Narušen integritet policije u Srbiji

Integritet policije u Srbiji je narušen, a glavna opasnost preti od politizacije policije i prevelikih diskrecionih ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, glavni su zaključci istraživanja o intergritetu policije u Srbiji koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku predstavio je izveštaj “Procena integriteta policije u Srbiji” koji sadrži rezultate istraživanje o integritetu policije u Srbij. Istraživanje je obuhvatilo 6 oblasti: transparentnost, upravljanje i odlučivanje, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, unutrašnja kontrola i spoljašnji nadzor.

Jedan od najvećih problema sa kojima se policija suočava jeste politizacija, kao i to što policija nije operativno nezavisna od političkih stranaka, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. U izveštaju se navodi da rad policije opterećuju različite afere, koje su često političkog karaktera, a javnost nikada ne sazna jasne razloge koji su u pozadini takvih dešavanja. Uticaj politike vidljiv je i zbog činjenice da je ministar taj koji se često pojavljuje u medijima i daje izjave o operativnim policijskim akcijama, iako bi to trebalo da radi direktor policije.

Kada je u pitanju transparentnost policije, ona se ogleda objavljivanjem izveštaja o najznačajnijim rezultatima rada i informatora o radu na internet prezentaciji Ministarstva, što nije dovoljno, te je potrebno poboljšanje u ovoj oblasti imajući u vidu da je transparentnost jedan od ciljeva Strategije razvoja MUP-a, navodi se u izveštaju. Nedostupnost statističkih podataka o stopama kriminala, oslabljen kapacitet Biroa za informacije od javnog značaja i neadekvatna iskorišćenost sajta MUP-a dovode do smanjenja transparentnosti, istakao je Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. On je dodao da Nacrt zakona o policiji stvara pretpostavke za postizanje veće transparentnosti, jer iako je bilo realizovano 5 javnih rasprava u vezi sa nacrtom, na sajtu MUP-a nije moguće proaći izveštaje o tome koji predlozi zainteresovanih strana su usvojeni, a koji nisu i zbog čega.

Prevelika ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova ponovo se pojavljuju u delu koji se bavi upravljanjem ljudskim resursima, gde se navodi da on poseduje velika diskreciona ovlašćenja u novom Nacrtu zakona o policiji, kao i u važećem Zakonu o policiji. Ova ovlaščenja dodatno ugrožavaju rad Sektora unutrašnje kontrole policije. Problemi koji se javljaju tokom upravljanja ljudskim resursima jesu i nesvrsishodno upravljanje, formiranje Sektora za ljudske resurse u julu 2015. godine koji još uvek ne funkcioniše, Nacrtom zakona o policiji neuređen status diplomaca Kriminalističko-policijske akademije kao i činjenica da nije dovoljno uređeno koje su delatnosti nespojive sa poslom u policiji. Kao dobra stvar ističe se usvajanje Strategije razvoja ljudskih resursa, čime je ispunjen preduslov za uspostavljanje funkcije upravljanja ljudskim resursima u MUP-u.

Upravljanje finansijama u MUP-u je otežano, jer Ministarstvo nije potpuno pripremljeno za prelazak sa linijskog na programsko budžetiranje i nije dovršen sistem za sprovođenje javnih nabavki, objasnio je Bojan Elek i dodao da mehanzmi za unutrašnju i spoljnu finansijsku kontrolu nisu adekvatni.

Manjkavosti unutrašnje kontrole policije ogledaju se u neuspostavljanju sistema unutrašnje kontrole, ugrožavanju nezavisnosti Sektora unutrašnje kontrole, nedovoljno preciznim antikorupcijskim merama koje su predviđene Nacrtom zakona, kao i u neodgovarajućim ljudskim, materijalnim i finansijskim kapacitetima, istakao je Saša Đorđević. Najviše dilema izaziva primena testa integriteta koja je propisana isuviše opšte, te je preporuka da se njegova primena odloži do trenutka ispunjenja svih preduslova za učinkovito sprovođenje ove antikorupcijske mere.

Spoljašnji nadzor i dalje je više formalan, nego suštinski rekla je Dunja Tasić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i dodala da Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema veliku ulogu u kontrolisanju policije. Kao pozitivna stvar ističe se dobra saradnja MUP-a sa institucijom Zaštitnika građana, unapređenje saradnje Poverenika sa MUP-om i uspostavljanje saradnje sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Izveštaj o integritetu policije u Srbiji objavljen je u okviru projekta “Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULS”. Mrežu POINTPULS čini pet organizacija civilnog društva iz regiona, među kojima je i BIRN Srbija, okupljenih radi nadgledanja borbe protiv korupcije u policijama na Zapadnom Balkanu.