Nova baza medijskog vlasništva: Veći uticaj kablovskih operatera

11.7.2019 | 13:31 Država ima veliki uticaj na medijsko tržište, zaključak je velikog BIRN-ovog istraživanja o medijskom vlasništvu u Srbiji

Ko su vlasnici medija u Srbiji, u kojim sve sektorima posluju i na koji način su povezani sa vlašću – pitanja su na koja je moguće naći odgovore u novoj BIRN-ovoj bazi Monitoring medijskog vlasništva u Srbiji, rađenoj po metodologiji koju su razvili Reporteri bez granica iz Nemačke.

U odnosu na prethodni izveštaj iz 2017. godine, najveća razlika se odnosi na uticaj kablovskih operatera – državnog Telekoma Srbije i privatnog SBB – na promene u vlasničkoj strukturi pojedinih medija.

„Primetan je pravi mali rat koji se vodi između ova dva kablovska operatera. SBB je već duže vreme dominantan na ovom polju, ali je Telekom u poslednje vreme počeo da hvata priključak kupovinom manjih rivalskih kompanija”, objašnjava Vladimir Kostić, jedan od istraživača na ovom projektu.

On kaže da se trka između Telekoma i SBB-a ne posmatra samo kroz prizmu tržišnog nadmetanja za što jaču poziciju, nego i kao pokušaj države da smanji uticaj televizije N1, koja je u vlasništvu SBB-a, odnosno United Media i jedna je od retkih televizijskih stanica koje imaju kritički odnos prema aktuelnoj vlasti.

U delu istraživanja koje meri indikatore rizika po medijski pluralizam zaključeno je da država ima veliki uticaj na medijsko tržište, a da javno dostupni podaci o dodeljivanju državnih sredstava za reklamiranje ne postoje.

Koncentracija medijske publike ocenjena je kao visoko rizična. Četiri najveća vlasnika u sektorima TV, radija i štampe imaju koncentraciju publike veću od 50 odsto.
U crvenoj zoni je vlasništvo nad medijima različitih sektora istovremeno – najvećih osam vlasnika ima udeo u gledanosti i slušanosti od 74,88 odsto.

„Pretpostavka je da je vrednost ovog indikatora zapravo i veća, imajući u vidu da podaci o učešću onlajn publike nisu dostupni”, objašnjava Tanja Maksić, vodeća istraživačica na projektu.

Maksić ukazuje da je država preko Javnog medijskog servisa i učešća u vlasničkoj strukturi dnevnih listova Politike i Večernjih novosti, kao i njihovih onlajn izdanja, jedini vlasnik koji je aktivan u sva četiri medijska sektora. „Privatni vlasnici obično teže da odvoje medijski biznis između elektronskih i sektora štampanih i onlajn medija.”

Pored direktnog vlasništva, država vrši i političku kontrolu finansiranja medija. Ova oblast takođe je ocenjena kao crvena. Država daje oko 6.5 milijardi dinara budžetskog novca godišnje, međutim, pouzdanih podatka nema kada je reč o državnom oglašavanju i drugim diskrecionim troškovima države.

Rast oglašavanja

Tržište oglašavanja beleži rast, a vrednost se procenjuje na oko 198 miliona evra tokom 2018. godine. Stabilno je u sferi TV oglašavanja, internet je u porastu, dok radio i štampa opadaju.
Građani Srbije i dalje najredovnije prate televizijski program. Podaci agencije IPSOS Strategic Marketing pokazuju da preko šest miliona ljudi u Srbiji gleda TV, da 3,6 miliona sluša radio, internet redovno prati 4,8 miliona ljudi, dok dnevnu štampu kupuje 1,5 miliona, a magazine 2,5 miliona ljudi. Internet ima najbrže rastuću publiku.

Share Button

Kontaktirajte nas

Pišite nam ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ovom informacijom.

Štiklirajte polje levo od teksta "I'm not a robot."