Pravda u ogledalu javnosti: Monitoring medijskog izveštavanja u sudskim procesima

Organizovani kriminal i korupcija česta su tema medijskog izveštavanja. Međutim, kako pokazuje istraživanje BIRN-a, u ukupnom korpusu medijskog izveštavanja o ovoj temi, samo mali broj tekstova i priloga bavi se sudskim procesima, što ukazuje na to da ova javno proklamovana „borba“ ne dobija svoj institucionalni epilog niti je sudska praksa povodom ovih slučajeva dovoljno predstavljena javnosti.

U nastavku su predstavljeni ključni nalazi analize sadržaja i monitoring medijskog izveštavanja o sudskim postupcima za organizovani kriminal i korupciju koju je BIRN sproveo na uzorku od 7 referentnih medija.   Odabrana su tri dnevna štampana medija (Blic, Kurir i Politika), nedeljnik NIN, dve televizije sa nacionalnom frekvencijom (javni servis RTS1 i Pink) i jedna kablovska televizija (N1). Korpus istraživanja broji 186 jedinica analize, odnosno tekstova/televizijskih priloga objavljenih u toku 2019. godine.

BIRN-ova analiza medijskog sadržaja pokazuje da način na koji će mediji izveštavati o sudskim procesima za organizovani kriminal i korupciju zavisi prevashodno od same uređivačke politike medija. Mediji, čija je uređivačka politika i inače naklonjena vladajućoj stranci, izveštavaju u pozitivnom tonu, ujedno sistematski izbegavaju da izveštavaju o sudskim procesima i temama poput sukoba interesa, što je posebno naglašeno kada su u njih uključeni predstavnici vladajuće elite. Osim u odabiru i obradi tema, razlike u uređivačkim pristupima vidljive su i u izboru i pristupu izvorima informacija, naklonosti pohvali/kritici i sklonosti ka senzacionalizmu.
Suštinska javna debata u kojoj se mogu čuti alternativna mišljenja, a koja bi trebalo da se vodi posredstvom medija, izostaje.
Glavni nalazi monitoringa su:

1. Mediji nesrazmerno malo izveštavaju o sudskim postupcima za organizovani kriminal i korupciju, imajući u vidu raširenost ovog problema u društvu. Dodatna poteškoća je i okolnost da sudski postupci traju jako dugo (neki čak i više od deset godina) što u velikoj meri otežava kontinuirano medijsko praćenje.
2. Gotovo polovina analiziranog sadržaja je u formi vesti i kraćih izveštaja, po pravilu preuzeta iz novinskih agencija, što govori o kapacitetima samih medija za praćenje ove teme i suštinsku oslonjenost na novinske agencije kao izvore informacija.

3. Vidi se jasna razlika između provladinih i nezavisnih medija: u pristupu izvorima informacija, naklonosti pohvali/kritici, sklonosti senzacionalizmu i odabiru tema za svoje agende izveštavanja.
4. Provladini orijentisani mediji izbegavaju da izveštavaju o temama poput sistemskih problema u funkcionisanju pravosudnog sistema, kao i o sukobu interesa, naročito kada oni uključuju predstavnike vladajuće elite.
5. Tabloidni mediji koriste mali broj izvora informacija, a često celu priču formiraju na osnovu podataka iz jednog izvora ili uz prikrivanje identiteta izvora informacija.
6. Pored senzacionalizma i pristrasnog izveštavanja, najučestaliji etički problemi su kršenje pretpostavke nevinosti i širenje glasina.

*Monitoring je deo Izveštaja BIRN-a i CEPRIS-a nastao je na osnovu praćenja rada sudova i medija u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije tokom 2019, daje sveobuhvatan uvid u postojeće prakse naspram slike koja se projektuje u javnosti.
Kompletan izveštaj dostupan je na sledećoj adresi: https://alleyesonjustice.cepris.org/