Konkursno finansiranje medija

Usvajanje nove medijske regulative treba da pokrene novi talas reformi u medijskom sektoru. Osnovna novina je promena ekonomskih odnosa države i medija – promena vlasništva, tačnije izlazak države iz vlasništva nad medijima, i raspodela budžetskog novca isključivo na osnovu projektnog finansiranja i javnih konkursa. Javni konkursi, kojima se podstiče proizvodnja sadržaja, smatraju se najpoželjnijim modelom finansiranja javnih glasila. Fer i transparentni uslovi učešća na konkursu, jasno određena suma novca koja se stavlja na raspolaganje uz napomene o njenoj distribuciji (npr. minimalnoj i maksimalnoj količini novca po projektu za koju se može konkurisati), podsticanja zdrave konkurencije na osnovu jasno definisanih kriterijuma za ocenjivanje projekata, podsticanje proizvodnje originalnog, što kvalitetnijeg sadržaja – samo su neke od prednosti ovakvog modela finansiranja. Istraživanje koje je sproveo BIRN, a koje možete čitati u Izveštaju, detaljno objašnjava i opisuje model konkursnog finansiranja, te mapira dosadašnje prakse. Glavni zaključak istraživanja je da je konkursno finansiranje je zapravo predstavljalo vrstu državne pomoći, koji olakšava opstanak medija na nerazvijenom i siromašnom medijskom tržištu, a ne sredstvo boljeg informisanja građana ili podsticaj proizvodnji kvalitetnijeg medijskog sadržaja.

Analiza Izveštaja EK o napretku Srbije za 2014. godinu

Analiza Izveštaja EK predstavlja BIRN-ov osvrt na stav Evropske komisije prema napretku u četiri oblasti koje se kroz projekat monitoringa sistematski prate već više od godinu dana. Analiza je postavljena tako da se u njoj daju ključne ocene napretka u ovom oblastima, na način na koji ih vidi Evropska unija; ove ocene se, potom, analiziraju u konteksu predizbornih obećanja i njihove (ne)ispunjenosti, sa finalnom ocenom određenih poteza Vlade u pravcu sprovođenja dubljih i dugoročnih reformi.