sobom velike rizike po ugrožavanje osnovnih prava, poput prava na privatnost, izražavanje, okupljanje i sl. 

U istraživanju koje sledi pratili smo javne nabavke tehnologije za nadzor, imajući u vidu da nabavka ovakve opreme traži značajne finansijske resurse. Istraživanje je nastalo na osnovu analize podataka koji su dostupni na Portalu javnih nabavki, i koji su deo šireg korpusa nabavki računarske i srodne opreme u cilju modernizacije javne uprave. Obrađeni podaci su obuhvatali 2022. i 2023. godinu. 

Iz velikog korpusa podataka sa Portala detaljnije smo analizirali 61 nabavku koja ima elemente opreme i softvera za nadzor, a koju smatramo dodatno problematičnom sa stanovišta potencijalne intruzije na privatnost i mogućnosti biometrijskog prepoznavanja lica. Ukupna vrednost ovih ugovora je nešto viša od 2 milijarde dinara.

Najproblematičnija je nabavka opreme koja ima mogućnost prepoznavanja lica (13 javnih nabavki obuhvaćenih uzorkom), s obzirom na to da za kupovinu ove opreme ne postoji adekvatan pravni okvir.   

Ostali ključni nalazi istraživanja obuhvataju: 

• Od navedenih 60-ak nabavki koje su analizirane, ubedljivo su najbrojnije nabavke opreme za video nadzor. Ukupno je 48 takvih ugovora, ukupne vrednosti 1,5 milijardi dinara. Naručioci ove opreme su jedinice lokalne samouprave (19 nabavki), javna i javno-komunalna preduzeća (22 nabavke), bolnice (3) i kazneno-popravne ustanove (2).
• Od navedenih 48 nabavki video nadzora, u 13 slučajeva je nabavljena oprema koja u sebi ima integrisanu tehnologiju za prepoznavanje lica. Ovakve nabavke ne samo da su problematične sa stanovišta kršenja prava na privatnost, već su u suprotnosti sa važećim zakonima. 
• Opremu sa tehnologijom za prepoznavanje lica, osim lokalnih samouprava, nabavljali su i neki manje očekivani entiteti – osnovne i srednje škole u Požegi, bolnica u Somboru, beogradske pijace i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
• Ostale nabavke uključuju drugu tehnologiju nadzora, poput dronova i kriptografskih uređaja; dalji razvoj sistema socijalne karte; tehnologije “pametnih gradova” u slučaju dve lokalne samouprave; tehnologiju za nadzor zaposlenih. 
• Analizom je primećeno i nekoliko problema u samoj proceduri javnih nabavki, najpre, odsustvo ujednačene primene Opšteg rečnika javnih nabavki, jer su javne institucije i preduzeća pod istim kodom naručivali različite tipove dobara ili usluga, a zatim i nedostatak konkurentnosti, jer se u 75% analiziranih nabavki javio samo jedan ponuđač. 

KONTEKST – MOĆNE TEHNOLOGIJE i SLABE INSTITUCIJE

Vlade širom sveta decenijama unazad razvijaju i koriste različite tehnologije nadzora. U eri rapidnog razvoja digitalne tehnologije, uključujući tu i AI (veštačku inteligenciju), njihova popularnost i upotreba dobija do sada neviđene razmere.

Tehnologije nadzora zapravo omogućavaju vladama, službama bezbednosti i drugim institucijama, pristup ogromnoj količini podataka.  

Pod ovom tehnologijom podrazumevaju se uređaji, softveri ili sistemi koji sakupljaju, beleže, analiziraju, sortiraju i čuvaju podatke o aktivnostima ili komunikaciji pojedinaca ili grupa ljudi. One se često koriste u svrhu posmatranja (opservacije), nadzora ili kontrole.

Tehnologije nadzora mogu imati različite oblike, kao i svrhe korišćenja. One se kreću od praćenja i snimanja komunikacija, poput telefonskih poziva, e-pošte ili tekstualnih poruka, ili praćenja aktivnosti na društvenim mrežama kako bi se uočili obrasci ponašanja. 

Tehnička oprema takođe konstanto unapređuje svoje performanse. Javnosti su najpoznatije video kamere i uređaji za snimanje koji se koriste za praćenje i snimanje aktivnosti na određenim lokacijama, GPS (globalni sistem za praćenje koji omogućava praćenje lokacije i kretanja objekata ili pojedinaca) ili dronovi i bespilotne letelice (opremljeni kamerama ili senzorima za nadzor iz vazduha). 

Tehnologije nadzora mogu imati i drugačiji oblik, na primer, postoje sistemi i alati koje poslodavci koriste za praćenje aktivnosti, produktivnosti ili ponašanja zaposlenih na radnom mestu ili pak, tehnologija tzv. „pametnih gradova“ koja integriše sisteme nadzora u gradsku infrastrukturu, poput pametnih uličnih svetiljki, senzora, merenja gustine saobraćaja i drugih uređaja, koji omogućavaju praćenje i upravljanje servisima. 

Iako se tehnologije nadzora mogu koristiti u različite legitimne svrhe, poput javne bezbednosti ili sigurnosti, otvara se čitav niz etičkih i pravnih pitanja njihove upotrebe zbog potencijalnog narušavanja privatnosti, sužavanja građanskih sloboda (naročito slobode izražavanja ili okupljanja), zloupotrebe ličnih podataka i moguće preširoke upotrebe. 

U zemljama smanjenih demokratskih kapaciteta, u kojima se prava konstanto krše i smanjuje prostor za javno delovanje i debatu, njihova upotreba može dodatno ugroziti neka od fundamentalnih prava. Ni Srbija nije izuzetak.

Nedovoljna transparentnost, ugovori sa privatnim partnerima i dobavljačima koji su izuzeti od pravila pristupa informacijama od javnog značaja, nekontrolisana upotreba, neadekvatan pravni okvir koji ne garantuje zaštitu prava, odsustvo javne debate o potrebi za nabavkom ove opreme ključni su problemi sa kojima se suočava naša zemlja u kontekstu nabavke i korišćenja tehnologija nadzora. 

Nezavisnim domaćim i međunarodnim monitorinzima, naša zemlja se označava kao „delimično slobodna“ ili zemlja „zarobljenih“ institucija, najpre, zbog konstantnih pokušaja koncentracije moći autoritarnog režima i vladajuće garniture. U takvom društvenom okruženju, nabavka opreme koja može biti iskorišćena protiv građana i suprotno pravnim propisima, može biti potencijalno opasna. 

Ni zakonodavni okvir nije adekvatan, niti se do kraja poštuje i implementira. Na primer, u Srbiji se velika javna debata vodila u vezi sa biometrijskim nadzorom, tehnologijom koja identifikuje i verifikuje pojedince analiziranjem i upoređivanjem karakteristika lica, pa je na insistiranje organizacija civilnog društva štetni Zakon o policiji dva puta povučen sa javne rasprave.

Osim toga, uvođenje video nadzora u poslednjih pet godina, prema istraživanju novinara Radija slobodne Evrope, sve je intenzivnije širom Srbije. Ovo istraživanje mapira nabavku kineskih kamera u 40 gradova i opština u Srbiji. 

Prethodna istraživanja BIRN-a takođe pokazuju mnoge netransparentne ili nedemokratske prakse, poput upotrebe intruzivnih alata koje  policija koristi za izvlačenje podataka sa mobilnih telefona, nabavki enkriptovanih telefona u Elektroprivredi Srbije bez jasne namere ili pak, nedovoljnu zaštitu ličnih podataka i nizak nivo bezbednosti podataka. 

ISTRAŽIVANJE JAVNIH NABAVKI

Nabavka tehnologija za nadzor zahteva i značajne finansijske resurse, koji se mere milionskim iznosima. Upravo zato, BIRN je ovim istraživanjem stavio fokus na javne nabavke, sa ciljem da detektujemo nabavke opreme koja može služiti za nadzor građana, sa manje ili više intruzivnim karakteristikama. 

Drugi deo istraživanja posvećen je samom procesu javnih nabavki, vrsti postupka, kriterijumima za izbor ponuđača, postojanju žalbi ili pak hitnosti postupka.  

Najpre, treba razlikovati dve kategorije javnih nabavki. 

Prvu kategoriju čine nabavke opreme i tehnologija koju naručuju organi iz sistema nacionalne bezbednosti (vojska, policija, obaveštajne i bezbednosne službe), koji su, očekivano, van javnog domena. 

Drugu kategoriju javnih nabavki čine nabavke opreme za nadzor, računarske opreme i softverskih usluga koju naručuju ostali javni entiteti (institucije i organi na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou, kao i druga javna preduzeća ili ona koja se pretežno finansiraju iz budžeta).

Za razliku od onih koje sprovode službe bezbednosti, ovaj tip javnih nabavke se sprovodi po načelima javnih nabavki propisanih Zakonom o javnim nabavkama, a koja podrazumevaju transparentnost, ekonomičnost, efikasnost i sl. Dodatno, ova vrsta nabavki je deo opšteg trenda digitalizacije i reforme javne uprave,  koji zahteva konstantu modernizaciju. 

Za potrebe ovog istraživanja, formiran je uzorak koji obuhvata javne nabavke usluga i opreme za nadzor, računarske, srodne opreme ili softvera u 2022. ili 2023. godini, jer je naša početna pretpostavka bila da se među njima nalaze oprema i usluge u vezi sa tehnologijama nadzora. 

Podaci korišćeni u ovom istraživanju preuzeti su u otvorenom formatu sa Portala javnih nabavki, i dodatno filtrirani na osnovu Opšteg rečnika javnih nabavki, koji je jedinstveni klasifikacioni sistem i sadrži kodove sa ujednačenim oznakama i opisima predmeta javne nabavke, u skladu sa metodologijom nabavki u EU. Uzorkom su obuhvaćene nabavke za koje su postojali zaključeni ugovori, dostupni na samom Portalu.

Naše istraživanje pokazuje da javne nabavke računarske opreme i softvera brojne. Samo u 2022. i 2023. BIRN je uvidom u podatke dostupne na Portalu javnih nabavki detektovao 13.591 takvu nabavku ukupne vrednosti od oko 111 milijardi dinara.

U bazi su se takođe našle brojne nabavke fizičko-tehničkog obezbeđenja koje je nabavljala JP Pošta Srbije, međutim, gotovo sve tehničke specifikacije ovih nabavki su tajne i poverljive, te je nemoguće ustanoviti kakvu opremu ova institucija poseduje. Firme koje su pobeđivale na ovim tenderima su firme koje se bave poslovima korporativne bezbednosti, obezbeđenja i nadzora imovine i lica, pa i detektivskim uslugama. Među dobitnicima na Poštinim “tajnim” tenderima su pojedine kontroverzne firme – T&M Group Solutions koja se u medijskim izveštajima dovodi u vezu sa dovoženjem birača iz Republike Srpske na dan poslednjih parlamentarnih izbora i Protecta i Dobergard, koja je ranije bila uključena u kontroverzne nabavke očitavanja brojila za struju. Među čestim dobavljačima je Sectron sa višemilionskim iznosima koje je prihodovala samo od nabavki za Poštu Srbije. 

VIDEO NADZOR – NAJPOŽELJNIJA OPREMA

Iz ovog velikog korpusa podataka detaljnije smo analizirali 61 nabavku koja ima elemente opreme i softvera za nadzor, a koju smatramo dodatno rizičnom sa stanovišta intruzije na privatnost i mogućnosti biometrijskog prepoznavanja lica. Vrednost ovih ugovora je nešto više od 2 milijarde dinara, tačnije 2.062.992.772,00 dinara sa PDV. 

Od navedenih 60-ak nabavki, ubedljivo je najbrojnija nabavka opreme za video nadzor. Ukupno je 48 takvih ugovora, vrednosti 1,5 milijardi dinara (tačnije 1.582.660.643,00 dinara). 

Među naručiocima je 19 lokalnih samouprava – Osečina, Beograd – Sekretarijat za socijalnu zaštitu, opština Surčin, Loznica, Žitište, Tutin, Bela Palanka, Sombor, Inđija, Krupanj, Valjevo, Prokuplje, Bečej, Ruma, Zrenjanin, Srbobran, Vlasotince i Požega, kao i 22 javna i javno-komunalna preduzeća. Osim njih, sisteme video nadzora nabavljale su i zdravstvene ustanove (njih 3, Ginekološka klinika „Narodni front“, KBC Bežanijska kosa i Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora) i kazneno-popravni zavodi (ukupno 2, KPZ u Sremskoj Mitrovici i zavod da žene u Požarevcu). Ministarstvo spoljnih poslova ima jednu sprovedenu nabavku.  

U opisima predmeta javnih nabavki video nadzor se tretira ili kao deo fizičko-tehničke zaštite (nadzor nad objektom, ulazom, parkingom, pojedinim prostorijama i sl.), deo sistema za unapređenje javne bezbednosti ili bezbednosti u saobraćaju, deo tehničkih rešenja za tzv. „pametne gradove“ ili pak, kao deo sistema za „pametne učionice“ i sprečavanje vršnjačkog nasilja u školama.   

Tako, na primer, opština Osečina u predmetu javne nabavke navodi „nabavka i ugradnja opreme za javnu bezbednost“, a slično njoj i grad Zrenjanin, „nabavku i ugradnju integrisanog sistema bezbednosti na teritoriji grada Zrenjanina“. Sličnu nabavki ima i opština Bečej. 

Gradska uprava Valjeva sprovodi nabavku „Sistema video nadzora za automatsko prepoznavanje registarskih tablica i detekciju saobraćajnog prekršaja“, a sličnu nabavku ima i opština Srbobran. Opština Vlasotince nabavlja „sistem video nadzora za analizu toka saobraćaja“. 

U okviru našeg uzorka detektovane su i dve javne nabavke u vezi sa rešenjima tzv. „pametnih gradova“, jedna u Inđiji (Uvođenje sistema nadzora „Pametan grad Inđija“), a druga u  opštini Krupanj („Inovaciona smart siti rešenja u opštini Krupanj“). 

Opština Tutin video nadzor nabavlja u okviru tzv. jedinstvenog upravnog mesta, koje objedinjuje više opštinskih usluga na jednom mestu.  

Opština Požega nabavlja „sistem pametnih učionica za škole i sistema za sprečavanje vršnjačkog nasilja“ za tri škole u ovoj opštini. Slično tome, opština Žitište nabavlja video nadzor za osnovnu školu i vrtić u ovoj opštini. 

Zatvorske ustanove u Sremskoj Mitrovici i Požarevcu nabavljaju video nadzor kao deo sistema zaštite i „adaptaciju prostora istrage“. 

Sa sličnom svrhom, video nadzorom se opremaju i Centri za azil u Vranju. Prekomerna upotreba tehnologija za nadzor koje se koriste za kontrolu kretanja i prepoznavanja migranata inače je već godinama jedna je od gorućih tema u EU. 

Video nadzor može imati i ulogu povećanja efikasnosti u pojedinim poslovima, pa tako, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ nabavlja „kamere za brzi pregled kvarova na kanalizacionoj mreži“. 

Osim video nadzora, domaće institucije kroz javne nabavke naručuju i drugu tehnologiju nadzora, poput dronova i kriptografskih uređaja, pokazuje naše istraživanje. 

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” i Gradska uprava za razvoj i investicije grada Kragujevca nabavljaju dronove. Elektroprivreda u svrhu geodetskih snimanja, a gradska uprava termovizijski dron u svrhu „monitoringa putne infrastrukture u uslovima vanrednih situacija i elementarnih nepogoda u cilju identifikacije nastalih oštećenja i neprohodnosti, a u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja“. Pregledom dostupnih podataka, isti dron se pominje kao donacija Upravi za vanredne situacije grada Kragujevca.

Kancelarija za IKT i eUpravu nabavlja HSM i SAM kriptografske uređaje, uređaje za šifrovanje, kompanija Thales i Utimaco. Obe firme razvijaju naprednu opremu za nadzor. Utimaco špijunski softver su navodno koristile sirijske bezbednosne strukture, dok Thales razvija napredna rešenja za nadzor granica i kontrolu ilegalnih migracija. 

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, radi dalje na razvoju sistema socijalne karte, uprkos kontroverzama nastalim kada je ovaj sistem, zasnovan na jednostavnijem obliku veštačke inteligencije (AI), ostavio gotovo 30 hiljada ljudi bez pristupa socijalnoj pomoći, kako pokazuje istraživanje organizacije A11. Predmet ove javne nabavke je dalja integracija sistema sa drugim registrima, tačnije „Dogradnja i modifikacija sistema IS Registar socijalna karta i integracija sa sistemima IS SOZIS, IS DD-RD, IS Boračko invalidske zaštite“.  

Sistemi nadzora mogu biti korišćeni i u svrhe praćenja i kontrole zaposlenih. U našem uzorku su dve takve javne nabavke. Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa i Služba za upravljanje kadrovima nabavljaju „softvere za kadrovsku evidenciju direktnih i indirektnih budžetskih korisnika AP Vojvodine“, kao i „softver za psihometrijsku procenu kandidata“. 

Gore navedeni softver za kadrovsku evidenciju, uključuje lične informacije zaposlenih (poput nekih osetljivih – zdravstveno stanje, hronične bolesti, veroispovest..) i kontrolu pristupa, kao bezbednosnu komponentu. 

Među dobavljačima, dominira kompanija Macchina Security, i oni su ugovarači u 14 slučajeva nabavki video nadzora, ukupne vrednosti od gotovo milijardu dinara (tačnije 938.521.260,00 dinara). Svi ostali dobavljači imaju zaključen u proseku jedan ugovor.  

Kompanija Macchina Security, registrovana 2002. godine, u vlasništvu je Velibora Buljevca. 

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, osnovna delatnost ove kompanija bila je proizvodnja električne opreme sve do kraja 2016. godine, kada je promenjena u „usluge sistema obezbeđenja“.

Ova kompanija je od oktobra 2020. godine do danas potpisala najmanje 103 ugovora sa državnim institucijama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, pokazuju podaci sa portala javnih nabavki. 

Macchina Security je bila u centru pažnje medija u Crnoj Gori kada je tadašnji potpredsednik Vlade Dritan Abazović rekao da je otkrivena pronevera više od milion eura u crnogorskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Abazović je na konferenciji za štampu u februaru 2021. godine, rekao da kupljena oprema za video nadzor morske granice prema Hrvatskoj i Albaniji ne radi duže od godinu i po dana. 

Državni sekretar u MUP-u Crne Gore Rade Milošević rekao je da je oprema kupljena od Ova kompanije Macchine Security i dodao da je nabavljena roba pet puta jeftinija od naplaćene.

„Firma koja je dobila tender uklonila je nalepnice sa opreme koja je nabavljena i zalepila nalepnice renomiranih firmi koje su prepoznate da proizvode tu opremu. Ovo je skandal bez presedana”, rekao je Milošević.

U julu prošle godine, Slobodna Evropa je objavila da ova kompanija dobija na velikom broju tendera lokalnih samouprava za nabavku opreme za video nadzor. 

„Na uzorku od 42 tendera ova firma je samo u osam slučajeva imala konkurenciju. U ostalim je bila jedini ponuđač“, objavila je Slobodna Evropa.

PREPOZNAVANJE LICA

Ubedljivo najproblematičnija oprema koju smo obradili istraživanjem je ona koja ima mogućnost prepoznavanja lica. 

Korišćenje ovakve tehnologije ne samo da nema adekvatan pravni osnov, nego je njena upotreba problematična i sa stanovišta javne kontrole i sa stanovišta svrhe. 

Našim istraživanjem detektovano je najmanje 13 javnih nabavki u kojima se nabavlja oprema koja u sebi već sadrži tehnologiju za detekciju lica i prepoznavanje lica, a o čemu je Radio slobodna Evropa već pisao. 

Ovakvu tehnologiju su nabavile opštine i gradovi Ruma, Loznica, Osečina, Surčin, Vlasotince, Srbobran, Kragujevac i Požega, gde je oprema postavljena u školama. 

U Osnovnim školama „Petar Leković“, „Emilija Ostojić“, Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić“, Gimnaziji „Sveti Sava“ i Tehničkoj školi, opština Požega je postavila ukupno 27 kamera sa integrisanom funkcijom prepoznavanja lica, u okviru programa prevencije vršnjačkog nasilja u školama.

Ovo je posebno problematično ne samo sa stanovišta legalnosti nabavke video nadzora, već i sa stanovišta zaštite maloletnika, koji uživaju pravo na viši nivo zaštite privatnosti (član 16. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti).  

Nalik novosadskim pijacima i beogradsko JKP „Beogradske pijace“ koristi napredne tehnologije video nadzora, a bolnica „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora ima opciju prepoznavanja lica u okviru svog sistema nadzora objekta, kao i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd (Vračar), gde su u upotrebi kineske Dahua kamere sa integrisanom funkcijom prepoznavanja lica. 

Sve veće pijace na području Beograda su još 2018. povezale video nadzor na integracijski softver sa karakteristikama prepoznavanja lica, starosti i pola, stoji u specifikacijama. Za pružaoca usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja odabrana je Macchina Security, o kojoj su mediji već pisali u kontekstu primene intruzivnih tehnologija. 

Kineska kompanija Dahua, čijih 39 spoljnih i unutrašnjih kamera je Direkcija nabavila, u zvaničnoj brošuri pod prepoznavanjem lica misli na automatsku detekciju i uslikavanje lica koju program onda analizira kroz filtere poput „godine starosti”, „pol”, „facijalna ekspresija” i ostalih atributa poput brade, naočara itd. Specifikacije kamere ne navode postupak upoređivanja lica i identifikacije osobe, ali je detekcija facijalnih ekspesija, karakteristika i prepoznavanje emocija takođe klasifikovana kao intruzivna tehnologija. 

Somborska bolnica „Dr Radivoj Simonović“ nabavila je Dahuine video snimače, i to model NVR-4216-4KS2 i NVR 4104 koje preprodavačke firme nude kao hardversku opremu za video nadzor, koja ima integrisane funkcije prepoznavanja lica. Uz snimače je došlo preko 20 IP kamera kojima autorizovana lica mogu putem interneta da pristupe 24/7 sa bilo kog mesta. Precizna lokacija kamera unutar ili izvan ove ustanove nije navedena. Takođe, nije jasna svrha koja bi opravdala korišćenje opcije prepoznavanja lica u ovom kontekstu. 

Pored Dahua opreme, instalira se i oprema kineskog giganta Hikvision. Ovi kineski proizvođači ponekad koriste termin „person recognition” kao sinonim za klasifikaciju i prepoznavanje osoba i vozila. To je slučaj u nabavci video nadzora u zatvoru Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu. 

Neretko se dešava i da saobraćajne kamere zađu u polje privatnosti vozača. Tako, na primer,  sistem kontrole i praćenja toka saobraćaja u Vlasotincima prepoznaje nevezani pojas, pričanje vozača na telefon i automatski ukršta vozilo sa vlasnikom vozila. Na ovaj način se može pratiti kretanje vlasnika vozila kroz grad, a potencijalno i kretanje kroz putne pravce na nivou cele zemlje. 

U Srbobranu je uveden sličan sistem, ali je predviđeno da zamagli delove snimka koji nisu od značaja za policiju, poput lica vozača i suvozača, kako se u specifikacijama navodi kao primer. U Loznici su saobraćajne kamere koje snimaju u visokoj 4K rezoluciji instalirane tako da prepoznaju pešake. 

U Srbobranu, Vlasotincima i Loznici naručilac opreme za video nadzor je opština, a ne MUP Srbije. 

Treba napomenuti da se u konkursnoj dokumentaciji javnih nabavki termin „prepoznavanje” često koristi kao sinonim za „detekciju”, što nisu isti pojmovi.

Prikupljanje i obrada biometrijskih podataka u Srbiji još uvek nisu zakonski regulisani, pa bi upotreba opreme sa mogućnostima prepoznavanja lica bila nezakonita.

Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti prošle godine je navela da neće pokretati nadzore u slučajevima nabavki kamera sa mogućnosti prepoznavanja lica dok ne budu postojali validni dokazi da se ova tehnologija i upotrebljava.

LEGALNOST NABAVKI POD LUPOM 

Legalnost nabavke opreme koja ima mogućnost automatskog prepoznavanja lica već je bila nekoliko puta osporavana, najviše tokom javnih rasprava o Zakonu o unutrašnjim poslovima. 

Ovaj zakon je već dva puta povučen sa javne rasprave, između ostalog, i zbog toga što su predstavnici dela opozicije i nevladinih organizacija smatrali da „nacrt policiji daje veća ovlašćenja za koja deluje da su usmerena direktno protiv građana”. Posebno je kritikovana mogućnost uvođenja biometrijskog nadzora čime bi se de facto legalizovala upotreba preko 8.000 kamera koje su već instalirane na ulicama širom Srbije, a sporna je i njihova upotreba bez odluke suda. 

Osim toga, na nabavku video nadzora reagovala je i kancelarija Ombudsman grada Kraljeva. Ova kancelarija u mišljenju objavljenom 19. januara 2024. godine, navodi da je nabavka ovakve opreme od strane lokalne samouprave – a takvi su brojni ugovori u našem uzorku – neustavna i nezakonita. 

U mišljenju kancelarije Ombudsmana grada Kraljeva stoji da su ovakve nabavke suprotne Ustavu i zakonima o lokalnoj samoupravi, saobraćaju i bezbednosti saobraćaja, javnoj svojini i policiji, te da tako „nezakonitim postavljanjem video nadzora, Grad krši osnovne slobode i prava građana, tačnije prava na privatnost i obradu podataka o ličnosti”.

Zbog toga, Ombudsman daje mišljenje da je potrebno što hitnije zaustaviti postupak video nadzora. 

PROCEDURE JAVNIH NABAVKI

Istraživanjem smo detektovali nekoliko spornih elemenata same procedure javnih nabavki. 

Prva je odsustvo ujednačene primene Opšteg rečnika javnih nabavki, jer su javne institucije i preduzeća pod istim kodom naručivali različite tipove dobara ili usluga, ili obratno, da se ista oprema nabavlja pod različitim šiframa. Ova situacija dovodi do određene vrste netransparentnosti i ograničene mogućnosti nezavisne kontrole. 

Nadležni za sprovođenje javnih nabavki u državnim i institucijama lokalne samouprave veoma široko i fleksibilno tumače šifre javnih nabavki. Tako se, na primer, pod šifrom „Usluge održavanja i popravki” mogu naći i javne nabavke koje se odnose na softver, iako postoji nekoliko šifri u kojima se eksplicitno navodi da se odnose na informacione tehnologije, kao što su „Usluge održavanja i popravke softvera”, „Održavanje softvera za informacione tehnologije”, „Usluge povezane sa softverom”, itd. Pritom, pojedine šifre za javne nabavke iz oblasti informacionih tehnologija jasno i skoro do detalja navode na koju vrstu nabavke se odnose, kao što je primer šifra „Usluge izrade softvera za obradu transakcija” i „Usluge izrade softvera za finansijsku analizu i računovodstvo”. Zbog svega navedenog, inicijalni set koji nam je koristio za dalje istraživanje je razuđen jer je teško utvrditi jasne kriterijume za izbor šifara kojima su se nadležni rukovodili.  

Većina javnih nabavki pod šifrom „Usluge održavanja i popravki” obuhvatila je nabavke koje se ne odnose na informacione tehnologije, ali su pojedine ustanove pod ovom šifrom imale nabavke naslovljene sa „Stvaranje softverskih i hardverskih uslova za uključivanje podataka iz postojećeg zdravstvenog informacionog sistema u evropsku mrežu zdravstvenih podataka i dokaza”, „Servis i popravka frekventnih regulatora i softstartera, oblikovana po partijama” ili „Održavanje računarske i komunikacione opreme i sistemskog softvera”.

Na sličan način, veoma široko i proizvoljno, tumačena je šifra  „Usluge praćenja i nadzora”. U pojedinim slučajevima, javna nabavka se odnosila na usluge stručnog nadzora ili nadzornih organa u građevinskim projektima, dok su pojedine institucije ovu šifru odabrale za nabavke „Usluge korišćenja GPS-GPRS sistema” ili „Nadzora službenih vozila putem GPS-a”.

Takođe, ceo „kodni sistem” šifara javnih nabavki otežava njihov konkretan odabir za nadležne koje se bave javnim nabavkama. Tako, na primer, postoji šifra „Savetodavne usluge u vezi sa integracijom softvera”, pod brojem „72227000”, paralelno sa šifrom „Usluge konsultovanja u vezi sa softverom” čiji je broj „72266000”. U praksi, ista nabavka bi se mogla podvesti pod obe šifre. Istovremeno, postoji i još uopštenija šifra „Usluge informacione tehnologije: savetodavne usluge, izrada aplikacija, internet i podrška” pod brojem „72000000”, koja se takođe pojavljuje u početnom setu podataka koje smo prikupili. 

Drugi uočeni problem tiče se obezbeđenja konkurentnosti. Uprkos činjenici da su svi postupci obuhvaćeni ovim uzorkom, sem jednog, bili otvoreni, od posmatrane 61 javne nabavke, u čak 46 slučajeva se javio samo jedan ponuđač (75 odsto). Ovaj nalaz je u skladu sa već uočenim trendovima – na više od 50 odsto javnih nabavki javi se samo jedan ponuđač. Prema zvaničnim podacima, prosečan broj ponuđača na javnim nabavkama 2003. bio je 8,5; 2010. taj broj je pao na 3,5, a 2018. na 2,5. 

Nedostatak konkurencije, načelno, može da ukazuje i na druge probleme: predmet nabavke je bio previše specifičan, odnosno, nabavkom su tražena dobra koja može da nabavi samo mali broj firmi; postavljeni su previsoki tehnički zahtevi, poput kratkih rokova ili dostavljanja komplikovane dokumentacije; spojeno je više raznorodnih dobara i usluga u jednu nabavku, što smanjuje konkurenciju. Nedostatak konkurencije može da ukazuje i na potencijalnu korupciju, odnosno na to da se nabavka raspisuje za određenog ponuđača koji već poseduje tražena dobra i jedini ispunjava zadate uslove.

Među analiziranim nabavkama pronašli smo primer očiglednog kopiranja karakteristika tražene opreme direktno iz kataloga uređaja, sa sve fotografijama i tačnim nazivom.

Ili, na primer, u jednom pozivu za nabavku i ugradnju opreme za video nadzor zahtevan je uslov da ponuđač mora da ima „minimum 1 kamion maksimalne nosivosti 1,5 tona”, kao i „angažovane po osnovu radnog odnosa, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, i sl. (…) minimum 2 radnika sa sertifikatom za rad u vertikalnim sredinama-alpinista (obavezan lekarski pregled za rad na visini ne stariji od godinu dana).”

PREPORUKE

Iz prethodnog istraživanja proizilazi nekoliko preporuka koje mogu pomoći unapređenju sistema:

• unaprediti pravni osnov i kontrolu javnih nabavki opreme za nadzor. Dok se ne steknu adekvatni pravni uslovi, zaustaviti dalju nabavku ove opreme, a postojeću staviti van upotrebe
• izraditi adekvatne procene rizika od zloupotrebe ili neovlašćenog pristupa podacima, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti
• postaviti jasne zahteve i standarde za zaštitu privatnosti podataka pri korišćenju tehnologija nadzora
• ujednačiti i uniformno primenjivati kodove javnih nabavki iz Opšteg rečnika javnih nabavki 
• podsticati konkurenciju među ponuđačima, putem otvorenih postupaka nabavke, kako bi se izbeglo stvaranje monopola ili zavisnosti od određenih dobavljača 
• promovisati različitost u izboru tehnoloških rešenja, uz redovno praćenje implementacije nabavljenih tehnologija kako bi se osiguralo da zadovoljavaju postavljene standarde i očekivanja
• raditi periodične revizije sistema javnih nabavki radi identifikacije potencijalnih poboljšanja i rešavanja eventualnih problema